BIBLIOTEKA

HORIZONTI"

UREDNIK: VITO MARKOVI RECENZENTI: dr VUJADIN JOKI, VITO MARKOVI KORICE I GRAFIKA OPRE M A : MIA POPOVI KOREKTOR: OLGA TOT IZDA VA: IR GRAFOS, BEOGRAD, SIMINA 9 a ZA I Z D A V A A: VIKTOR EEROVSKI T A M P A : NAPREDAK" ARANELOVAC T A M P A N O U 3.000 PRIMERAKA 1983

Fridrih Nie

DIONISOVI DITIRAMBI
Preveo JOVICA AIN

Grafos Beograd

DIONISOVI DITIRAMBI

PUTNIK

I NJEGOVA

SENKA

JEDNA

KNJIGA

Ni nazad? Ni da se napred kroi? Ni divokoza ovuda ne moe proi? Tako ekam i vrsto se drim tu Onoga to oku i ruci je na hvatu! Pet stopa jedva tla, osvit, a p o d a mnom svet, ovek i smrt!

Ova Nieova pesma, naena potshumno u jednoj od njegovih belenica (datirana u jesen 1884), stavljena je ovde kao svojevrstan prolog Dionisovim ditirambima na ideju i zahtev srpskohrvatskog izdavaa. Prim. prev.

JEDINO

LUDA!

JEDINO

PESNIK!

Iz bistrog zraka* kada utena rosa na zemlju ve pada, nevidljivo i neujno, laku obuu jer nosi ta rosa, teiteljka, poput blagih uteha sea li se onda, sea, plamno srce, kako si negda edno bilo nebesnih suza i rosnih kapi, kako si ealo, umorno i spreno, dok su po utim stazama travnim opaki zraci sunca u sutonu vitlali oko tebe, kroz crno drvee, jarki zraci, zaslepljujui, zlokobni. Ti, enik istine? rugali su se. Ne! Ti si samo pesnik, zverka, lukava, grabljiva, pritvorna, osuena da vara, da vara ueno i hotice, pohlepna plena, maskirana razlino, u sebe samu, maskirana u vlastiti plen. To da je enik istine?... * abgehellter Luft" veoma redak nemaki izraz koji se upotreblja va za oznaavanje otoenog" vina. Nie ga je zabeleio u bloku iz 1874. godine posveenom nemakoj stilistici. 8

Luda jedino! Pesnik! Samo areno prialo, pod maskama lude o svemu i svaemu, leprajui po varljivim parovima rei, po dugama-varkama izmeu lanih nebesa, unjajui se i vrljajui naokolo jedino luda! pesnik j e d i n o ! I to je enik istine?... Ne miran, ukoen, gladak, hladan, u kip pretvoren, u sveti stub, ne smeten pred hramove, vratar nekog boga: ne! nego duman takvih kipova vrline, divljini, zaviaju, blii nego hramovima, pun maje obesti kroz svaki prozor iskaui hop! u svakakvi udes; svaku praumu nanjuivi da bi u praumama meu arolikim zverima grabljivim ti poput greha zdrav, lep i aren vitlao, sladostrasnih usana, opijen rugom, poklom, krvoedno, loveiplen, kriom, trao obmanjujui... Ili orlu slian koji dugo, dugo nepomino u bezdane gleda, u svoje bezdane... Oh, kako se oni sunovrauju tu, nanie, sve dublje, u sve dublje dubine obruavaju! / zatim se, naglo, okomito strmoglavi, strelovito sjuri meu jagnjad,

svirepo ih eljan, sav obuzet glau i mahnit za duama jagnjeim, srdit i jarostan prema svemu to i izgleda samo dobrostivo, poput ovce, kudravo, blesasto, blagonaklono od jagnjeeg Eto takve su, orlovske, panterske, pesnikove enje, takve su tvoje enje ispod hiljadu maski, ti, ludo! Pesnice!... Ti koji si oveka gledao kao boga i kao jagnje, rastrgnuti boga u oveku, kao i ovcu u oveku i smejati se rastrui to je, to je tvoja blaenost, blaenost orla i pantera, blaenost pesnika i lude!...

mleka...

U bistrom zraku kada se srp meseev zelen meu purpurnom rumeni i zavidan ve prikrada i , dumanin danu, svakim svojim korakom potajno kosi vree rua, sve dok ne padnu nazad, blede, u senu noi: tako padoh i ja sam negda, iz ludila moga za istinom, iz bezumnih mojih enji za velikim danom, umoran od dana, bolan od svetla, padoh dole, u suton, u senku, istinom Jednom spaljen i edan nje

10

 sea li se jo, sea, plamno srce, kako si nekada edno bilo? Ba ja izgnan da budem od svake istine! Luda sam i nita d r u g o ! Pesnik j e d i n o !

