GPP - 1.

deo GRAANSKO PROCESNO PRAVO - skripta NAELA PARNINOG POSTUPKA U ZPP je dolo do promene u pogledu principa u vezi naela. Naela postoje, ali su u potpuno drugom odnosu. Naelo dispozicije stranaka i naelo oficijelnosti; raspravno i istrano naelo Npr. kada govorimo o naelu dispozicije i naelu oficijelnosti, i o raspravnom i istranom naelu, videemo da je ovo zakon koji kroz opta naela nema tako veliku razliku, ali kroz konkretizaciju videemo da naelo dispozicije stranaka, apsolutno predstavlja u pogledu oficijelnosti i u pogledu istranog naela sada prioritet. U l.7 ZPP-a se kae da su stranke dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice, i to je osnovno pravilo. To pravilo se upotpunjuje onim to predstavlja istrano naelo, a to je da sud utvruje sve injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva da bi se upravo ostavila sudu uloga da odluuje, ali o onome to su stranke predloile. I, istrano naelo koje je definisano u st.3 ovog lana, ali koji sada ograniava naelo oficijelnosti kao pravilo. Oficijelnost je tamo gde sud po slubenoj dunosti radi, a to je kada se utvruje da li se radi o zahtevima sa kojima stranke mogu da raspolau, to je ono to je predvieno u l.3 st.3 ZPP, a da sud nee dozvoliti raspolaganje strankama koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima i pravilima morala, i u toj situaciji kada sud posumnja da postoji krenje iz l.3 st.3 sud e po slubenoj dunosti sve utvrivati i onda kada je nekim posebnim zakonom to predvieno. Npr. Porodini zakon e uvesti te situacije gde e sud morati ex officio da utvruje razliite stvari, bez obzira da li to stranke predlau ili ne. U ostalim situacijama sud e biti sada u granicama onog to predlau parnine stranke, znai imaemo dispoziciju stranaka kao osnovno naelo i imaemo samo kao pomono naelo istrano naelo. Ono to je bitno jeste da vidimo kako se to konkretizuje, i osnovni deo u vezi konkretizacije to je odredba l.223 ZPP-a koja predvia da stranka koja neto tvrdi to mora i da dokae. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja injenica koja je bitna za nastanak ili ostvarenje prava, ako zakonom nije drugaije odreeno. Npr. u situaciji kad se radi o utvrenju oinstva, sud e nekad i ex officio reiti da neto radi sa razloga to u toj situaciji pravo deteta na roditelje mnogo vanije pravo, gde e sud kako sam taj zakon kae, uraditi sve da bi obezbedio detetu oca... S druge strane st.3 ovog lana kae: Stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja injenice koja je spreila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugaije odreeno. To znai, tuilac mora predloiti dokaze i dokazati svoje tvrdnje, a tueni koji osporava neto, mora dokazati osnovanost svojih navoda i priloiti odn. predloiti sve one dokaze koji e dokazati osnovanost navoda tuenog. Naelo savesnog korienja procesnih ovlaenja i naelo zabrane zloupotrebe procesnih ovlaenja Dalje, to je bitno kada govorimo o naelima, treba rei da ovaj zakon naroito sada menja odnos naela savesnog korienja procesnih ovlaenja i naela zabrane zloupotrebe procesnih ovlaenja. Dva veoma povezana naela, i ona su sada kao posebna odredba formulisana u l.9 ZPP koji kae da su stranke dune da savesno koriste prava koja su im priznata zakonom. Da su stranke, njihovi

zakonski zastupnici i umeai duni da pred sudom govore istinu. Sud je duan da sprei svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku. Konkretizacija ovih naela je sprovedena kroz ceo zakon i ono to je naroito bitno, pored toga to su uvedene razliite sankcije uz odreena injenja i neinjenja, sada je formulisana cela glava, glava XV koja govori o tome da mora da se savesno koriste procesna ovlaenja i ta se deava kada dolazi do zloupotreba procesnih ovlaenja, i regulie sve vrste kanjavanja i regulie pitanje naknade tete u sluaju korienja prava na neadekvatan nain, zloupotrebom, i to ili injenjem ili neinjenjem. Jer, ako sud ne bude inio, a za ta jeste ovlaen, on e neinjenjem omoguiti zloupotrebu prava. A, ako stranke injenjem ili neinjenjem vre zloupotrebu svojih procesnih ovlaenja veoma lako e sud moi da primeni odredbe iz ove glave i da sankcionie sve ono to je vodilo zloupotrebama, odn. onemoguavanju suenja u razumnom roku. Naelo ekonominosti i efikasnosti Naelo ekonominosti i efikasnosti potpuno je sada regulisano na taj nain to su du celog zakona, ono je znai veoma potencirano u ZPP-u, i skoro svi rokovi su skraeni. A, rok za iradu prvostepene sudske odluke je faktiki produen. To ete kada budete govorili o presudi videti tako to ete utvrditi kad budete pogledali tu odredbu, da je rok koji je do sada bio od 8 dana, u praksi u proseku oko mesec dana, a esto su stranke i po godinu dana stranke ekale izradu presude, sada je taj rok konstituisan u zakonu tako to je navedeno: da se presuda radi u roku od 8 dana, a izuzetno, u situaciji kada se radi o teem predmetu, dodaje se sudu (sudiji koji radi odluku) mogunost da jo 15 dana, znai 23 dana... To je neto to bi se veoma pribliilo onome uobiajenom roku u praksi. Sa kojih razloga? Zato to taj razumni rok predstavlja jedan od osnovnih elemenata prava na pravino suenje. Pravo na pravino suenje je regulisano l.6 Konvencije o ljudskim pravima, i u st.1 ovog lana navedeno je koji su sve to kriterijumi i elementi koji daju nekome licu pravo na pravino suenje. Jedan od osnovnih elemenata za to je razumni rok. Imajui u vidu ta se kod nas deava u praksi, zakonodavac je taj razumni rok kao naelo sproveo u l.10 st.1 tako to je rekao da stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz odreene rokove postupanja. Razumni rok se odreuje od sluaja do sluaja. Kad zakon regulie koji je razumni rok Sud u Strazburu e uvek rei, bez obzira na to na koji nain se radi, da je onaj rok koji je preao zakonom predvieni rok nerazuman rok. Jer, ako je nacionalno zakonodavstvo predvidelo neki rok, onda je to rok u kome mora neto da se uradi. Naravno, imamo situaciju da imamo prekluzivne rokove i one orijentacione rokove. Ovi rokovi koji se nalaze u ZPP-u, neki su prekluzivni, neki su orijentacioni rokovi. Naravno, kada govorimo o ovim rokovima koji su orijentacioni, koji nisu prekluzivni, nikada nee Strazbur odreagovati ako dolazi do krenja malih, kratkih rokova. Ali, ako u celom predmetu, koji npr. traje 15 godina imamo za sve odreene rokove pomalo krenje, pa to dovede do suenja od 15 godina, evidentno je da se taj predmet nije sudio u razumnom roku. Druga stvar koja se treba znati, to su primeri iz sudske prakse, i pomenuu 2 sudske odluke koje upravo predstavljaju orijentir ta je razumni rok. PRIMER 1: Odnosi se na aplikaciju koju su pokrenuli roditelji oveka, koji je inae umro u trenutku pokretanja postupka u Strazburu. To je bila situacija kada je graanin Francuske pokrenuo parnicu za naknadu tete pred francuskim nacionalnim sudom zbog toga to je smatrao da je krivicom bolnice u kojoj se leio bio zaraen virusom HIV. Presuda je doneta i parnica okonana u roku od 2 godine. On je vrlo brzo posle toga umro, i roditelji su pokrenuli postupak pred sudom u Strazburu tvrdei da je kreno pravo na pravino suenje, jer sud nije potovao razumni rok na tom suenju. Drava je odgovorila na takvu aplikaciju da 2 godine nije nerazuman rok, jer po zakonu, odluivanje o zahtevu za naknadu tete ne spada u one koji su propisani kao hitni postupci. Nadalje, radi se o tekoj parnici, jer je sud morao da utvrdi da li je to lice bilo zaraeno virusom HIV u bolnici, ili je recimo u seksualnom odnosu 15 godina ranije bilo zaraeno, pa je taj virus HIV mirovao, pa se posle toga aktivirao u trenutku kada je ovek bio u bolnici, pa je izaao iz bolnice. To naravno, nosi velika vetaenja, utvrivanja injenica. Potom, ako se i kad se to utvrdilo, onda je moralo da se utvrdi kakvo je bilo postupanje u bolnici, ko je tu bio nadlean, da li je neto loe

uraeno u pogledu funkcionisanja bolnikog osoblja, ili je to bila nekakva nesrea, ili kako se to desilo... I imajui u vidu ponaanje stranaka u postupku, 2 godine bi bio potpuno razuman rok, tvrdila je Francuska. A, sud u Strazburu je rekao: Tano je da 2 godine ne bi bio straan rok da se ne radi o naknadi tete za lice koje je obolelo od virusa HIV. Kada sud zna da neko ima takvu bolest i da trai naknadu tete upravo zbog te bolesti a ne neeg drugog, onda svrha suenja i pravino suenje mogu se ostvarivati u razumnom roku za njega. Njegov ivot je oroen, kratak, evidentno je. Satisfakcija koja predstavlja neimovinsku tetu, nakon proteka nekog roka koji bi njemu znaio neto, svakako ne predstavlja pravo na pravino suenje. I rekao je U tom sluaju jeste kreno pravo na pravino suenje, jer rok od 2 godine za donoenje presude za lice koje je obolelo od HIV (a upravo je to predmet parnice), nije razumni rok. Mi nemamo nigde upisane razumne rokove recimo, za naknadu tete. Ali ako znamo ta je razuman rok, i ako znamo da sudija ima 300 predmeta u radu i da ima svaki trei dan suenje, svakako neemo moi da oekujemo da e se suditi i presuditi, recimo nekakvo izdravanje u roku od 10 dana. Ali, ako se radi o tako vanom pravu, i ako je to dete ugroeno zato to nema izdravanje, onda svakako, razuman rok ne moe da bude 6 godina, ili 10 godina... u krajnjoj liniji dete e postati punoletno, ili e zavriti kolovanje, ako se radi o detetu koje je na kolovanju i vie nije ba ni dete, nego je student. Dakle, sud mora u svakom konkretnom sluaju da razmilja o razumnom roku imajui u vidu ovako izgraene standarde. PRIMER 2: Najvei ekstrem gde je Strazbur rekao da nije kreno pravo na pravino suenje, je situacija kada je Grk tuio dravu Grku, jer je ostvarivanje njegovog prava na slobodno uivanje imovine trajalo 17 godina pred nacionalnim sudom u Grkoj. Ali je sud rekao: Cenei ponaanje stranaka u postupku, ocenjujui o kakvoj se vrsti postupka radilo, kakve teine je bilo, koje su sve tekoe bile, kako su se ponaali advokati, vetaci, koliko vetaenja... to nije bio nerazuman rok. U okviru takvog naina razmiljanja, ovo naelo koje govori o efikasnosti suda, o ekonomiji suda i ta e izabrati da zakazuje u veoma kratkim rokovima, veoma brzo, a ta e izabrati da zakazuje u nekakvim duim rokovima, obzirom na optereenost suda, predstavljae ono to daje pravilo ponaanja u pogledu efikasnosti, odn. potovanja razumnog roka, koje se kroz ceo zakon provlai tako to se svi rokovi i sva postupanja koja vode zloupotrebama sankcioniu, a rokovi skrauju, da bi stiglo do onoga to predstavlja razumni rok, i to predstavlja sada jedno od osnovnih naela parninog postupka. Naelo usmenosti i pismenosti Kada govorimo o usmenosti i pismenosti, osnovno naelo i dalje ostaje usmenost. Ali, pismenost potpuno menja svoju ulogu u nekoj proporciji jednog i drugog naela, s obzirom da po ZPP-u pismenost poinje da ima i u ovoj naoj proceduri veoma bitnu ulogu upravo da bi se dolo do ekonominijeg i efikasnijeg voenja parninog postupka, i potovanja razumnog roka, pa emo videti da kada govorimo, recimo o vetaenju, da u toj situaciji, za razliku od ranije, kada se izvodi ovaj dokaz, da e vetaenje biti tako regulisano da je obaveza vetaka da pismeno da nalaz, a ne kao to je ranije bilo pravilo da nalaz mora da se da usmeno pred sudom, bez obzira to ga je neko uradio u pismenom obliku. Upravo sa razloga to sud vie nee da bude servis graana, ne bi smeo da bude; to parnini postupak i zatita graanskih prava predstavlja dispoziciju stranaka, osim kada je to posebnim zakonom drugaije odreeno, i osim kada sud posumnja da se radi o nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, sa tih razloga e taj nalaz vetak morati da da u pismenom obliku, nee ga sud uzimati na zapisnik, a sa tih razloga e to biti uraeno da bi se stranka na vreme izjasnila, po mogustvu u pismenom podnesku, da bi se koncentrisali svidokazi i da bi se efikasnije zavrili postupci. Nadalje, kada se govori o institutu povraaja u preanje stanje, ranije je bilo naelo usmenosti prioritetno, pa se o predlogu uvek moralo raspravljati na roitu. Sada je sasvim obrnuto, i sadanja