MEU

KERIMA

PUSTINJE

1 Ne odlazi! ree tada putnik koji je sebe nazivao Zaratustrinom senkom, ostani sa nama, inae e nas opet obuzeti stari i mukli jad. Ve nam je onaj stari arobnjak d a o najbolje od onog to je k o d njega najgore, a pogledaj samo do brom su t a k o p o b o n o m papi oi pune suza i opet je zaelo zaplovio morem sete. O v i kraljevi tu m o g u se, svakako, praviti jo lju baznim pred nama: ali k a d a ne bi bilo svedoka, kladim se da bi se p o n o v o prepustili razmetnoj igri, razmetnoj igri lutajuih oblaka, vlane sete, obeenog neba, ukradenih sunca, hujeih jesenjih vetrova, razmetnoj igri naeg jaukanja i krikova u nevo lji: ostani sa nama, Zaratustra! O v d e je toliko skrivene bede k o j a hoe da govori, toliko veeri, toliko oblaka, toliko zaguljivog v a z d u h a ! Nahranio si nas j a k o m m u k o m hranom i sna nim izrekama: ne dozvoli da se opet prepustimo u a su poslastica mekim, enskim duhovima! S a m o ti ini vazduh o k o sebe snaan i ist! Da li sam igde na zemlji naao t a k o dobar vazduh, sem k o d tebe, u peini tvojoj? M n o g e zemlje videh, moj se nos naui ispitivati i procenjivati mnogi vazduh, ali tek kraj tebe moje nozdrve najvie uivaju! Osim ako, osim oh, oprosti jednu staru uspome nu! Oprosti mi jednu stani pesmu koja se peva posle jela, pesmu koju sam jednom spevao meu kerima pustinje. 12

K o d njih je naime isto tako dobar, svetao, isto njaki vazduh; t a m o bejah najdalje od stare E v r o p e , oblane, vlane i setne! T a d a voleh takve devojke sa istoka i drugo plavo nebesko carstvo, nad kojim ne lebde nikakvi oblaci i nikakve misli. Neete verovati k a k o su divno sedele kad ne bi plesale, d u b o k o zanete, ali bez misli, poput malih taj ni, kao okiene zagonetke, k a o orasi posle jela neobine i arene, zbilja! A l i bez o b l a k a : zagonet ke koje se m o g u odgonetnuti. Za ljubav takvih devoja ka izmislio sam tada posleobedni psalam." T a k o je g o v o r i o putnik koji se nazivao Zaratustrin o m senkom. I pre nego to mu je i k o o d g o v o r i o , do hvatio j e ve harfu starog arobnjaka, prekrstio noge i s p o k o j n o i mudro pogledao o k o sebe. N o z d r v a m a j e pak udisao vazduh, sporo i ispitivaki, k a o neko ko u novim zemljama kua novi vazduh. P o e k o n a n o pevati k a o da rie.

2
Pustinja raste: 3 Ah! Sveano! Dostojan poetak1. Afriki sveano! Dostojno lava ili nekog moralnog drekavca... Ali, ne i vas, vas, najdrae prijateljice, uz ije mi je noge, 13 teko onom ko pustinje sKriva...

meni, Evropljaninu, sedim pod palmama.

doputeno Sela.*

da

udesno, zaista! Evo gde sedim pustinji bliz a ipak tako dalek opet od pustinje, no i opustoen: progutan naime od ove najmanje oaze ona je upravo otvorila zevajui njena ljupka usta, majmirisnija me svim ustacima: dapoh u njih onda, sunovratih se, izgubih meu vas, dragane moje! Sela. Slava, Slava budi onom kitu ako je gostu svome okrilje dao! Shvatate moj ueni nagovetaj?... Slava njegovom stomaku ako je i on bio ami oaza-stomak poput ovog: ali u to sumnjam. Iz Evrope jer dolazim sumnjiave poput udanih Neka je bog popravi! Amen! Evo gde sedim, u ovoj najmanjoj oazi, slian nekoj datuli, enica.

* Selah je termin koji se nalazi u biblijskim i drugim psalmima (u njihovj sredini i na kraju). Septaguinta ga prevodi kao diapsalma, znak za promenu melodije". No u doba grkog prevoda biblije (Aquila) razumevao se kao blagoslov u znaenju zauvek", ili veno", i to tumaenje je preovladalo kao tradicionalno. Prim. prev.

14

smeoj, slatkoj, zlaanoj, to udi za okruglim devojakim ustima, ili jo vie za devijim njenim, ledenim, snenim, otrim sekutiima: za njima naime agri srce svih vrelih datula. Sela. Slino, odve slino tom junom plodu poivam ovde, a oko mene pleu, obigravaju male muice i s njima jo manje, i jo lue, grenije elje i dosetke, opsednut od vas, nemih, tajanstvenih vas, devojaka-maaka, Dudu i Zulejka, usfingan, da u jednu, u jedinu re nabijem mnoga oseanja (oprosti mi boe ovaj jeziki grehl) sedim ovde, njuei najbolji vazduh, rajski vazduh doista, svetao i lak vazduh, zlatnom icom proiven, dobar, vazduh koji samo sa meseca moe da padne, bee li to sluaj ili se zbilo iz obesti? kako priaju pesnici iz starina. Ali, ja, sumnjalo, u to ne verujem, jer dolazim iz Evrope sumnjiave poput udanih enica. Neka je bog popravi! Amen.