situacija kae da e o predlogu za povraaj u preanje stanje sud odluiti van rasprave, a izuzetno e zakazati raspravu kada izvoenje dokaza koji utiu na donoenje odluke o osnovanosti ovoga zahteva zahtevaju roite. Naime, neko predloi u predlogu za povraaj da se izvede dokaz da neko nije mogao, recimo, da doe na roite, pa predlae 3 svedoka. Naravno, kad sud utvrdi da bi bio moda osnovan ovakav predlog, ne moe da ga van roita sasluava i onda idemo na naelo usmenosti i kreemo sa roitem na kome e se sasluati. Nadalje, to naelo pismenosti i usmenosti u svojoj proporcionalnosti menjaju svoju ulogu posebno i najvie kod toga kako kree parnini postupak, a to je da je sada odgovor na tubu obaveza, to znai da se nee ui u suenje dok nemamo tubu, znai zahtev stranke u pismenom obliku, i obavezan odgovor na tubu, jer ukoliko nema odgovora na tubu u ostavljenom roku i na nain kako je to zakonom propisano donee se presuda zbog proputanja. Ne vie zbog izostajanja (jer nema roita), nego zbog proputanja. Potpuno nova presuda. Nee biti zakazano roite, nego e sud doneti presudu zato to tuena stranka nije postupila po zakonu i odgovorila na tubu. Ono to dalje govori o potpunoj promeni odnosa ova dva naela, jeste i nova situacija u kojoj sud, kada je zahtev koji je istaknut u tubi i kada se navodima iz odgovora na tubu injenino stanje ne osporava, nego ostaje samo sporan osnov, znai ono to sud mora da utvrdi u vezi zakonitosti, moe bez zakazivanja roita da donese presudu. Ovo je potpuna novina, i doslednom primenom takve novine sasvim sigurno e se rokovi u sudu smanjiti i doi e se do bre pravde, jer imate vrlo esto situaciju da se recimo, podnese tuba za dug. I kae se: Meni kolega duguje 3.000 evra, prilaem priznanicu uz tubu, i predlaem da sud donese presudu da se obavee da mi vrati tih 3.000 evra. Tueni u odgovoru na tubu (a to je do sad radio obino na roitu) kae: Tano je da sam ja od njega pozajmio 3.000 evra. Ja neu da mu platim kamatu, a u docnji sam sa razloga to sam ostao bez posla. I ne mogu da mu vratim jer nemam odakle da platim. VIDA: I, u kakvoj smo ovde situaciji, ta mislite? Da li ovde moe, u ovakvom primeru da se donese presuda bez roita? Ovo su navodi iz tube, ovo su navodi iz odgovora na tubu. Moe! Da vidimo u okviru zakona koji bi bili argumenti, ta kae onaj koji moe? ODGOVOR: Pa, tueni je priznao tubeni zahtev, sud e ga obavezati na isplatu dugovane sume... VIDA: E, hajde sad odmah da se unapred presliavamo. Priznao je tubeni zahtev. Ako je priznao tubeni zahtev, ovakvim navodima, zato se ne bi donela presuda na osnovu priznanja? Da li je on priznao zahtev? ODGOVOR: Nije ga osporio, priznao je injenice. VIDA: Priznao je injenice. injenine navode. Kada imamo nesporne te injenine navode, znai te injenice niko nije osporio, rekao je: Jeste, ja dugujem. Ali, smatram da kamatu ne treba od tad da platim, zato to sam ja hteo da mu vratim ali nisam mogao. To je sad pravno pitanje, od kada treba da se vrati kamata, koja nesporno pripada. A druga stvar, od kakvog je uticaja pitanje to to on nema para zato to nije u radnom odnosu? ODGOVOR: To je u vezi sa izvrenjem. VIDA: Tano. Ovo je onda, pitanje izvrenja. Taj zahtev je osnovan. A to da li moe ili ne moe da plati... On je napravio dug, zahtev je osnovan, on se obavezao u nekakvoj priznanici, ili su ugovorili usmeno da e se do tog i tog datuma vratiti dug. Nije posle dana podnoenja tube. Pitanje toga da li e moi da plati ili ne, je pitanje izvrenja. Pa e, ili da se prodaje njegova kua, a ako se predlae obustavom, plenidbom linog dohotka to izvrenje biti potpuno nemogue, ili e morati da se sprovede na drugi nain. Ali, to sud prilikom donoenja odluke kojom se odluuje o zahtevu, o osnovanosti tubenog zahteva, nita ne intrigira. I u toj situaciji sud e (a mnogo je takvih parnica), i u koliko je kvalitetan sud, sasvim sigurno moi da donese presudu posle tube i odgovora na tubu, kojom e odluiti o zahtevu, i u ovakvom injeninom stanju, utvrditi sasvim sigurno da je tubeni zahtev osnovan, obavezati tuenog na isplatu tog duga, utvrditi datum dospelosti, ako je utvren datum u priznanici, onda iz priznanice, a ako ne, ako je ovaj neto naveo: jeste tano da smo rekli za dva meseca, utvrdie koji je to datum, i od tada ga obavezati na isplatu kamate, a pitanja ovog dela, napisae u presudi da je bez uticaja na ovu pravnu stvar, i navesti da e to biti pitanje i problem izvrenja, a ne donoenja odluke u parninom postupku pred redovnim sudom

(Naravno, ne sme ovo napisati, o redovnom i tom sudu, ali e to biti obrazloenje). I to je sada ono to je u potpunosti promenilo odnos izmeu pismenosti i usmenosti, jer kao to vidite ovakva procedura omoguava samo pismenost. I veoma brzu izmenu misli, i veoma brzo donoenje sudske odluke koja e omoguiti, naravno, taj razumni rok. Ono to je veoma bitno kada govorimo o naelima, moramo da sad vidimo da je zakon uveo i alternativni nain reavanja sporova. To je medijacija, koja se provodi kroz ceo zakon, i to je od svih alternativnih naina izabrana medijacija. Naelo pouavanja neuke stranke Kada govorimo o naelu pouavanja neuke stranke, moramo imati u vidu, da s obzirom na izmenu odnosa naela dispozicije stranaka, naela oficijelnosti, i odnos koji se promenio u odnosu na raspravno i istrano naelo, da e biti raspravno naelo dominantno, da istrano ostaje veoma malo, za one dve stvari kao naelo koje e biti u primeni, onda se u tom kontekstu u potpunosti menja i naelo pruanja pravne pomoi. Ono to moramo da znamo je da ga imamo na 3 mesta u ZPP-u: 1) sud e pomaganje pruiti, na neki nain, onda kada bude nalagao ureenje tube, ali vie ne advokatu, nego samo svim ostalim uesnicima u postupku (l.103); 2) onda kada bude na predlog stranke, a kad stranka dokae da negde nije mogla da pribavi neki dokaz (l.232 st.3 ZPP-a). Ovaj lan kae da e na predlog stranke ili ex officio sud traiti odreene dokaze od nekoga, ili nekog organa, u situaciji kada je evidentno da stranka to sama nije mogla da uradi, a recimo kada sudija bude tano znao da MUP nee hteti nekom fizikom licu da da odreene podatke sud e ex officio pribaviti ovakve podatke, ali kada stranka bude predloila da sud po slubenoj dunosti zatrai izvod iz zemljinih knjiga, sud to vie ne bi trebao da radi nego e to morati stranka da uradi, jer je sasvim izvesno da to stranka moe i treba da uradi. 3) I imamo jo poslednje, najvee pouavanje (l.275 st.2 ZPP-a), to je procesno pouavanje, gde e sud imati ovlaenja da izvri pouavanje o procesnim pravima neuku stranku koja nema punomonika. Ako ima punomonika to nee uraditi. Ali, znai, ne u pogledu materijalnog prava, nego samo u pogledu onih prava koja se tiu procesnih ovlaenja. I u toj situaciji, samo u ta 3 sluaja bie mogue primeniti to naelo, jer ovo naelo s obzirom na drugaije postavljeni nain rada, na naela koja su postavljena, nee vie imati onakav znaaj kakav je do sada imalo. Naelo javnosti I ovo naelo je sada malo drugaije postavljeno u zakonu. Regulisano je u odredbi l.4 st.2, i ono kae da e sud iskljuiti javnost samo u sluajevima predvienim zakonom. Naime, i do sada je uvek postupak pred sudovima bio javan, jedino se javnost iskljuivala onda kada neki poseban zakon kae. Npr. to su statusni sporovi, gde je javnost iskljuena, jer naravno ne moe niko osim stranaka prisustvovati, i odreenih lica, gde to zakon regulie i kae da moe. Onda gde postoje zahtevi u vezi zatite privatnosti, kada sudija kae: zbog zatite privatnosti iskljuie se javnost. Sve ono to predstavlja osnovno ustavno naelo, onda kada se radi o dravnoj tajni, koja je posebnim zakonom regulisana, to su sve bile situacije kada se iskljuivala javnost i tu u praksi nikada nije bilo problema. Ono gde je postojao problem u praksi, i gde se ova javnost sada menja, to je postojanje javnosti u pogledu spisa, jer sudovanje ne ini samo suenje ve i ono to pregleda, to znai spis. Gde se konstatuje sve ono to se deava na suenju, i gde se prikupljaju dokazi. Kod nas je to do sada raeno na taj nain to je samo dozvoljavano da spis razgleda stranka u postupku, i izuzetno je dozvoljavao razgledanje spisa nekome ko, recimo radi nauni rad, i predsednik suda daje dozvolu kada neko donese potvrdu da pie magistarski rad, doktorat, ili nekakav posebno vaan nauni rad, da moe da izvri uvid u spise. Meutim, to nije javnost. Javnost je neto to omoguava meni da pogledam i da traim da izvrim uvid u neke spise iako ne piem nauni rad, iako nisam stranka u postupku, ali sam zainteresovana da kupim neki stan. I ja elim da pogledam spise u vezi toga stana, jer sam naula da se vodi spor u vezi stana i ne znam tano ta je u njemu. Ako odem na suenje, malo u ja saznati na jednom suenju gde se sasluavaju svedoci u pogledu neke okolnosti koja mene mnogo ne interesuje. Ali, ja hou da vidim,

i da ja procenim u kom trenutku je i u kom odnosu stan u pogledu nekog mog prava koje ja elim da realizujem, da li meni lii na to da e taj stan da promeni vlasnika pa ja neu da kupim od ovog postojeeg vlasnika, ili ne. E, sad, kada znate na mentalitet, naih graana, naravno ako imamo ovakvu javnost koja se ne bi dovoljno kontrolisala, mi bi sasvim sigurno omoguili da se kri ustavno naelo, a to je privatnost. To je jedno od osnovnih ljudskih prava. Svako od nas ima pravo na privatnost. Sa tih razloga je zakonom potpuno regulisano u pogledu javnosti da e u pogledu sudeih predmeta (koji su u toku), dozvolu za razgledanje spisa morati da daje sudija, a ne kako se do sad u praksi deavalo da inae slubenik suda kae: ta ste u predmetu? Vi kaete: stranka, dobro, pogledaj. A ti kae nita, ali elim da pogledam, a on kae slobodan si. Znai, sudija e biti taj koji e u toj situaciji morati da uje sa kojih razloga, ili ako vi to napismeno traite, da kae odobrava se pisarnici da pogleda ta stranka pregledanje celih spisa, ili se ono ne dozvoljava, jer ako ne pokae u tom svom podnesku taj svoj interes za razgledanje spisa, nego je oigledno da eli da vidi da li se njegov komija svaa sa svojom enom, pa ima nekakve razne probleme u vezi zajednikog poreta, pa on ima onu prirodnu radoznalost, koju na graanin neguje, ili ima zaista nekakv pravni interes i zato e sudija biti jedini vlastan da proceni da li navodi iz zahteva, usmenog ili u pismenog, u vezi javnosti spisa su takvi koji e njemu omoguiti da izvri uvid u te spise, ili nee. U pogledu arhiviranog predmeta, jer esto e neko traiti i da pogleda predmet koji je okonan (doneta je pravosnana presuda), u toj situaciji e o takvom zahtevu odluiti predsednik suda. Dakle, princip je da je kod nas javnost ono naelo koje je osnovno, da se moe ograniiti samo zakonom, da u pogledu i spisa i suenja nema ogranienja javnosti, osim u situaciji kada sudija utvrdi u vezi zahteva stranke da postoji krenje prava na privatnost. Tu e sudija morati da razmilja o proporcionalnosti, i morae da razmilja da li je to dozvoljeno ili nije. NADLENOST I SASTAV SUDA Treba napomenuti da je Crna Gora donela svoj ZPP koji nije u koliziji sa ovim ZPP-om, ali su neka reenja drugaija. Dakle, kada se govori o domaem sudu, govori se o sudu na teritoriji Srbije. Postoje samo odreene odredbe koje se odnose na sud u Crnoj Gori, kada se govori o sukobima. Meutim, kada govorimo o nadlenosti onoga suda koji e odluiti o sukobu rada domaih sudova, domaih za CG i domaih za Srbiju, mi smo sada u jednom problemu zato to je zakon koji regulie nadlenost suda SCG propustio da navede (jer je donet ranije) ko odluuje o sukobu zakona. Republiki zakon, ZPP i zakon CG, to naravno, nisu mogli da uvedu. Jer ne moe da republiki zakon odredi nadlenost rada savezne institucije. Meutim, praksa e tu morati da da svoj odgovor tako to e jedino SCG kada doe do sukoba u pogledu nadlenosti rada suda CG i Srbije da odluuje o sukobu nadlenosti. Jer, kada inae govorimo o nadlenosti i sastavu sudova, uvek je pravilo da o sukobu nadlenosti izmeu dva suda odluuje neposredno vii sud. Ako su sudovi razliitih nadlenosti, trgovinski sud i redovni sud, o tome uvek odluuje Vrhovni sud, jer nemaju zajedniki neposredno vii sud, jedini zajedniki vii sud je VKS, i on e odluivati. Prema tome, to je pravilo. Dakle, sukob izmeu dva optinska suda o njemu odluuje okruni sud. Sukob izmeu optinskog i okrunog suda o njemu odluuje VKS, jer je to neposredno vii sud. Sukob izmeu redovnog i specijalizovanog suda, kao to je TS, o njemu odluuje VKS jer je to najvii zajedniki sud, jer VKS odluuje u poslednjoj instanci i o predmetima koji se sude i u trgovinskim sudovima i pred redovnim sudovima. Kada se govori o nadlenosti, moramo uvek da razmiljamo o razliitim vrstama nadlenosti, i tu nema nikakvih promena, s tim to emo kada govorimo o tome uvek razmiljati sad samo na teritoriji Srbije a ne razmiljati o teritoriji SCG. Na teritoriji Srbije emo imati i sukobe nadlenosti i odreivanje nadlenosti i sve ono to je bitno.

Sastav suda Pre nego to krenemo na nadlenosti, da vidimo kako sud sudi, u kom sastavu? U parninom postupku sudovi sude ili kao, sada u rei obrnuto nego to pie u ZPP-u, sa kojih razloga? Zato da vidimo koja je tendencija i ta su velike izmene. Kae se u zakonu: sudi se u veu ili kao pojedinac, a ja u ovde rei kao pojedinac ili u veu. Naime, nama Ustav kae da sud sudi u zbornom sastavu, i sa tih razloga u zakonu nije moglo drugaije da se menja. Ali, ako mi imamo u vidu da je sada navedeno u l.37 da e se suditi pred sudijom pojedincem u svim parnicama do 3.000.000 din. Jasno je da e skoro sve suditi sudija pojedinac, osim tamo gde je posebnim zakonom regulisano da mora da sudi vee (statusni sporovi, tu e uvek suditi vee; radni sporovi, ali ne sporovi koji su proizali iz radnih odnosa radi naknade tete, nego radni oni koji se odnose na zasnivanje i prestanak radnog odnosa; autorsko pravo; stambeno pravo ali vezano za useljenje i iseljenje u vezi prava na stanovanje na osnovu stanarskog prava). Meutim, u praksi nema mnogo ovakvih predmeta, to zbog taksi, to zbog toga to zaista i nemate toliko veliku vrednost spora. I faktiki se i to naelo koje se odnosi na inokosno i zborno suenje u praksi promenilo. Ono mora da postoji, tako to e neki sud da sudi u veu ili kao pojedinac zato to Ustav tako regulie, ali praksom, odn. odreivanjem vrednosti spora, mi emo imati da sudija pojedinac sudi do 3.000.000 din. pred redovnim sudom. Kad govorimo o veu, kad govorimo o tom sastavu suda, imati u vidu da e pred redovnim sudovima, ako se sudi u veu, to vee biti sastavljeno od sudije profesionalca i dvoje sudija porotnika. U drugom stepenu se sudi samo pred profesionalnim veem, tu sude u veu 3 sudije profesionalca. Kada govorimo o Trgovinskim sudovima, tu sudi sudija pojedinac, i u drugom stepenu sada sude samo profesionalci, a ranije je bilo da su mogli u drugom stepenu da sude i laici, porotnici, ali koji su vezani za tu vrstu posla, dakle poluprofesionalci, i u VKS po vanrednim pravnim lekovima, a izuzetno po albama, sudi se u veu od 5 sudija a izuzetno, u nekim movim procedurama radie vee od 7 sudija profesionalaca. Mesna nadlenost Tu imate opte pravilo, imate izuzetke, imate posebne i imate iskljuive nadlenosti u pogledu suenja. Pravilo je opta mesna nadlenost, i ona se odreuje tako to e biti sud opte mesno nadlean, u principu i to prema podruju prebivalita tuenog. Tako emo izabrati. I to je opte pravilo koje oznaava optu mesnu nadlenost. Ono to je bitno, to je da emo to poslednje prebivalite imati uvek utvreno prema tome gde je prijavljen ovek. I onda emo imati sada, naravno i izuzetke. Naravno, posle emo govoriti i o prigovorima, i na koji nain i ko moe da posumnja i do kog trenutka da uloi prigovor, jer e neko eleti zato to tuilac ivi u Beogradu, da zasnuje nadlenost suda u Beogradu, a ne u Niu. Pa e rei tueni ivi u Niu, a on u Beogradu, pa hajde da se sudimo u Beogradu, ili tueni u stvari ivi u Sopotu gde takoe postoji optinski sud, pa hajmo da podnesemo tubu, i do kad taj iz Sopota moe da kae: ne, to nije nadlean sud, ja sam iz Sopota. Znai, do trenutka dok se sud ne upusti u raspravu. A, kako emo sad regulisati pitanje tih posebnih mesnih nadlenosti, naravno bilo bi nepraktino da se uvek sudi samo po ovom optem pravilu koje je osnovno, a to je pitanje opte mesne nadlenosti. Posebne mesne nadlenosti Kad govorimo o posebnim nadlenostima, prvo emo pomenuti nadlenost za suparniare, i kod nadlenosti za suparniare bie nadlean sud za bilo kog od njih. Znai, imamo jednog iz Sopota, jednog iz Kragujevca, jednog iz Nia, tuilac e tuiti bilo prema kom prebivalitu tuenog, i to e onda biti nadlenost. Kada govorimo o nadlenosti za sporove o zakonskom izdravanju, nadlean je pored suda opte nadlenosti (nadlenost prema tuenom) i sud na podruju gde tuilac ima prebivalite odn. boravite. - Zato je ovako?

Veina sporova za izdravanje vezana je za maloletnu decu, ili za decu koja vie nisu deca, ali su neija deca, znai do onog trenutka do kog moe da se podnese tuba za izdravanje. To je najvei parnica, i naravno zakonodavac onda kae: pa nee neko ko ima kod sebe malo dete da krene sada u Ni iz Beograda da se sudi, nego moe i prema tom prebivalitu, i da se na taj nain regulie. I obino je onaj ko trai izdravanje - onaj koji je manjeg prava, ugroen. Jer, kad ena tui mua, ili mu enu za izdravanje, ili kad tui roditelj decu (neki ostareo roditelj, ili roditelj koji nema dovoljno sredstava...), on je slabiji u svom pravu. I to vam je opta logika, i kada govorimo o posebnoj nadlenosti vezanoj za zakonsko izdravanje onda, znai uvek razmiljate, imate opte pravilo i ovo to predstavlja tu posebnu nadlenost. to se tie nadlenosti za sporove o naknadi tete, tu imamo, opet razliite situacije, jer tu moe da bude pored opte mesne nadlenosti i sud sa podruja gde je teta nastala, opet logika, jer ako znate da je uvek najvei broj dokaza koji se izvode pred sudom upravo na mestu gde je teta nastala, logino da moe i po tome; ili sud na ijem podruju je tetna posledica nastala, jer moe da se desi da je teta bila u Sloveniji. Ali, sad da ne odemo u Sloveniju, nego recimo, mi smo iz Beograda da bude u Niu. I on nee da ide u Ni, tueni ivi u Kragujevcu, ali posledica je to to se ja sad leim, jer posle nekakve saobraajke sam slomila nogu i nosim gips, i tuim za naknadu tete jer sada tu. I onda emo uvek omoguiti da se sudi tu, znai, gde je posledica. Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa. Imamo, opet, posebnu nadlenost koja ide prema tome ko je dao garanciju, tu je nadlenost. I naravno, osim onda gde imate da uvek moe da se izabere opte mesna nadlenost. U pogledu nadlenosti za brane sporove, tu postoji mogunost, opet da se izabere opta mesna nadlenost, a moe da bude i prema poslednjem zajednikom prebivalitu odn. boravitu branih drugova. Nadlenost za sporove utvrivanje i osporavanja oinstva. Tu je opet, mogua i opta, i ona koja titi maloletno dete, znai, prema tuiocu gde boravi. U pogledu nadlenosti za sporove o nepokretnostima u pogledu nadlenosti zbog smetanja dravine, uvek je nadlean sud prema onome gde je bilo smetanje dravine. U pogledu nadlenosti za smetanje prava na vazduhoplovu i brodu, ako se radi o domaem prema naem pravu, ako se radi o stranom prema onome gde je registrovan, a ako je neka teta specifina, onda emo imati i ona pravila o naknadi tete da kombinujemo sa tim. Tu emo, nadalje imati pitanje nadlenosti za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji, i tu emo opet morati sada da razmiljamo u pogledu izmene zakona, i toga da je to sad republiki zakon, i imaemo u vidu da se, ako se radi o teti, o razvodu, o utvrenju oinstva i ako neko nije na dravljanin moe da tui ovde u ovim izuzetnim situacijama, kada e iz tih posebnih nadlenosti proizilaziti i nadlenost domaeg suda. Kada govorimo o nadlenosti po mestu gde se nalazi poslovna jedinica pravnog lica, tu sada imamo novine, ili prema nadlenosti same jedinice ili prema seditu pravnog lica u vezi koga tee parnica. U pogledu stranog lica, opet imamo sada tamo za sporove fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane kod nas, ili se ovde moraju ispuniti, tuba se moe podneti sudu na ijem podruju se nalazi njegovo stalno zastupnitvo. Nadlenost u pogledu sporova sa vojnim jedinicama, je uvek tamo gde se nalazi sedite te vojne pote. Nadlenost za sporove za naslednopravne odnose ide tamo gde je ostavinski postupak zapoet, a nije zavren onda ide tu, a naravno, za ostalo idemo u zavisnosti od toga da li se radi o nekoj parnici sa posebnim nadlenostima ili o optim pravilima. Prema mestu plaanja, imamo nadlenost gde e se moi zbog mesta plaanja odrediti posebna nadlenost. Kada govorimo o odreivanju mesne nadlenosti...suda, moramo znati da sada imamo promene, i da vie ne moe to predstavljati sredstvo odugovlaenja postupka, i kada stranka u jednom postupku vie puta trai da se odredi ko je nadlean, takav zahtev e sud odbaciti i to prvostepenim... - Zato je ovo bitno da znate?