Uzdiui taj najlepi vazduh, nozdrvama punim kao penari, bez budunosti, bez uspomena, sedim tako ovde, najdrae prijateljice, i promatram palmu, kako se i ona, slina plesaici, povija i svija i u bokovima uvija, gledajui je due i nama se igra, slina plesaici koja je, izgleda, suvie dugo, opasno dugo, uvek i uvek samo na jednoj noici stajala? pa je stoga zaboravila, izgleaa, na drugu noicu? Zaludno sam, svakojako, traio tu nestalu dragocenu bliznakinju drugu noicu naime u svetoj blizini draesne njene, leprave lepezaste i leptiraste i ljuspaste suknjice. Da, divne dragane, verujete li mi sasvim, ona ju je izgubila... Hul Hu! Hu! Hu! Hu! Otiae joj ona, zauvek otide, druga noica! teta za nju, ljupku noicu! Gde, gde je mogla da odluta i naputena tuguje, ta samotna noica? Drhti moda u strahu pred nekim surovim, svetiogrivim udovinim lavom? Ili je pak ve oglodana, skrcana alosno ba! Jao! Skrcana! Sela.

16

Oh, ne plaite mi, srca meka! Ne plaite, vi srca datulasta! Grudi mlene! Vi, mekuna srca od sladia! Budi muko, Zulejka! Hrabro! Ne plai vie, bleda Dudu! Ili bi vam moda neeg jaeg, to snai srce, ovde trebalo? Neka miropomazana izreka? Neka sveana propoved? Ha! Uspravno, asti! Duni, duni opet, mehu vrline! Ha! Jo jednom riknuti, moralno riknuti, kao moralni lav riknuti pred kerima pustinje! Jer urlik vrline, devojice najdraesnije, vise je nego sva ar Evropejca, Evropejca pohlepnika! I evo me opet ve Evropejcem, drukije ne mogu, bog mije svedok! Amen!

Pustinja raste: teko onom ko pustinje skriva! Kamen se tare o kamen, pustinja stee i davi. Grobna smrt gleda arei mrano i vae njen je ivot njeno vakanje... Ne zaboravi, ovee, sagoreo u nasladi, ti da si kamen, pustinja, da si smrt...

POSLEDNJA

VOLJA

Umreti tako kako sam ga jednom video da umire prijatelja koji je munjama i pogledima boanski obasjavao tavnu moju mladost. Vragolast i dubok, igra meu bojovnicima najvedriji meu ratnicima, najtei meu pobednicima, na njegovom udesu udes poiva, tvrd, promiljen, vidovit; drhtao jer je pobeivao, klicao jer je umirui pobeivao dok je umirao nareivao je i naredio je da se uniti... Umreti tako kako sam ga jednom video da umire: pobeujui, unitavajui...

18

USRED

GRABLJIVICA

Ko je sklon padu ovde, kako ga brzo dubina proguta! Ali ti, Zaratustra, ti jo voli bezdan, jeli da si jednak? Koreni se tamo gde se ak i litica jei dok u dubinu gleda, nad bezdanima okleva gde je sve iz okoline sklono padu: usred nestrpljivosti oblutaka divljih i bujica trpi strpljivo, tvrd i nem, samotan... Samotan! I ko bi se odvaio gost da bude ovde, tvoj gost da bude?... Grabljivica neka moda, u kosu muenika, prkosnog, zlurado upletena, sa ludim smehom, smehom grabljivice.

 e m u tako uporno? ruga se ona svirepo: Ko bezdan voli, mora imati krila... Ne treba zakaen ostati i poput tebe, visiti! O, Zaratustra, suri Nimrode!* Doskora jo boji lovac, lovna mrea za svaku vrlinu, strela protiv zla! A sada! Lovac ulovljeni, svoj sopstveni plen, samog sebe odstrelivi... Sada sam sa sobom, samcit sa sopstvenim znanjem, usred stotine ogledala laan pred samim sobom, usred stotine uspomena nesiguran, umoran od rana, smrznut u studeni, u sopstvene zamke sapleten. T i , koji sebe spozna! T i , sam sebi krvnice! Zato se zaplie u zamku svoje mudrosti? Zato si se namamio u raj drevne zmije? Zato si se kriom uvukao u sebe u sebe?

* Po bajkama, haldejski kralj i lovac.

20

Bolesnik sada, ujedom otrovnice zatrovan; zatoenik sada, na najkobniji udes osuen: u vlastitoj jami zgrbljen radei, kopajui je u sebi, sahranjujui se u njoj, nespretno, ukoeno, le smrvljen pod stotinu tovara, nakrcan sobom, znalac! Samosaznavalac! M u d r i Zaratustra!... Traio si najtee breme: naao si samoga sebe, I sada se ne moe odrei sebe... Vrebajui, uuren, ve ni uspravan vie nisi! Srasta jo sa svojim grobom, zarasli due! A do nedavno tako jo gord na mnogim uzvisjima tvoga ponosa! Nedavno jo, pustinjak bez boga, samcit sa avolom, skerletni knez svake oholi!... Sada zgren izmeu dva nitavila, upitnik, umorna zagonetka zagonetka za grabljivice.