- Zato to je to do sada bilo veoma veliko sredstvo za zloupotrebu prava i odugovlaenje, pa je recimo, u postupcima za izvrenje sudskih odluka, kako krene izvrenje, tako stranka zatrai da se utvrdi da ima nekakav sukob. I naravno, onda to stigne ak do VKS, pa se sve to vrati, i onda idemo iz poetka, i to je ono to vie ne moe da se radi. Sporazum o mesnoj nadlenosti Mora se ugovoriti, i da bi se potovao, uz tubu se mora priloiti ugovor o mesnoj nadlenosti, a ako se to ne uradi, naknadno prilaganje i pozivanje na ovo nee imati efekta, s tim to ovde u zakonu postoji obaveza tuenog koji eli da se pozove na ugovorenu nadlenost da to mora da priloi uz odgovor na tubu, to ako ne uradi, vie se nee prihvatiti. Ranije nije bilo predvieno zakonom, jer nije bio obavezan odgovor na tubu. ISKLJUENJE I IZUZEE Sada imamo institute stavljene potpuno na novi osnov. Znai, ranije smo imali samo izuzee sudije, sada imamo i iskljuenje i izuzee. - Sa kojih razloga? - Opet, imamo neto to predstavlja pravo na pravino suenje. Pravo na pravino suenje predstavlja i funkcionisanje od strane nepristrasnog sudije. Nezavistan i nepristrasan. Nepristrasan sudija, po naem dosadanjem nekakvom uverenju, bio je onaj koji je mogao da kae: ja u nepristrasno suditi. I imate stranku koja kae: on nije nepristrasan. U toj situaciji sud je odluivao o izuzeu sudeeg sudije. Ne pravei razliku izmeu subjektivnog i objektivnog razloga za iskljuenje sa suenja odn. izuzea. Namerno govorim iskljuenjr i izuzee, jer to nisu iste situacije. Iskljuenje Ako je neko prema zakonu, a to je ona situacija ako je stranka, ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, u pobonoj liniji do IV stepena, ako je brani odn. vanbrani drug, ako je srodnik po tazbini, ako je staralac, usvojilac... to su sve oni zakonski razlozi o kojima diskusije nema, tu se mora sudija iskljuiti iz suenja. Tu ne moemo da priamo da li je u redu ili nije. I to je ostalo to predstavlja razlog iskljuenja. Iskljuenje, pored toga to postoje ovi razlozi za iskljuenje, imamo sada i s obzirom na promene da ne moe da sudi sudija ako je: akcionar, ako je lan privrednog drutva ili zadruge, kad je jedna od strana njegov poverilac ili dunik. Ovo je novina koja do sad nije postojala u zakonu, jer gotovo da i nije bilo fizikih lica koja su imala akcije, bili lanovi ili neto slino. Prema tome, ova promena u pogledu razloga za iskljuenje kada je to obavezno, prati celokupne izmene. Nadalje, ako izmeu sudije i lica koje uestvuje u parnici tee neka druga parnica, ili postoji sukob interesa. Jer, esto nam se sada moe desiti da postoji sukob interesa. To je iskljuenje. Taj sukob interesa jednostavno s obzirom na drugi nain funkcionisanja nije postojao do sada. Nadalje e se iskljuiti sudija ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovanja (medijacije). Sada sudija koji je obavio medijaciju, ne moe da sudi ako nije uspela medijacija, i to je razlog za iskljuenje. I imamo jo jedan novi razlog, ako je sudija negde u steajnom postupku povodom koga je dolo do spora uestvovao kao steajni sudija, jer moe da se desi da sudija u okviru jednog suda radi prvo kao steajni sudija, a potom ga u godinjem rasporedu promene i on ne sme da sudi sada neku parnicu koja je odatle proistekla, i to je razlog za iskljuenje. Izuzee Predstavlja ono to predstavlja subjektivan odnos, kada stranka kae: ja smatram da je sudija pristrasan, zato to je u veoma dobrim i prijateljskim odnosima sa strankom, ili - oni su komije i svakodnevno veeraju, ili sam sudija kae: Ja mogu da sudim objektivno, ali stranka u ovom sporu je moj sused, i to ne sused iz solitera koga ja znam povrno, i samo mu u prolazu klimnem

glavom, nego sused vrata do vrata, sa kojim ja kuvam zajedniki, jedno vee kod njega veeramo, drugo vee kod mene, i ja elim da mene predsednik suda izuzme. Naravno, mogunost zloupotrebe postoji i u pogledu stranaka i u pogledu sudija, koji eli, recimo, da se otarasi tekog predmeta. I odluivanje o ovome zahteva veliko umee predsednika suda. Jer samo predsednik suda je taj koji e odluiti o svemu tome. I to je ono o emu e morati, i o iskljuenju i o izuzeu da uradi sa reenjem, da bi to uvelo razumni rok, i imaemo situaciju da taj zahtev mora da bude obrazloen. Neobrazloen zahtev nee vui posledice i bie jednostavno odbaen. O tom zahtevu mora predsednik suda u razumnom roku da odlui, to znai to bre, i onda je prvi zastoj sa kojim se susreemo po zakonu, jer kae: Sud e zastati sa odluivanjem u ovoj parnici dok predsednik suda ne odlui o zahtevu za iskljuenje ili izuzee. Zakon tano predvia kada nije doputeno da se trai iskljuenje ili izuzee, upravo sa razloga da ne bi dolo do zloupotreba. I to je regulisano lanom 69 ZPP-a koji kae da ne moe vie da se trai od strane stranaka izuzee svih sudija, ili nekih sudija koji ne uestvuju u radu, ili odmah predsednika suda koji nije nita postupao, a to bi vodilo onome ako se trai i sudije i predsednika suda mora da ode u neposredno vii sud pa dok odlui neposredno vii sud o tome proe koji mesec, pa dok se vrati jo koji mesec, pa sad predsednik mora o sudiji, i evo 6 meseci ve prolo i za to vreme tueni vidno koristi tua kola. Ne odluuje se. To je mehanizam koji je postojao, i sada zakon to regulie. Nadalje, ako imamo zahtev koji nije obrazloen nema razloga u vezi toga, opet emo ovde imati odbaaj, i to je neto to vie nema razmiljanja kako emo funkcionisati, i ta nedopustivost zahteva, mora protiv njega da se dozvoli posebna alba ali nee alba dozvoljavati odlaganje roita. Ono to je nadalje bitno, to je da napomenemo da o sudiji porotniku postoje svi ovi isti razlozi koji su navedeni u vezi njegovog iskljuenja i izuzea, s tim da se doda i to da sudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost odn. porotniku dunost, ako stalno ili povremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. Do sada zakon nije poznavao ovu situaciju, pa se deavalo, recimo da porotnik moe da bude i radnik ZOIL Dunav i da se sudi. Sada je to potpuno regulisano i ovakvih situacija vie nee moi da bude. Dakle, izuzee kada govorimo o subjektivnom odnosu, i iskljuenje kada je to objektivan razlog gde nema razmiljanja i mora da se taj sudija promeni. STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI Stranke u postupku mogu biti svako fiziko ili pravno lice. Imamo i posebne zakone koji reguliu ko moe jo, pored svakog fizikog i pravnog lica da bude uesnik u postupku, jer postoje nekakve asocijacije koje posebnim zakonom odreuju se da mogu da uestvuju. Recimo, NVO organizacije se ne reguliu i ne upisuju kao pravno lice u Fi registar, oni imaju ista svojstva, nego se oni upisuju u posebne registre, i taj posebni zakon koji regulie ta udruenja daje mogunost da ona uestvuju u postupku. I to su te situacije koje govore o tome. Ono to je nadalje bitno, to je da se podsetimo da stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe preduzimati sve radnje u postupku, i ta njihova prava da same preduzimaju sve radnje u postupku zove se parnina sposobnost. Imamo nadalje, sada, odmah i izuzetke da punoletna lica ponekad imaju ogranienu poslovnu sposobnost, i to ogranienje se uvek kree u granicama te poslovne sposobnosti. To ogranienje uvek e se regulisati posebnim reenjem, i to e biti u situaciji kada neko inicira postupak pred centrom za socijalni rad, organom starateljstva, koje e doneti reenje kojim e nekoga delimino ili potpuno liiti poslovne sposobnosti, i u kom reenju e se tano navesti ako je to delimino koji je to domen. Pa recimo, e se liiti onda kada se utvrdi da je stranka kverulant, a to je ona situacija kada imate izuzetno pametne ljude, izuzetno obrazovane ljude ali koji uivaju da se parnie. I vode hiljadu parnica pred sudovima. I u toj situaciji, znai, ne onda kada neko ima neku manu u smislu stepena pameti, u pogledu toga da je nekog stepena debiliteta, koji omoguava da bude delimino

sposoban, nego u pogledu toga da je on savreno pametan, ali jednostavno voli da se sudi tada e moi da donese organ starateljstva reenje kojim e ga liiti samostalnog voenja postupaka i u toj situaciji e moi da vodi svoj postupak samo kad mu organ starateljstva postavi nekakvog zastupnika u toj situaciji, koji e proceniti da li moe da se vodi parnica ili ne, a ne da ima u svakom trenutku 500 parnica. Nadalje, u pogledu ogranienja gde su punoletna lica, imamo drugo ogranienje odnosno proirenje prava maloletniku koji inae ne bi mogao da preduzima sam radnje pred sudom, da ima parninu sposobnost, moe mu se ona proiriti u granicama priznate poslovne sposobnosti. Prema tome, od 15 godine, kad poinje da ima nekakvu sposobnost (da radi...), on e imati nekakvu ogranienu sposobnost da ovakve radnje preduzima. Stranku koja nema poslovnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik. U situaciji kada se radi o maloletnim licima, to su roditelji. U situaciji kada se radi o punoletnim licima, organ starateljstva e postaviti zastupnika, i to moe biti i najee jeste neki roak, a moe i da se postavi neko sasvim tree lice, a najee e se desiti da nekakvom maloletnom licu koje ima roditelje se postavi tree lice, kada doe recimo, do voenja parnica u naslednopravnim odnosima kada dolazi do sukoba interesa izmeu maloletnika koji treba da vodi parnicu protiv svog preivelog roditelja u pogledu udela ili obrnuto, jer roditelj smatra da ne treba sve ili ne treba taj deo da ode detetu, sa odreenih razloga, i vodi parnicu protiv svog roenog deteta da se utvrdi udeo a dete je jo maloletno. Ili, vodi parnicu protiv svog deteta koje je narkoman, ima 16 godina, on je jedini zakonski zastupnik, tada e organ starateljstva morati da postavi staraoca, zastupnika za tu situaciju, da titi interes tog maloletnika, jer su sukobljeni interesi inae staraoca po sili zakona, roditelja, u odnosu na to maloletno dete. Ono to je bitno, to je da zakonski zastupnik koji je postavljen ima odreene obaveze u pogledu zastupanja, i da mora bude, ako se pojavljuje kao lice koje se postavlja od strane organa starateljstva, odreeno posebnim reenjem tano ta moe preduzimati, jer u suprotnom to nikako nee moi da uradi i nee biti onako kako treba. Kada govorimo o zastupnicima, ovo do sada smo govorili o onima koji e obavljati sve poslove. Meutim, postoje i odreene situacije koje zakon regulie, a to je pitanje kada e se postaviti privremeni zastupnik i taj privremeni zastupnik e biti postavljen od strane suda, znai ne od strane organa starateljstva, i taj e se sada, s obzirom na to, opet, da moramo da potujemo pravo na pravino suenje, biti postavljen sa spiska advokata. Ranije je sud mogao da postavlja bilo koje lice, u takvoj situaciji, ali sada sa spiska advokata. - Sa kojih razloga? - To je izuzetak, potrebno je neto hitno uraditi, a ako se ve postavlja neko onda taj mora da bude zanatlija. Mora da zna ta radi, i sa tih razloga on mora da bude struno lice, mora da bude advokat. Ono to je bitno u ovakvoj situaciji, kada se postavlja takvo lice, mora da postoji odreeni interes zbog ega se to mora uraditi, znai kada je to hitno, i kada postoje suprotni interesi u samoj parnici, izmeu tuioca i tuenog, a sud ne eli da saeka da se postavi staralac jednom licu. Tada e hitno reagovati i postaviti tog privremenog zastupnika dok se ne uradi drugo, znai ako postoje suprotni interesi, ako tueni nije parnino sposoban a nema zakonskog zastupnika, radi se o brzini; ako se desi da obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika, opet dok doekamo postavljanje od organa starateljstva, sud ima ovlaenja da jednoj stranci u postupku postavi tog zastupnika; i u situaciji ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik koji nemaju punomonika nalaze u inostranstvu. - ta imamo sada tu jo novo, to e omoguiti to efikasno suenje u razumnom roku? - To je da je sud sada vlastan da postavi ovakvog privremenog zastupnika i pravnom licu, odn. preduzetniku, naravno pod uslovima i na isti nain kako je to uraeno i za ovog zastupnika koji se postavlja fizikom licu. To do sada nije postojalo. Ovo reenje kojim sud oglaava nekog za privremenog zastupnika, naravno, mora se odmah dostaviti organu starateljstva, i organ starteljstva ima ovlaenja da odreaguje i da kae: ja smatram da taj ne valja, i zbog toga se dostavlja i organu starteljstva. Ono to je bitno, i da napomenem u pogledu pravnog lica, to je da povezujete kada se govori o dostavljanju, jer u situaciji kada imate preduzetnika, ili kada imate to malo pravno lice kada se

deava da ne moete uopte da pronaete, jer pravno lice je registrovano tako to imate direktora i jednog radnika, sad, on je negde prijavio sedite i sad ga neko tui i naravno, on tu uopte ne sedi, to je samo prijavljeno, i vi onda imate tu situaciju da ne moete nikako da ostvarite svoja pravo u odnosu na nekog s kim ste stupili u poslovne odnose. Ovo je institut koji e omoguiti da se regulie takav problem i da se okonavaju parnice, i da se reguliu nastala prava, jer postavljanjem staraoca i pravnom licu svakako e dovesti i omoguavanju da se ono pozove, i da se reguliu pravni odnosi i doe do presuenja, to do sad nije bilo. Privremeni zastupnik, inae, ako se radi u licu u inostranstvu ima mogunosti da preduzima sve hitne radnje, i da sve to uradi do trenutka dok se to lice ne pojavi, i u toj situaciji to lice koje se pojavi moe da prihvati sve ovo to je uraeno, a moe se desiti da se sve to ponavlja i to je ono to je kod nas bitno. Za razliku od ovih privremenih zastupnika i toga to se radi o licima koja rade tako to se na poseban nain, prema zakonu neko trei uestvuje u postavljanju tog koji e zastupati interese, braniti interese, za razliku od njih, tu nam stoje punomonici. Punomonici Punomonik je lice s kojim stranka ugovara da ga neko zastupa. Stranka uvek, kod nas u postupku, sve moe da radi lino. I kad je neuka moe da radi lino, to je njeno pravo, jer suditi se to je lino pravo, pa ta e, izgubie parnicu ako to loe radi. Ali, svaka stranka ima i svoja ovlaenja da angauje nekoga u postupku, i to je obino advokat, a moe da bude i neko drugi. Naravno velika je diskusija, i uvek e se postaviti pitanje zato na procesni zakon dozvoljava da ja mogu da opunomoim svako lice. Jer, ono je neuko, i zato ono optereuje sud. Meutim, moramo imati u vidu da naa drava nema ono to je predvieno kao alimentacioni fond, to imaju neke drave, gde neuku stranku mora neko da zastupa, da joj se omogui, ako je neuka da ima struno lice da je zastupa. S druge strane mi nemamo ak ni besplatnu pravnu pomo, jer ona pomo koja postoji u okviru optina, ona nije besplatna, ona se neto plaa i sa tih razloga mi moramo omoguiti stranci pristup sudu sa licem koje ona eli da ovlasti a naravno ja svakoga od vas mogu da ovlastim, jer ste mi prijatelji moda, a vi ste pravnici. I to ete lepo uraditi. Ili, ja ne elim da idem u sud, pa u vas zamoliti da napravimo punomoje i da me zastupate, i sa tih razloga omoguim nekome da radi. Kada govorimo o punomonicima, imaemo sada dva ogranienja. 1) Jedno je nadripisarstvo. Jer, ako neko zastupa neko lice tako to u vidu profesije naplauje, a za to nije ovlaen, to znai da je nadripisar, i to bi bilo sada nedozvoljeno. Meutim, sad se postavlja pitanje ko je taj koji e regulisati pitanje i otkrivanje nadripisara? Naravno, vi ete esto uti da e rei to je sud u obavezi da uradi. To sud nije u obavezi da uradi, jer morate razmiljati o naelima. Naelo dispozicije stranaka meni u sudu, ako bude mnogo smetalo da je neko ko zastupa nadripisar, ja u eventualno napisati dopis policiji i rei molim vas, izvrite radnje da proverite da li je on nadripisar ili nije. Ali, nadripisar je, u principu, ovek koji neto zna od prava. Onda je meni u sudu mnogo bolje da meni tu bude nadripisar nego neuka stranka. A to nekom drugom smeta to taj uzima pare i naplauje u pola tarife i onemoguava nekog advokata da naplati celu tarifu, e to je njihov problem. I to je dispozicija stranke, i taj koji tvrdi da je neko nadripisar to mora da dokae. I u toj situaciji e se eliminisati punomonik iz postupka koji ne sme da bude nadripisar. 2) Druga eliminacija u ZPP-u u pogledu punomonika i slobode ugovaranja, predstavlja sada zastupanje po vanrednim pravnim lekovima. Pred VKS vie niko ne moe da bude zastupan od bilo kog drugog lica osim od advokata. I to samo u pogledu vanrednih pravnih lekova. U VKS postoje i pravni lekovi albe na postupke koji se kao prvostepeni vode u vezi zatite autorskih prava pred okrunim sudom, i tu nema problema da neko drugi moe to da radi. Meutim, u pogledu vanrednih pravnih lekova, sada e morati, osim onoga to predstavlja razliku, a to je zastupanje DZ SCG, drave lanice i njenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, koje se ureuju posebnim zakonima, znai - pravobranioci, sve ostalo i ako se radi o ZOIL Dunav koji

ima savrenu pravnu slubu i sasvim sigurno zaposlena lica koja bolje znaju tu usku materiju nego advokat, morae da ih zastupa advokat. Jer, jednostavno, mora se uvesti u jednom trenutku red, i to je da ti ne moe da proceni koje je to pravno lice koje ima dobru slubu, moe da doe preko svoje pravne slube do VKS a koje ne moe. E, sada, vratiemo se na ona naela u kojem se kae stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu, pa kad imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu, svi moraju isto da imaju, prema tome i ZOIL Dunav i Delta banka koje imaju dobre slube, morae da za vanredni pravni lek angauje advokata, i da pred VKS u pogledu vanrednih pravnih lekova to uradi. Kada se daje obrazloenje, morate znati da vanredni pravni lek podrazumeva da postoji pravnosnana presuda, a da se pred VKS vri samo provera primene materijalnog prava, i jedna jedina procesna povreda se titi po slubenoj dunosti pred VKS, a to je da bude tokom postupka lice zastupano, odn. onaj koji uestvuje u postupku mora da bude sposoban. Sve ostalo se ne radi ex officio. Prema tome, VKS razmilja kod vanrednih pravnih lekova o pravilnoj primeni materijalnog prava. Odluka je pravnosnana, i ve uglavnom izvrena. Prema tome, ko eli vanredni pravni lek mora da ima advokata. Prema tome, kada govorimo o punomoju, imaemo sada u vidu to da imamo dva ogranienja, da VKS i za nadripisara, pred VKS ako se pojavi neko bez advokata, sud pazi na to i odbacuje pravni lek koji je proao bez punomoja advokata. A, to se tie nadripisara, to e biti dispozicija stranke, jer suprotnoj strani to smeta, ona e morati da dokae da stranu zastupa nadripisar i da se takav punomonik eliminie iz punomoja. Ono to jo predstavlja novinu, i to morate da znate, da kada stranku zastupa advokat, moe da doe na roite advokatski pripravnik i da ga zastupa samo ako je to izriito oznaeno u punomoju. Jer stranka angauje advokata, a ne pripravnika. Ako ja angaujem za velike pare advokata, ja elim da me on zastupa. A ako on alje pripravnika, ja se moram s tim sloiti. to znai, pravilo kae u pogledu punomoja, da se mora oznaiti u njemu, ako se radi o advokatskom punomoju, da moe pripravnik da doe na roite i zastupa stranku, jer bez toga e se smatrati da punomonik nije pristupio na roite, i odravae se u njegovom odsustvu. Nadalje, kada govorimo o punomonicima, moramo napomenuti da se ono sada, u ovome vaeem zakonu, u proceduri pred sudom moe dati samo u pismenom obliku, i doneti i predati prilikom izvrenja prve parnine radnje, vie ne moe da se naknadno dostavlja, i vie ne moe da se daje na zapisnik pred sudom. Znai, kada neko doe, i nije doneo pismeno punomoje, i nije ga predao uz podnesak, smatra se je neovlaeno lice, pa e se podnesak odbaciti, a ako doe pred sud bez punomoja, smatrae se da punomonika nema. Ono to je bitno, i to je materijalno-pravna odredba, ali to postoji i u procesnim zakonu, to je da punomoje prestaje smru lica. To znai od onog trenutka kada stranka umre, i to je ono to smo priali, da je vrlo bitno utvrditi i minut smrti stranke, da od tog trenutka punomoje ne vai, a tog trenutka kada neko zastupa stranku u postupku i umre nakon to se gasi punomoje, postupak se prekida. Prema tome, smru stranke gasi se punomoje, a postupak se prekida. Dakle, sada je izriito kada smrt nastupi, prekida se postupak. Ako postoji punomonik, on moe samo zatraiti privremenu meru da se zapeati stan, ako se sudimo oko stana. Ili neto tako hitno, i tu se zavrava svaka njegova delatnost. Ista situacija e biti kod prekida postupka kad nastupe posledice steaja, likvidacije i sl. Nema vie dileme postupak se prekida. Nita se vie u redovnom parninom postupku ne deava. JEZIK U POSTUPKU U pogledu jezika u postupku, zna se da se pred naim sudom vodi postupak na naem jeziku, s tim to imamo tu situaciju i mogunost da se u onim podrujima koja su dvojezika, moe se i mora omoguiti da postupak tee, znate da u Vojvodini imamo taj problem, odn. problem je u tome to mnogo sudija ne zna taj jezik, a mora se omoguiti celokupno suenje, ne prevoenje, nego i zapisnik i sve, na jeziku, kada stranka kae u svom dvojezikom podnesku ja elim da se suenje vodi na maarskom jeziku. Poseban zakon tano regulie koji gradovi su takve vrste, i koji gradovi moraju da imaju suenje na dva jezika, mogunost suenja na tom i tom jeziku, i tu se mora