O one e te ve reiti", gladne su ve tvoga reenja", lepetaju ve oko tebe, njihove zagonetke, oko tebe, obeeni! O, Zaratustra! T i , koji sebe s p o z n a ! T i , sam sebi krvnice!

22

SVETIONIK

Tu gde je izmeu mora ostrvo sunulo, rtvenik strmo uzdignut, tu pod crnim nebom kree Zaratustra svoju visoku vatru, svetionik za zalutale mornare, upitnik za takve koji odgovor imaju... I taj plamen sa sivobelim trbuhom u hladne daljine hita svoj ar, za sve istijim visinama izvija iju zmija to se nestrpljivo propinje: taj sam znak uzeo za vodilju. Sama dua moja je taj plan, nezasita novih daljina bukti sve dalje, dalje njena tiha jara. to izbee zaratustra od zveri i ljudi? to uzmie pred vrstim tlom? est samotnosti je ve upoznao, pa mu ni more nije bilo dovoljno usamljeno, ostrvo ga pozva da na njegov vrh donese plam u potrazi za sedmom samotnou i sada on daleko baca udicu svoju. Zalutali mornari! Ulomci starih zvezda! Mora budunosti! Neistraena nebesa! Udicu sada bacam svim samotnicima: Odgovorite nestrpljivosti plamena, meni ribaru sa visokih litica ulovite moju sedmu i poslednju samotnost!

SUNCE

ZALAZI

I Nee jo dugo biti edno, plamno srce! Obeanje je u zraku, apuu mi ga nepoznata usta: velika sveina dolazi... U podne je moje sunce peklo nada mnom: pozdravljam vas to dolazite, vi iznenadni vetrovi, vi svezi duhovi popodneva! Nailazi zrak tu i ist. Ne merka li me, zavodniki, pretei pogled noi? Ostani jako, srce moje neustraivo! I ne pitaj: zato?

24

2 Danu moga ivota! Sunce zalazi. Glatki je val ve tu i pozlaen. Topliji je dah litice: na njoj, sigurno, u podne, spava srea svoj podnevni san? U zelenim iskrama tavni bezdan varnii, srea seva. Danu moga ivota! Vee nastupa! Zari se ve tvoje oko bezmalo ugaslo, rone se suze ve, kap po kap, uz tvoje rose, klizi ve tiho preko belih mora purpurna tvoja ljubav, poslednje tvoje i kolebljivo blaenstvo...

25

3 Vedrino, zlatna, doi! I ti, najtajniji, najslai uitku s praga smrti! Prelazim li suvie brzo svoj put? Sada me tek, gde se noga zamorila, sustie tvoj pogled, sustie tvoja srea. Svuda samo talasi i njihova igra. to je teko bilo, potonulo je u plaveti zaborava. Bez posla je sada moj amac. Bura i plovidba oduio se toga! elje i nade utopile se; ne mreka se dua, ne mreka se more. S e d m a samotnosti! Nikada osetio nisam blie slasnu sigurnost, nikada toplije pogled sunev. Ne blista li led na mom vrhu jo? Srebrnasta, laka, jedna riba otiskuje sada moju lau...

26

ARIJADNINA

TUBALICA

Ko e me zagrejati, ko e me voleti jo? Dajte mi tople ruke! Dajte mangal da raskravim srce! Pruena, najeena, samrtniku jednaka kome noge greju, to ga tresu, ah, groznice neznane, drhtei pred iljcima ledenih strela mraza, od tebe, misli, tovljena! Bezimena! Skrivena! Uasna! Ti, love iza oblaka! Munjama tvojim za tlo prikovana, ti, oko podrugljivo to me iz tame gleda! Tako leim, savijam se, previjam, muena svim venim mukama, pogoena od tebe, najsvirepiji love, ti nepoznati b o e . . . Gaaj dublje! Gaaj jo jednom! Probodi, slomi srce to! Zato me mui tupim strelama tvojim? ta gleda opet, neumoran za muke ljudske, oima boanskim, munjama Da ubija ti nee, samo da mui, mui?

zluradim?

emu muiti, mene, zluradi i nepoznati boe? Ah, ah! Evo, privlai se ovamo, u pononom asu? ta hoe? Reci! Mrvi me, pritiska, ah, ve si odve blizu! uje me kako diem, oslukuje moje srce, Ijubomornie! zbog ega ljubomoran? Dalje! Dalje! emu lestve ove? Hoe unutra, u srce da ue, u najtajnije moje misli da ue? Bestidnie! Neznane! Kradljive! ta hoe za sebe da ukrade? ta hoe prislukujui da sazna? Muei da izvue, muitelju! Boe-krvnie! Ili treba poput psa pred tobom da puzim? Predano, zaneta, izvan sebe, ljubavlju da ti maem? Zalud! Bodi dalje! Najsvirepija bodljo! Nisam pseto samo divlja tvoja, najsvirepiji love! Tvoja ponosita robinja, provalnie skriven iza oblaka!...

28

Reci najzad! Skrivau munja! Neznane, reci! ta hoe, drumski razbojnie od mene? Kako? Otkup? ta hoe za otkup? Trai mnogo veli moj ponos! I budi kratak veli moj drugi ponos! Ah, ah! M e n e hoe? Mene Mene celu?... Ah, ah! A mui me, ludo, kakva si, slama moj ponos? Ljubavi mi daj ko e me zagrejati jo? Ko voleti jo? Tople ruke daj, mangal da raskravi srce moje! Daj mi, najsamotniji, koga led, ah, sedmostruki led ui da za neprijateljima samim, za neprijateljima udi, daj, predaj mi svirepi neprijatelju sebe!... Ode! Ieze, moj jedini drug, moj veliki neprijatelj, moj neznanac, moj bog-krvnik!... Ne! Vrati se! Sa svim tvojim mukama!

29

Sve moje suze bujicom teku k tebi i poslednji plam moga srca za tobom gori. Oh, vrati se, moj neznani boe! Bolu moj! Sreo moja poslednja!...

Munja. Dionis se pojavljuje noj lepoti. DIONIS:

vidljiv u svojoj smaragd

Budi pametna, A rijadna!... Ima male ui, ima moje ui: neka prime mudru re! Ne mora li se najpre mrzeti, ako voleti se treba?... Ja sam tvoj lavirint...

30

SLAVA

VENOST

1 Koliko si ve nasaen na tvojoj zloj kobi? Pripazi! Snee mi jo jedno jaje, jedno zmajevo jaje iz tvoga dugog jada. to skita Zaratustra obroncima planine?

Nepoverljiv, mraan, ogoren, uporno vrebalo, ali nenadno munja, svetla, strahotna, udar iz bezdana prema nebu: i samoj planini zatrese se utroba... Tamo gde su se mrnja i bljesak munje ujedno stopili, u kletvu jednu, na planinama prebiva sada Zaratustrina srdba, olujno naoblaen kri on svoj put. Nek se pokrije ko ima sa im! U krevet, mekuci! Sad gromovi pucaju nad svodovima, sad drhti to greda i zid je, sad sevaju munje i sumporute istine Zaratustra proklinje...

31

2 Taj novac, sa kojim itav svet plaa, slava, sa rukavicama ga dotiem, sa gnusom ga bacam p o d noge. Ko hoe da bude plaen? Potkupljiva... Ko je na prodaju, grabi se masnim rukama oko te svaije fanfare, slave! Hoe li da ih kupi? Svi su oni na prodaju. Ali nudi mnogo! zvei punom kesom! Inae ih jaa, inae jaa njihovu vrlinu... Svi su oni vrli. Slava i vrlina to se rimuje. Dokle god sveta bude, plaae on klepetanje o vrlini kloparanjem o slavi: svet ivi od te larme... Pred svim vrlinama hou da budem kriv, da se nazivam krivim zbog velikih krivica!

32

U oima svih trubaa slave moje slavoljublje pretvara se u crva: meu takvima, moja jedina ielja je da budem najnitavniji... Taj novac, sa kojim itav svet plaa, slava, sa rukavicama ga dotiem, sa gnusom ga bacam p o d noge.

33

3 Tiina! O velikim stvarima a ja vidim veliku! treba utati ili veliajno govoriti: govori veliajno, moja zaneta mudrosti! Diem oi tamo se svetlosna mora obruavaju: o noi, o utanje, o smrtotiha viko!... Vidim znak, iz najdaljih daljina jedno sazvee zalazi svetlucajui polako prema

meni...

34

4 Najvia zvezdo Bia! Trpezo venih slika! Dolazi k meni ti? Niko je nazreo nije, tvoju nemu lepotu, zar? ona ne bei pred mojim pogledima? Znamenu neumitnosti! Trpezo venih slika! No ti dobro zna: ono to svi mrze, to jedino ja volim, da si veita! Da si neminovna! Moja se ljubav raspaljuje veno samo na nunosti. Znamenu neumitnosti! Najvia zvezdo Bia! Ti koju nijedna elja ne dosee, koju nijedno Ne ne prlja, veno Da Bia, tvoje Da sam zauvek: jer te volim, o, venosti!