omoguiti takvo suenje. Da bi stranka imala pravo na pravino suenje, mora da ima omogueno da razume taj jezik i stoga zakon kae da se mora omoguiti prevoenje na njegov jezik, ako se radi o stranom dravljaninu. S tim to moramo da napomenemo da je na ZPP onaj koji ima vee pravo na jezik u odnosu na standarde Evrope. Jer Evropa kae mora mu se omoguiti korienje jezika koji razume, a nama kae maternji jezik. Ali, ovo ogranienje je vezano za Ustav. PODNESCI - ta znai, ta je podnesak? - Tuba, protivtuba, odgovor na tubu, pravni lekovi, moraju se podneti u pismenom obliku, znai, potpuno naelo pismenosti, ranije, po starom ZPP-u sve ovo je moglo da se uradi i na zapisniku pred sudom. Sada samo u pismenom obliku. Vie nita ne moete da uradite tako to ete doi i traiti od sudije da se unese u zapisnik pred sudom. - Podnesci, koje osobine moraju da imaju da bi mogli da idu u pravni opticaj? - Moraju da budu odreujui, znai u njih moraju da se stave stvarni ili profesionalni predlozi. Pripremni podnesci moraju da imaju injenice koje se iznose, predlau. Da se tano opredele. Dalje, u pogledu sadrine, oni moraju da budu razumljivi, da sadre sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupati. Ukoliko toga nema, onda e se smatrati da podnesci nisu u redu. - ta se deava ukoliko se podnesci ne dostave u dovoljnom broju primeraka? - U toj situaciji, za razliku od ranijeg zakona, sada se kae da e sud fotokopirati o troku stranke i dostaviti drugoj strani. Znai, vie nemamo mogunost da se zbog toga odbacuje, da se gubi mesecima vreme dostavi jo dva primerka tube, jo jedan primerak odgovora..., sud mora da fotokopira, da naplati od strane koja to nije uradila, i da dostavi suprotnoj strani podnesak. Kada govorimo o tome ta se deava kada podnesak sada nije razumljiv, ili ne sadri sve to je potrebno, za razliku od ranije zakonske procedure, sadanji l.103 ima neke izmene. Pa kae ukoliko se dostavi sudu podnesak koji nije razumljiv, koji ne sadri sve to je potrebno, sud e vratiti stranci da u odreenom roku (taj rok je onaj koji e sud odrediti i koji se treba potovati, ali nije prejudicijelni), da uredi tubu i da je vrati urednu. Nekada to moe da bude i neki drugi podnesak, a ne samo tuba. - ta e se desiti ukoliko stranka to ne uradi? - Imaemo situaciju ako dostavi ureeno u ostavljenom roku, onda e se smatrati da je rok onaj, da je podnet podnesak onog prvog trenutka kada je bio podneen. To je nekad veoma bitno zbog raunanja rokova, jer kod tube za smetanje dravine, rok je 30 dana i ako sad ja dam stranci 15 dana da uredi tubu i ona dostavi 15 dan, ako se ne bi smatralo da je prvi dan podneta (a podneta je, recimo, 17 dana od smetanja) mi bi smo imali odbaaj tube. Sa tih razloga je veoma bitno ovo raunanje rokova. - ta e se desiti ukoliko se uopte nita ne desi i stranka ne vrati nita? - Smatrae se da je tuba povuena. Najbitnija razlika u pogledu postupanja suda u vezi podnesaka jeste u tome to sud vie nema obavezu, a nema ni mogunost da vraa advokatu tubu na ureenje. I od sada, ubudue, kada stigne tuba koja je neuredna, a napisana je od strane advokata, sud ima ovlaenja u toj situaciji da odbaci datu tubu. I onda neka stranka podnoesi novu tubu, ako nije izgubila rok, a ako je izgubila rok nek' tui advokata za naknadu tete. ta se deava sa protivtubom? Protivtuba je takoe vrsta podneska, koja mora da sadri sve ono to sadri i tuba. Kada govorimo o podnescima, sada moramo da razmiljamo i o odgovoru na tubu koji takoe mora da sadri sve ono to je potrebno da odgovor na tubu sadri, s tim to kod odgovora na tubu neemo primenjivati odredbu l.103 sa razloga to kod odgovora na tubu, kada se dostavlja tuba na odgovor, mora da postoji upozorenje, znai naredba suda u kojoj e tano biti ve unapred napisano ta mora da sadri odgovor na tubu, te ukoliko taj podnesak ne sadri sve ono to je zakonom propisano, smatrae se kao da nije bio podnet, i bie uslova da se donese presuda zbog

proputanja. - ta se deava sada, u pogledu podneska koji zovemo proitvtuba? - Protivtube moemo da podelimo na tri grupe: 1) koneksne; 2) prejudicijelne; 3) kompenzacione 1) Koneksne protivtube su one koje se odnose, recimo, na razvode. Postoji jedan zahtev koji je u vezi drugog zahteva i u toj situaciji e sud, recimo, odluiti da zdrui odluivanje po tubi i protivtubi jer se radi o koneksnim tubama, radi se o istoj vrsti zahteva, ali ne radi se o onome to bi predstavljalo litispendenciju zato to postoji situacija da tueni i tuilac nisu isti. 2) Nadalje, postoje postoje one tube koje se zovu prejudicijelne, i to su protivtube kada je zahtev u vezi sa tubom i tu imamo to deklarativno pravo u vezi toga da li emo odvojiti odluivanje po tubenom i protivtubenom zahtevu, ili e sud spojiti odluivanje i zajedniki reiti o ovoj protivtubi, koja ima taj prejudicijelni karakter, pa e se odmah u istoj presudi po protivtubenom i tubenom zahtevu regulisati to prethodno pitanje i ta glavna stvar u stvari, i odluiti zajedno, ili e se razdvojiti, pa e se prekinuti odluivanje o onom zahtevu iji ishod takve parnice zavisi od onog zahteva koji predstavlja to prejudicijelno pravno pitanje koje je smeteno u toj protivtubi. 3) Trea vrsta je kompenzaciona protivtuba, u kojoj sada imamo traenje prebijanja potraivanja, i to moramo da razlikujemo od onoga to predstavlja kompenzacioni prigovor, prigovor prebijanja. Ovde se radi o posebnoj tubi. Naravno, veoma je razliito, sa razloga to ako mi sada odbijemo tubeni zahtev o prigovoru vie neemo ni odluivati. Ako odbijemo tubeni zahtev po tubi, a imamo kompenzacionu protivtubu, mi emo odluivati o zahtevu koji se nalazi u tubi, jer se radi o posebnom podnesku, o posebnoj tubi, a ne o prigovoru koji je vezan samo za odluku u konkretnoj stvari, odn. u pogledu konkretnog zahteva koji je iznet, koji je opredeljen u tom podnesku koji se zvao tuba. Nadalje, izreka presude e nam biti razliita ukoliko se radi o kompenzacionoj protivtubi u odnosu na onaj prigovor koji se istie tokom postupka i koji se zove kompenzacioni prigovor, jer kada budemo govorili o tubi i protivtubi, onda emo o svakom zahtevu, bez obzira to je eventualno dolo do spajanja postupaka odluiti posebno, a kada govorimo o kompenzacionom prigovoru odluiemo tako to emo utvrditi koliko je potraivanje iz tube, da li je osnovan kompenzacioni prigovor, i obavezati u pogledu inidbe na isplatu manjeg iznosa. Za razliku od protivtube, gde e biti usvojen delimino ili u celosti tubeni zahtev, i delimino ili u celosti protivtubeni zahtev, ili se odbiti tubeni i protivtubeni zahtev. Kada govorimo o podnescima i tubi, odmah nam se namee pitanje preinaenja tube. - Kada moe da se preinai tuba? - Moe, naravno, do zakljuenja glavne rasprave. Moe da se odluuje o njoj tako to od dana dostavljanja, nakon dana dostavljanja tube suprotnoj strani dolazi do preinaenja, pristanak za preinaenje mora da se pribavi od suprotne strane, osim kada sud utvrdi da je to celishodno, pa bez obzira na postojanje ili ne donese odluku da e da odlui po preinaenom zahtevu. Nadalje, ako stranka upusti u raspravljanje pred sudom o preinaenom zahtevu onda e se smatrati (imaemo fikciju) da je takav pristanak ve dat im s GPP - 2. deo TROKOVI POSTUPKA U pogledu trokova postupka moramo da znamo, da imajui u vidu, naravno, sve to je vezano za parnini postupak, i dispoziciju stranaka, trokove postupka snosi uvek ona stranka koja predlae neko izvoenje dokaza i neto to ona tvrdi. Pa, prema tome, trokove recimo, takse za tubu, trokove predlaganja i izvoenje vetaenja snosie ona stranka koja to predlae. Ali e u pogledu

trokova, na kraju parnice, trokove snositi i biti obavezani da naknade drugoj strani ona stranka koja je izgubila parnicu. I sud e odrediti te trokove imajui uvek u vidu one trokove koji su bili nuni i neophodni i one trokove koji su srazmerni uspehu stranaka u postupku. Nadalje, moramo znati u pogledu uesnika u postupku, da umea moe da trai i dobije trokove u postupku samo za one parnine radnje koje je uradio umesto stranke. Za trokove koje je sam, kao umea, elei da uestvuje u parnici imao, za zastupanje od strane advokata, on nee dobiti trokove, nego samo za onu radnju koja je, recimo njegov punomonik obavio jer parnina stranka to nije uradila. Za ostalo nee suprotna strana nikada biti obavezana da naknadi trokove. Kada govorimo, dalje, o opredeljenju tih trokova, zahtev za trokove mora biti dat odmah, kada se zakljuuje rasprava. Nema naknadnih rokova, i ne moe se nikada to na drugi nain uraditi i taj zahtev mora biti opredeljen. Bez opredeljenog zahteva, smatrae se da je taj zahtev neuredan. Opet, moramo da znamo da se zahtev, u pogledu pravnog leka, suprotna strana moe traiti u roku od 8 dana, i proputanjem tog roka gubi se pravo na zahtevanje tih trokova. Trokova se moe osloboditi stranka u postupku onda kada onda kad prui dokaz da je siromanog stanja, i kada sud proceni taj prueni dokaz da zaista ukazuje da je tako. Jer, esto se deava da se prue neki dokazi, ali to nije uvek razlog za osloboenje od plaanja trokova nego sud procenjuje, po slobodnoj oceni da li prueni dokazi predstavljaju razloge da se stranka oslobodi od plaanja trokova postupka. Osloboenje od plaanja trokova postupka predstavlja u stvari, osloboenje od plaanja taksi, a izuzetno, sada se moe desiti da stranka (i to je novina u postupku), moe da ima pravo da joj sud plati sve trokove, bez obzira na uspeh jer e obezbediti i advokata. Ono to je bitno da tu znamo, to je da je uslov da bi sud regulisao plaanje pravne pomoi, u stvari pravog advokata stranci, to da postoje uslovi za osloboenje od plaanja trokova toj stranci, znai da se radi o stranci koja nema svojih sredstava i da se radi o zatiti odreenih prava koja su zaista veoma bitna. To je veoma bitno, da sud uoi kada e se koristiti ovim ovlaenjima da se stranci omogui pravo na besplatno zastupanje, i to besplatno zastuapoanje e biti plaeno svuda, i u situaciji kad stranka gubi trokove postupka, znai ide iz budeta. Ako uspeva, onda je lako suprotna strana e nadoknaditi trokove sudu, u budetu suda, ali, ako ne gubi, onda je to problematino. POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA Ovo je potpuno nova procedura, i u toj novoj proceduri prvostepeni sud e imati svoja ovlaenja da se obrati VKS za zauzimanje pravnog stava u vezi nekog spornog pitanja. Da bi se ovaj institut mogao primeniti potrebno je da pred prvostepenim sudom postoji vei broj parnica, a moe se traiti pravni stav samo o prejudicijelnom pravnom pitanju. Znai, dva uslova: vei broj parnica i moe da se radi o prejudicijelnom pravnom pitanju. Ovakav zahtev upuuje (moe na predlog stranke, a i bez predloga stranke), prvostepeni sud. Prvostepeni sud dostavlja zahtev za prejudicijelno pravno pitanje VKS koji e odluiti da li su ispunjeni uslovi za odluivanje, jer u suprotnom, ako ne bi bilo potovanja onog uslova ne bi smo imali vie suenja, nego bi VKS reavao svaku parnicu. to znai da VKS nee o injenicama mnogo priati, nego samo o prethodnom, pravnom pitanju. Prvostepeni sud koji dostavlja ovakav zahtev VKS u obavezi je da da svoje krae obrazloenje, da dostavi predmet, da da razmiljanja stranaka i da zatrai regulisanje ovog pitanja. VKS e odluivati o tome da li e da odluuje o tome ili ne, a ako rei da odluuje i ne vrati predmet, u roku do 90 dana donee odluku o spornom pravnom pitanju, po pravilima vezanim za donoenje pravnih stavova VKS, znai na sednici parninog odeljenja, na sednici svih sudija, na kome e zauzeti taj stav i biti u obavezi da ga objavi u Biltenu VKS ili jo i nekom drugom asopisu, ako ima za to interesa. Npr. ako se radi o spornom pravnom pitanju iz Vranja, dostavie ga Okrunom sudu u Vranju koji ima svoj bilten, a ako se radi o spornom pravnom pitanju koje je vezano za osiguranje, dostavie ga onom specifinom listu koji poseduje nekakva velika osiguravajua kua i na taj nain e obavestiti strunu javnost da je zauzelo stav povodom nekog spornog pravnog pitanja. Da ne bi doli u situaciju da se ponavlja to sporno pravno pitanje, zakon dalje kae da se oko tog prejudicijelnog pravnog pitanja ne moe postaviti predlog od suprotne strane da se trai ponovo stav, jer naravno druga strana nee biti zadovoljna, tako da se tu