SIROMATVU

NAJBOGATIJEG

Deset godina je ve nijedna kap me nije takla, nijedan vlaan daak, ni rosa ljubavi beskina zemlja... Sada molim mudrost svoju da ne bude krta u ovoj sui: prelij se, istoi svoju rosu, budi sama kia za oprljenu divljinu! Jednom sam oblake pozvao od mojih planina da se maknu, nekad sam govorio vie svetla, vi tmasti!" Danas ih mamim da dou: potamnite oko mene sa vaim vimenima! Hou da vas muzem, o, krave sa visina! Mudrou toplom kao mleko, slatkom rosom ljubavi plavim zemlju. Odstupite! Odstupite, istine sa mranim pogledom! Na mojim planinama da vidim neu vie opore, nestrpljive istine. Smehom pozlaenu neka mi je danas bliska istina suncem zaslaena, ljubavlju preplanula, jer da uzberem elim sa drveta jedino zrelu istinu. 36

Danas ruku ispruam za viticama budunosti, dovoljno lukav da je prevarim, da budunost vodim poput deteta. Danas hou da budem gostoljubiv prema nedobrodolom, ni prema sudbini neu da budem bodljikav Zaratustra nije je. Dua moja, sa njenim jezikom nezasitim sve je dobre i rave stvari ve lizala, u svaku dubinu uranjala. Ali poput plute uvek, uvek isplivala opet, kap ulja na morima tamnim: zbog due ove zovu me srenikom. Ko su mi otac i majka? Nije li mi otac knez Obilje a majka tihi Smeh? Nisam li zaet u njihovoj lonici, ja, zver zagonetka, ja, svetlosna neman, ja, Zaratustra, rasipnik mudrosti? Bolan danas od nenosti, juni vetar, sedi Zaratustra i eka, eka na svojim brdima, u sopstvenom soku u slasti skuvan, ispod svoga vrha, ispod svoga gleera, umoran i blaen, tvorac u sedmome danu. Tiina! Istina se neka nada mnom vije

37

oblaku slina, nevidljivim munjama me ranjava. irokim i sporim stepenicama njena se srea meni penje: doi, doi, voljena istino! - Tiina! Istina je moja u meni! Iz treperavih oiju, iz kadifenih drhtaja, pogaa me njen pogled, Ijubavan i zao, pogled device. Ona sluti sree moje osnovu, sluti mene ah, ta smilja? Purpurni me zmaj jedan vreba u bezdanu njenog pogleda devianskog. Tiina! Moja istina g o v o r i ! Teko tebi, Zaratustra! Izgleda kao neko ko se nagutao zlata: stomak e ti jo rasparati!... Suvie si bogat, kvaritelju mnogih! Pretvara ih u zavidljivce, osiromauje mnoge... Tvoja svetlost na mene baca senku, mrznem se: odlazi, bogatau! Odlazi, odbij, Zaratustra, od tvoga sunca!. Hteo bi da dariva, da deli svoje obilje, ali sam si ti najobilniji! Budi pametan, ti bogatau! Obdari najpre sebe samog, o Zaratustra! Deset godina je ve, nijedna kap te nije takla?

38

Niti vlani daak? Ni rosa ljubavi? Ali ko bi i m o g a o da te voli? O, prebogati! Tvoja srea isuuje krajolik, osiromauje ga u ljubavi, beskina zemlja... Niko ti vie ne zahvaljuje, da ti zahvaljuje svakome ko prima tvoje darove. Po tome te prepoznajem, o, prebogati, najsiromaniji od svih bogatih! rtvuje se, tvoje te bogatstvo mui, deli ga tedro, ne tedi se, ne voli se: muka te ogromna svakad pritiska, muka od prepunih ambara, od prepunog srca a niko ti vie ne zahvaljuje... Sebe mora osiromaiti, umni bezumnie! ako hoe da si voljen. Vole se samo oni koji pate, ljubav se nudi samo gladnima: darivaj najpre sebe samog, o, Zaratustra! Ja sam tvoja istina...

39

HR ONOLOGIJA I KOMPOZICIJA DIONISOVIH DITIRAMBA *

Dionisovi ditirambi su poslednje delo koje je Nie za ivota pripremio za tampanje. 1 Objavljeni su k a o dodatak prvog j a v n o g " izdanja etvrtog odeljka Tako je govorio Zaratustra, iji prireiva je bio Peter Gast (1891). N o , Gast je izostavio tri ditiramba koji pred stavljaju izvesno ponavljanje (istina, doraenije) tri pesme iz pomenutog odeljka del Tako je govorio ZaE ratustra. U okviru velikog in-octavo izdanja" (Grossoktav-Ausgabe) starog Nietzsche-Archiv"-a, Dionisovi ditirambi su objavljeni u sveci V I I I , i to 1895. (izd. Fritza Koegela), 1899. (izd. Arthura Seidla) i 1905. godine (izd. Petera Gasta). Izdanje iz 1905. godine je najbolje. U njihovom kritikom aparatu, na njega su se oslanjali prireivai kritikog izdanja Nieovog celokupnog del o r o Koli i M a c i n o Montinari

* Dionysos-Dithyramben, kako u stvari glasi izvorni Nieov na slov, moglo bi se razumeti kao Ditirambi za Dionisa". Meutim, to bi bio pleonazam, budui da je ditiramb, prema jedinom njego vom znaenju, zapravo pesma u Dionisovu poast, posveena i upuena Dionisu. Neki tumai su predlagali Dionizijski ditiram bi", to je opet isto toliko dvosmisleno koliko i nemaki naslov. Imajui u vidu da se Nie u poslednjem periodu svog ivota poistoveivao sa Dionisom, pa se u tzv. pisamcima iz ludila" i potpisivao tim imenom, najugledniji prevodioci ovog dela u svetu ostavljaju njegov naslov u izvornoj verziji...
1 Graa i formulacija za ovaj prilog o hronologiji i kompoziciji Dionisovih ditiramba preuzeti su iz komentara u izvorniku koji je po sluio za prevod.