vie to prethodno pravno pitanje u takvoj vrsti sluaja nee moi da postavi. TUBA Tuba mora da sadri tano odreene stvari. Sadrina tube mora da zahteva da ima u sebi: kom sudu, ime stranaka (njihova prebivalita), osnov spora, vrednost spora. Mora da sadri injenine navode, mora da budu predloeni dokazi u vezi injeninih navoda i mora uvek da sadri potpis. PITANJE: Da li se uzima uvek vrednost spora ona koju stranka navede? VIDA: Naravno, kada sud posumnja u vrednost spora koju je stranka navela u tubi, onda e sud da proveri tu vrednost spoar. Meutim, esto e stranke staviti manju vrednost spora. Ali, ako ona nije bitna, sud nee proveravati, jer e prava stranke biti uskraena zbog te vrednosti spora. Ono to je bitno je to da je to jedan od elemenata, ali ne predstavlja apsolutno bitnu povredu kada nije oznaena vrednost spora ukoliko je nekim posebnim zakonom regulisano pitanje vrednosti toga spora. Pa, ako znamo da se vrednost spora u pogledu tubi za izdravanje odreuje tako to se uzima vrednost mesenog izdravanja puta toliko i toliko godina, onda je tu nebitno. Ako se zna da je za razvod braka nebitna vrednost spora u pogledu pravnih lekova, onda je to nebitno. Jer, zakon o taksama za svaki razvod braka odreuje istu visinu takse. Prema tome, to je vrlo bitno kod onih parnica gde je bitna nadlenost suda, sastav suda i tamo gde je bitno pravo na reviziju. Tamo gde to nije bitno to nije bitan elemenat. Tamo gde je bitno takva tuba e se odbacivati. Jer e se smatrati da je neuredna. Ako je advokat napisao. Ako je nije advokat napisao, sud e naloiti da se uredi tako to e morati da se oznai i ta vrednost spora. Potpuno ista pravila vae i za protivtubu, jer protivtuba je u stvari samo podnesak, isti kao tuba koji samo ima i predlog da se zdrui i da se odluuje zajedniki o tubi i protivtubi, a ovlaenje je sudije (to je upravljanje parnicom) da li e on razliite vrste protivtubi zdruiti ili nee, da se jednovremeno odluuje po njima. ta se deava kod povlaenja tube za razliku od odricanja od tubenog zahteva? Uvek da pravite i da razmiljate, ali zaista vizuelno, da bi ste to nauili. Tuba je papir. I sa tih razloga se tuba odbacuje. Kad je neuredna, kad je neto to nema taj papir sve to je potrebno. Zahtev je ono to stranka trai i to se upisuje na papir, jer ne moe drukije da se prenese. Ali, zahtev je ono to traimo, i sa tih razloga tubeni zahtev se odbija ili usvaja, delimino odbija, delimino usvaja. On ne moe nikad da se odbaci. I nemojte da vam se nikada u praksi desi da zaboravite tu razliku. Da odbijate tubu i odbacujete tubeni zahtev. Jer to je pravni skandal! To znai da ne razumete osnovnu sutinu. A da bi ste to zapamtili, jer onaj ko to nije nauio na vreme imae veliki problem da razlui ta je tuba, i o tome uvek razmiljajte. Tuba je uvek papir. Papir ne moemo da odbijemo, papir moemo da odbacimo. I tuba moe zbog neurednosti da se odbaci. Zbog neblagovremenosti da se odbaci, jer taj papir nije stigao na vreme. A o zahtevu koji je sadran u tubi, moemo jedino i samo da odluimo. Da ga usvojimo ili odbijemo. I to morate uvek da imate negde u glavi kada donosite odluku, kada predlaete odluku, znai bilo da piete tubu, bilo da piete presudu to morate da imate u vidu. - Koja je razlika izmeu povlaenja i odricanja? - Kada povlaimo tubu, mi povlaimo taj papir. Ako mi povuemo taj papir, neka druga strana moe s tim da se sloi ili ne. Ako nee da se sloi, morae sud da nastavi da sudi do kraja. Ako se sloi, smatrae se tuba povuenom, i to e biti pitanje ko e snositi trokove. A posledice povlaenja papira (da budemo slikoviti), jesu da stranka moe uvek ponovo da krene sa istom parnicom iz poetka. Jer, o njenom zahtevu nije odlueno, osim ako su proli rokovi. Za razliku od odricanja od tubenog zahteva, kad se tuilac odrekne tubenog zahteva, nije potrebna saglasnost suprotne strane i u toj situaciji po tom zahtevu se vie ne moe nikada voditi parnica. SUPARNIARI Suparniarstvo je postojanje veeg broja lica na strani tuioca ili na strani tuenog. Svejedno da li

se radi o fizikim ili pravnim licima. Suparniarstvo postoji kada se vie lica nalaze na tuilakoj ili na tuenikoj strani ili na obe strane. Ono to je znaajno i to ima praktini znaaj jesu vrste suparniarstva i tu moemo izvriti klasifikacije po razliitim kriterijumima. 1) Prema kriterijumu materijalno-pravnog odnosa izmeu suparniara : a) materijalno i b) formalno Najlake ete ovu razliku odrediti ovako: ako izmeu suparniara pre parnice, pa ak i nezavisno od parnice, postoji neki materijalno-pravni odnos obino se radi o materijalno-pravnom suparniarstvu. Ako taj odnos ne postoji pre parnice, nego se zasniva tek podnoenjem tube onda se radi o formalno-pravnom suparniarstvu. Na ZPP daje zakonske definicije oba. a) Po ZPP-u materijalno suparniarstvo postoji kada se prava i obaveze stranaka zasnivaju na istom (identinom) injeninom i pravnom osnovu. PRIMER: sanaslednici, lica koja su po zakonu nasledila istog ostavioca, njihova prava i obaveze poivaju na istom injeninom i pravnom osnovu. Pravni osnov je - nasleivanje, a injenini osnov je smrt odreenog lica i njihovo srodstvo sa tim umrlim licem. PRIMER: susvojina, isti pravni osnov se ogleda u istom pravu, a isti injenini osnov ista je stvar na koju se to pravo odnosi. Ako je zajednika svojina, isti je pravni osnov svojina, i isti je injenini osnov stvar. Sudravina je takoe primer za materijalno suparniarstvo. Recimo, da imate 5 lica na jednoj ugovornoj strani u ugovoru o kupoprodaji. Ako se kao kupci odreene robe ili stvari javljaju 5 lica. Onda, ako doe do spora, njihova prava i obaveze poivaju na istom pravnom osnovu ugovoru, a injenini osnov je ono to je predmet kupoprodaje (stvar, roba). b) Kod formalnog suparniarstva, prava i obaveze suparniara ne poivaju na istom, nego na slinom injeninom i pravnom osnovu, ili kako ZPP kae bitno istovrsnom injeninom i pravnom osnovu. Kod formalnog suparniarstva, prava i obaveze se najee zasnivaju tek podnoenjem tube. PRIMER: Kada se titular prava pree kupovine pojavljuje kao tuilac, a na tuenoj strani se nalaze prodavac i kupac zajedno. Jedno lice slinom radnjom nanese tetu veem broju lica. Npr. dete ide ulicom i bui gume na automobilima. Svi vlasnici oteenih vozila mogu jednom tubom kao tuioci na istoj strani da trae naknadu tete. - Postavlja se piatnje zato uopte suparniarstvo delimo na materijalno i formalno i zato je znaajna ova podela? - Ta podela nema veliki procesno-pravni znaaj i ona se svodi zapravo na nadlenost. 1) Naime, ako je u pitanju materijalno suparniarstvo (to je prvi aspekt toga znaaja), (dovoljno je) ko imenuje da je sud nadlean za jednog materijalnog suparniara da bi se njegova nadlenost protegla i na ostale suparniare. Dakle, nije potrebno da sud bude stvarno i mesno nadlean za sve, dovoljno je da bude nadlean za jednog od materijalnih suparniara i on dovodi do atrakcije nadlenosti u odnosu na ostale materijalne suparniare. 2) Nadlenost vrste suda. Naime, Trgovinski sud koji je inae nadlean za privredne subjekte i za preduzetnike, moe biti nadlean za fiziko lice pod uslovom da je to fiziko lice materijalni suparniar sa nekim od privrednih subjekata koji mogu stranke u sporu pred TS. - ta je sa formalnim suparniarstvom? - Ako se pokae da je za jednog formalnog suparniara A nadlean sud X, za suparniara B sud Y, za suparniara C sud Z, ta onda? - Nita. Onda nema formalnog suparniarstva, nego svako mora biti odvojeno tuen. Dakle, da bi se radilo o formalnom suparniarstvu nije dovoljno da prava i obaveze stranaka budu zasnovana na

slinom injeninom i pravnom osnovu nego je potrebno i da isti sud bude stvarno i mesno nadlean za svakog od suparniara. Inae, nema nikakvog suparniarstva. 2) Prema kriterijumu procesnog poloaja suparniara Prema ovom kriterijumu suparniarstvo moe biti: a) prosto (obino) i b) jedinstveno Zakon do ove podele dolazi tako to definie pojam jedinstvenog i pojam obinog ili prostog suparniara. Po ZPP-u: ako sud po izriitom zakonskom nareenju (dakle, po nekom propisu) ili po prirodi stvari pravni odnos (tu parnicu) mora reiti jednako prema svima (suparniarima) tada je u pitanju jedinstveno suparniarstvo. Ako ne mora u pitanju je prosto. Dakle, ako sud, bilo da mu to nareuje neka pravna norma, bilo zato to ga priroda stvari na to tera, oceni da spor mora da rei jednako prema svima suparniarima, dakle da mora prema svima da usvoji ili odbije zahtev, onda se radi o jedinstvenom suparniarstvu. PRIMER: Reividikaciona tuba kojom se trai vraanje pokretne stvari. Imate tuioca A (oznaiemo ga kao T1), i imate suvlasnike stvari, lica B i C, oni su zajedno tueni (T2). Tuba je reivindikaciona. To znai da tuilac trai od suda da obavee suvlasnike da mu stvar predaju u dravinu po osnovu njegovog prava svojine. - Da li je mogua ovakva presuda Obavezuje se B da vrati idealnog dela stvari, a tubeni zahtev prema C da vrati drugu polovinu idealnog dela stvari se odbija. Da li je mogua ovakva presuda? - Nije! Po prirodi stvari, sud e ovde ili usvojiti tubeni zahtev prema oba tuena, ili e odbiti tubeni zahtev protiv oba tuena, u svakom sluaju e njegova presuda morati da ima istu sadrinu i prema tuenom B i prema tuenom C. Ne zato to ga na to tera neki propis, nego zato to ga na to tera priroda stvari. Priroda odnosa. Ali, ne dovodi uvek tuba sa svojinskim zahtevom do toga da tueni budu jedinstveni suparniari. PRIMER: Uzmite da je A lice koje za sebe tvrdi da je steklo dravinu na nekoj zemljinoj parceli odrajem. Dakle, on je tuilac i podnosi tubu za utvrenje. Deklarativnu tubu protiv lica B i C, koji su zemljjino-knjini suvlasnici zemljine parcele parcele M. Dakle, A trai od suda da utvrdi u odnosu na suvlasnike koji su upisani u zemljinu knjigu kao zemljino-knjini vlasnici, sudraoci, da utvrdi da je on po osnovu odraja postao vlasnik zato to je parcelu drao kao zakoniti dralac, zato to je drao kao savestan dralac i zato to je njegova dravina bila prava (nije bila manljiva). I istekao je, naravno, rok odraja od 20 godina. I sada sud vodi postupak i vidi da je, recimo, lice A imalo zakonitu dravinu prema obe stranke, da je imalo savesnu dravinu, ali da je prema licu C imalo manljivu dravinu, jer nije ekalo da mu lice C na osnovu nekog nepunovanog ugovora preda stvar, nego je silom ulo u posed. - Da li sud moe da donese presudu u kojoj e rei: Usvaja se delimino tubeni zahtev u odnosu na lice B, pa se utvruje da je po osnovu odraja A postao suvlasnik idealnog dela, pri emu je lice B izgubilo to. A, odbija se zahtev prema licu C zato to dravina prema njemu nije ispunjavala uslove za odraj. Jel' mogua takva odluka? - Mogua je! I onda lice A i C postaju suvlasnici na istoj zemljinoj parceli. Dakle, nemojte misliti da apsolutna prava kao to je pravo svojine uvek... vei broj lica i na tuilakoj i na tuenikoj strani... sve zavisi od tubenog zahteva, i zavisi od prirode stvari. Ovde vam je prvi tubeni zahtev bio kondemnatorni traila se osuda, a ovde je deklarativni trai se utvrenje, i sve to ima znaaja za ureivanje odnosa. Ima sluajeva i kada zakon izriito kae da se prema obema strankama mora doneti presuda iste sadrine, prema tim suparniarima. PRIMER: ako javni tuilac tui za ponitaj braka iz razloga apsolutne nitavosti, onda se brak ponitava prema oba brana druga. Kada javni tuilac tui iz razloga apsolutne nitavosti, kao tueni se javljaju brani drugovi i oni su jedinstveni suparniari uvek. - Da li solidarni dunici moraju biti jedinstveni suparniari?