40

(Giorgio C o l l i , M a z z i n o Montinari). G o d i n a 1923, Dionisovi ditirambi su doiveli i faksimilno izdanje. Z a hvaljujui umenoj montai (koje nije, meutim prema Koliju i Montinariju doslovno govorei, fal sifikat, nasuprot miljenju P o d a c h a ) , o v o izdanje je prikrilo jedan oigledan Nieov lapsus calami u Arijadninoj tubalici (trief umesto triff), k a o m n o g a pre crtavanja izvrena N i e o v o m r u k o m . Sve to uskrauje tom izdanju njegovu vrednost reprodukcije rukopisa. U svom Sachlicher Vorbericht zur Gesamtausgabe der Werke Friedrich Nietzsches (vol. I, str. X L V I , Minhen 1933), Hans Joachim Mette daje sumaran ali pouzdan opis kopije upuene tamparu Dionisovih ditiramba. Njen potpuni opis je u: Erich F. P o d a c h , Nietzshes Werke des Zusammenbruchs, Hajdelberg 1961. U t o m istom radu, P o d a c h donosi ujedno i izdanje Dioniso vih ditiramba. Inae, svi Nieovi rukopisi se uvaju u Gete-iler o v o m A r h i v u u Vajmaru (Demokratska Republika N e m a k a ) , gde se isto t a k o danas nalaze i fondovi biv eg N i e o v o g A r h i v a " . P o t o su Dionisovi ditirambi poslednje delo koje je Nie uoi svoga sloma predao tampariji, oni imaju i naroiti status u sklopu ostalih Nieovih pesama i po smrtno otkrivenih pesnikih fragmenata. N a k o n publikovanja Idila iz Mesine i Vesele nauke, a do razdo blja Dionisovih ditiramba to jest od jeseni 1882. do po etka januara 1889.), otkrivamo mnogobrojne pesnike nacrte u Nieovim sveskama i blokovima. Izvesni od ovih nacrta su zaokrueni, drugi su ostali u stanju o d l o m a k a . C e o taj materijal je Nie znatno iscrpao ka da je drugom izdanju Ljudsko, suvie ljudsko d o d a o Epilog Usred prijatelja. To podjednako vai i za P o g o vor Sa vrha planina na kraju S one strane dobra i zla i, u istom delu, pesama na koncu fragmenata 228 i 256. To naroito vai, u najiroj meri, za Pesme Princa van zakona koje sainjavaju kraj drugog izdanja Vesele 41

nauke (1887). A l i ove poslednje pesme delimino su bi le ponovljene sa izmenama u Idilama iz Mesine. Valja znati i da tri ditiramba koji se nalaze u Tako je govorio Zaratustra Nie ponovo daje, ali u n o v o m kontekstu i u m n o g o doraenijim verzijama. Inae, njegovo izdanje Tako je govorio Zaratustra je bilo van prodaje. to se tie pesama i pesnikih o d l o m a k a , koje su Koli i Montinari stavili u istu svesku sa Dionisovim ditirambima n o v o g kritikog izdanja, oni datiraju najve im delom iz tri razliita stvaralaka perioda: zima 18821883, jesen 1884, jesen-leto 1888. Na etvrtoj strani korica knjige S one strane do bra i zla (leto 1888) Nie je pored spiska njegovih dela p o hronolokom redu njihovog nastajanja" d a o i spi sak dela u pripremi". U tom spisku nalazimo Volju za mo (Esej o obrtanju svih vrednosti. U etiri knjige), Veno vraanje (Sveti plesovi i pratnje) i Pesme Princa van zakona. Jedino je poslednji od ovih naslova, godi nu dana docnije, otelovljen u obliku dopune drugom izdanju Vesele nauke. U toku istog leta 1888. godine, kada je Nie obe a o publikovanje dela sa naslovom Volja za mo, on prikuplja neupotrebljene pesnike odlomke, osobito one iz svezaka za Zaratustru, u jednu novu svesku ko ju p o t o m , do kraja godine, koristi za sastavljanje nje govih poslednjih pesama: Sunce zalazi, Usred grablji vica, O siromatvu najbogatijeg i Svetionik. Navede nim pesmama, Nie dodaje Poslednju volju (koja dati ra iz 1883), te ih sve zajedno prepisuje na velikim listo vima in-folio. Nemeravao je da im da naslov Zaratus-, trinepesme. U j e d n o m od njegovih b l o k o v a iz te godi ne nalaze se projekti a k za sedam naslova koji su se, bez sumnje, odnosili na sakupljene pesme. N o , polovi nom novembra 1888. godine, kada je prva verzija Ecce homo bila zavrena, naslov pesme je bio k o n a n o utvr en: Zaratustrine pesme. T a k o u p r o l o g u " , Na ovaj 42

dan savrenstva, Nie navodi ovaj naslov meu delima koja e biti prisutna u najmanju ruku poslednjeg tromeseja te godine. Iz tog d o b a potie i koncept pisama izdavau (iji je identitet nepoznat) kojem Nie nudi na uvid njegovih est Zaratustrinih pesama", pod ko nanim naslovima, radi publikovanja. I a k o je ovaj koncept naen samo k a o odlomak, na njemu je Nieov o m r u k o m datirano: Torino, 27. novembra 1888. Od tog asa, a naroito poev od polovine decem bra 1888. do poetka januara 1889, sudbina Zaratus trinih pesama je tesno vezana za nastanak radova Ecce homo i Nie protiv Vagnera. Na dan 1 5 . decembra Ni e upuuje u Lajpcig kopiju namenjenu iamparu Niea protiv Vagnera. Sledeeg dana pie Peteru G a s t u : . . . Na kraju pojavie se neto o emu ak ni prijatelj Koselitz nije pomiljao: jedna Zaratustrina pesma (ili nazovite to k a k o hoete...), sa naslovom Osiromatvu najbogatijeg". M e u t i m , 22. decembra Nie ve vie nije hteo da tampa sveiu Nie protiv Vagnera. Pie Gastu: N e e m o tampati brouru N. Protiv V . . . , ' E c ce' sadri sve bitno, pa i o tim odnosima... M o d a u mu prikljuiti takoe Zaratustrinu pesmu zove se O siromatvu najbogatijeg. K a o meuigru izmeu dva ve a odeljka..." Tri dana docnije, dajui svoj imprimatur za prve 24 stranice Niea protiv Vagnera, izgleda da je ipak prihvatio p o n o v o injenicu tampanja NV. Iz Torina u Lajpcig je 29. decembra bila upuena jedna druga Zaratustrina pesma": Slava i venost. U do danas neobjavljenom konceptu j e d n o g pisma Pete ru Gastu, sa datumom 30. decembar 1888, Nie o njoj govori ovim recima: Jue sam poslao tampariji moje 'non plus ultra', sa naslovom Slava i venost i nainje no s one strane sedmog neba. O n o predstavlja kraj Ec ce homo. Od toga se moe umreti, a k o se ita bez pri preme..." Izmeu poslednjih dana 1888. godine i 2. januara 1889, Nie jo j e d n o m menja nameru u odnosu na 43

upuivanje o v e dve Zaratustrine pesme" i trai ih na zad iz Lajpciga. U p r a v o tih dana, k a d a su predznaci sloma viestruko umnoeni, Nie oblikuje i sklapa Dionisove ditirambe u njihovoj sadanjoj formi. Prepis za tampara Nie je priredio tokom o v o g kratkog peri oda. Na prvoj strani on sadri konaan naslov, a na poslednjoj spisak redigovan N i e o v o m r u k o m devet pesama, to jest est gore navedenih Zaratustrinih pesama" i tri ostala Ditiramba, u stvari pesme, donekle modifikovane, iz dela Tako je govorio Zaratustra. To su Pesma o seti p o d naslovom Jedino luda, jedino pesnik; Meu kerima pustinje (nepromenjen naslov) i tubalica" iz prvog paragrafa u zapisu arobnjak, ubudue sa naslovomj Arijadnina tubalica. Definitivno ienje prepisa Dionisovih ditiramba za tampara pada negde izmeu 1. i 3. januara 1889. godine. tampanje Dionisovih ditiramba je zapoelo 3. ja nuara 1889. godine. Nie dogaaj obznanjuje K o z i m i Vagner ( C o s i m a Wagner) u j e d n o m od tri pisamca iz ludila" koje se uvaju u Bajrojtu i ije je faksimile obelodanio i odgonetnuo C u r t von Westernhagen u svojoj knjizi Richard Wagner (Sein Werk, sein Wesen seine Welt, Cirih 1956.). Na omotu je adresa bila ispisana na francuskom jeziku: Madame Cosima feu Wagner /Bayreuth/ Allemagne. Potanski ig pokazuje: T o r i n o /Ferrovia/ 3-1-89". Tekst pisamceta: Priali su mi da je izvesnit boanski lakrdija ovih dana zavrio Dionisove diti rambe...

44

PORUKA PREVODIOCA

Tekst prevoda sam eleo da uinim to jednostav nijim i neposrednijim, kakav je i u izvorniku, ostajui pri tome veran mitu o tanosti". Nieov ekspresionistiki pesniki govor iskljuuje romantina milozvuja". To nije pevljiv", nego je jezik g r a " , gde se grcanje mea sa smehom. J. A .

45

SADRAJ Putnik i njegova senka _ _ _ Jedino luda! Jedino pesnik! __ Meu kerima pustinje Poslednja volja _ _ Usred grabljivica Svetionik Sunce zalazi Arijadnina tubalica Slava i venost O siromatvu najbogatijeg Hronologija i kompozicija Dionisovih ditiramba Poruka prevodioca _ _ 7 8 12 18 19 23 24 27 31 36 40 45