- Imate ugovor, A je poverilac, B, C i D su solidarni dunici. Vi znate da solidarnost znai da je poverilac ovlaen da od bilo kog od solidarnih dunika trai izvrenje obaveze u celosti, ako pravo izbora pripada njemu (a obino mu pripada), a onda, solidarni dunici meusobno imaju pravo na razne regresne zahteve. Da li su solidarni dunici uvek jedinstveni suparniari? - Ne moraju biti! Oni najee jesu, oni po pravilu, to jesu, ali mi znamo da solidarna odgovornost moe biti modifikovana. Recimo, moe biti modifikovana u formi roka, na primer. B bezuslovno odgovara. C moe da odgovara ako nijedan drugi ne isplati do odreenog datuma. D odgovara samo ako nastupi uslov predvien ugovorom. Dakle, ako imaju razliite modifikacije njihove odgovornosti onda su obini suparniari. Ako imaju potpuno identian osnov odgovornosti onda su jedinstveni suparniari. Dakle, sud mora da obavee sve da vrate odreeni dug. Dakle, jedinstveno suparniarstvo postoji onda kada po pravnoj normi, ili po, prirodi odnosa koji postoje izmeu suparniara sud mora da donese odluku iste sadrine prema svima. A obrnuto, obino suparniarstvo postoji onda kada sud takvu obavezu nema. - Postavlja se pitanje kakav je znaaj ove podele? - Procesno-pravni znaaj ove podele sastoji se u tome to za jedinstvene suparniare vai fikcija da su svi oni jedna parnina stranka. Kad su u pitanju obini ili prosti suparniari, takve fikcije nema. - Meutim, ta stvara strahovito velike probleme? - Npr. imate tri suparniara na tuenoj strani, morate ih smatrati jednom parninom strankom, a oni se ponaaju kao deca u obdanitu. Dakle, jedan, ovaj B bude fini, napie odgovor na tubu, ospori tubeni zahtev. D uti, i ne radi nita. C uzme pa prizna tubeni zahtev. A morate ih smatrati jednom parninom strankom. ta ete uraditi? - Zakon vam ne daje odgovor na to pitanje. Ali, odgovor na to pitanje je sadran u nekim drugim zakonodavstvima na koje se na zakon ugleda, kao to je Austrijsko pravo, i sudska praksa je, naravno, dola do tog reenja. - Smatrae se, dakle, u ovom primeru da je izvrena koja radnja? ta je najpovoljnije za tuene? - Osporavanje tubenog zahteva. Uzee se da su oni svi zajedno izvrili onu readnju koju je izvrilo lice B. - Meutim, ima situacija kad uopte ne moete da utvrdite koja je radnja najpovoljnija. To su sluajevi nekog deliminog osporavanja tubenog zahteva, pa svako ospori neki drugi deo, a ostane neosporen, opet, razliiti deo, ta ete onda kao sudija uiniti? - Onda ete zatraiti da postave zajednikog punomonika, u odreenom roku, a ako oni to ne uine, onda morate ponovo traiti od njih da se izjasne, bilo na roitu, bilo pismeno, u nadi da e to ovog puta biti drugaije. - Onaj princip koji je ovde takoe bitan, jeste da radnje aktivnih suparniara vezuju pasivne suparniare, i smatra se da su i pasivni preduzeli neku radnju, izuzev u kom sluaju? - Ako je radnja delatnih suparniara manje povoljna od utanja! - A koja bi radnja, u ovom primeru bila manje povoljna? - Priznanje tubenog zahteva bi bilo manje povoljno nego obino utanje. Isto tako, ako imate na tuilakoj strani. Tueni je D. A ostaje pri tubi, B bi da je povue, a C bi da se odrekne od tubenog zahteva. Onda je najpovoljnija radnja, obzirom da je ovo tuilaka strana da se ostane pri tubi, radnja lica A. Dakle, da li je radnja povoljna ili nije, i koja je radnja povoljnija a koja manje povoljna, ceni se prema tome na kojoj strani postoji suparniarstvo. Da li postoji na tuilakoj (aktivnoj strani) strani ili na tuenikoj (pasivnoj) strani. 2) Prema kriterijumu na kojoj strani postoji suparniarstvo a) aktivno; b) pasivno i c) obostrano suparniarstvo Aktivno suparniarstvo je ono gde postoji samo na tuilakoj strani; pasivno samo na

tuenikoj; obostrano na obe strane. Ova podela nema samostalnu vrednost. Ona ima samo znaaja za ocenu povoljnosti, odn. nepovoljnosti radnje kad je u pitanju jedinstveno suparniarstvo. Posebni sluajevi suparniarstava 1) Suparniarstvo sa eventualno tuenim; 2) Tuba protiv glavnog dunika i jemca; 3) Suparniarstvo po tubi glavnog umeaa Za ova tri sluaja je zajedniko da su to sluajevi izriito ureeni zakonom, pa se mogu nazivati i zakonsko suparniarstvo. Jer, oni strogo uzev, ne mogu se lako klasifikovati ni pod jednu od napred navedenih klasifikacija na materijalno i formalno, prosto i jedinstveno, aktivno, pasivno i obostrano, i upravo zato moraju da budu zakonom posebno ureeni. 1) Suparniarstvo sa eventualno tuenim - ta bi bilo suparniarstvo sa eventualno tuenim? Kakva je to vrsta suparniarstva? - Ako imamo eventualno (uslovno) tuenog, moramo imati i glavnog tuenog. Dakle, suparniarstvo sa eventualno tuenim postoji onda kada tuilac trai da se tubeni zahtev usvoji prema glavnom tuenom, a u tubi stavi uslov koji se sastoji u sledeem: Ako sud odbije...(i to pravosnano) tubeni zahtev prema glavnom tuenom, tek onda moe raspravljati taj zahtev ili neki drugi zahtev prema eventualno ili uslovno tuenom. Suparniarstvo sa eventualno tuenim postoji onda kada tuilac trai da se tubeni zahtev usvoji prema prvom tuenom (koga zakon zove - glavni tueni), a u tubi stavi uslov da ako se ne usvoji tubeni zahtev prema glavnom tuenom, onda predlae da se taj isti ili neki drugi tubeni zahtev usvoji prema eventualno tuenom. PRIMER: Radi se o injeninom stanju koje upuuje na sticanje od nevlasnika, a desilo se sledee: Ukradena je u nekom selu jedna krava, pa je onda za tu kravu falsifikovan stoni papir, i lice koje je ukralo kravu je tu kravu prodalo na stonoj pijaci nekom treem licu. Dakle, lice A uzme pa proda kravu licu B. Vi znate da su uslovi za sticanje od nevlasnika da se radi o pokretnoj stvari, da je stvar pribavljena na mestu gde se takve stvari obino kupuju i prodaju, da je sticanje teretno, i da je sticalac savestan, tj. da ne zna i da nije mogao znati da prodavac nije vlasnik. To je bilo injenino stanje. Ali, budui da raniji vlasnik od koga je krava bila ukradena, lice C, koje je u podnelo tubu kao tuilac, nije bio siguran da li je ovaj B savestan. Jer, ako je savestan i on ga tui, tui lice B reivindikacionom tubom, ta e biti? Sud e odbiti tubeni zahtev zato to je B stekao. Onda je odluio da tui i A kao lopova, i to za naknadu tete. Dakle, on je podneo reivindikacionu tubu kao tuilac, u kojoj je glavni tueni bio B, i u tubi kae: Ako sud nae da je B punovano stekao pravo, onda kao eventualno tuenog oznaava lice A, prema njemu naravno, tuba ne moe biti reivindikaciona, nego trai naknadu tete i to naknadu stvarne tete onoliko koliko vredi krava + izmaklu dobit, jer je bilo proteklo dovoljno vremena pa je on traio izmaklu dobit za tele koje je krava dobila u meuvremenu, kao i za mleko koje krava u tom meuvremenu da. To je bilo injenino stanje. Okolnosti su bile takve, videlo se da je ovaj B vrlo sumnjiv u pogledu savesnosti, jer je bio komija licu kome je krava ukradena. Veina nas je ispravno reila taj zadatak, jer je odbila glavni zahtev, prema glavnom tuenom, i usvojila eventualni. Dakle, vidite, tu postoji eventualno suparniarstvo, u sutini do jednog momenta suparniarstva i nema. Jer, sud prvo raspravlja zahtev prema glavnom tuenom, i tek kada se pokae da je zahtev prema glavnom tuenom neosnovan, on kree na raspravljanje istog zahteva prema eventualno tuenom. U oba sluaja sud raspravlja samo sa jednim tuenim. I zato se ovaj zove eventualni ili uslovni, a ipak je to suparniarstvo zato to su istom tubom oni oznaeni kao tueni. - I kakav je interes tuioca da podnese jednu ovakvu tubu? Zato bi tuilac podnosio tubu sa eventualno tuenim? - Prvo, zato to bi postigao u okviru iste parnice reavanje jednog odnosa. Da je podneo tubu samo protiv lica B, pa sud nae da je zahtev neosnovan jer je B stekao. Onda tui lopova, a lopov se brani pa kae Ovaj nije stekao, onda sud nije vezan presudom koja je donesena izmeu A i B, jer je to presuda izmeu A i B, a raspravlja sada tubu izmeu A i C. Sud takvom presudom nije vezan, tako

da C (tuilac) moe da ostane kratkih rukava po obe tube. I po reivindikacionoj tubi, i po tubi za naknadu tete. U tome je, znai njegov interes, da u okviru istog postupka, pred istim sudskim veem, raspravi i jedan i drugi zahtev. A drugi njegov interes podnoenjem tube prekida se zastarelost oba zahteva. I prema glavnom i prema eventualno tuenom. I zbog toga, te situacije teraju tuioca da podnese tubu sa eventualno spojenim suparniarima i sa eventualno spojenim zahtevima. Mogue je jedan isti zahtev istai i prema glavnom i prema eventualno tuenom, ali se mnogo ee u ivotu deava upravo ova kombinacija da se prema glavnom tuenom istakne jedan zahtev, a prema eventualno tuenom drugi zahtev, ali oba ta zahteva su zasnovana na vrlo slinom injeninom osnovu ili na jednom istom ivotnom dogaaju koji je doveo do spora. 2) Suparniarstvo glavnog dunika i jemca ZPP izrino kae da glavni dunik i jemac mogu biti tueni istom tubom, ako to nije u suprotnosti sa ugovorom o jemstvu. Da nema ovakve odredbe, oni ne bi mogli biti tueni istom tubom ako bi razliiti sudovi bili za njih nadleni. Jer, suparniarstvo izmeu glavnog dunika i jemca nije materijalno, nego je po pravilu formalno. A formalno suparniarstvo da bi se zasnovalo, ne samo da prava i obaveze suparniara moraju proizilaziti iz slinog injeninog i pravnog osnova, nego isti sud mora biti stvarno i mesno nadlean. Budui da je suparniarstvo izmeu glavnog dunika i jemca obino formalno, a materijalno samo kada je u pitanju jemac-platac, onda, da nema ove odredbe ne bi mogli zajedno da budu tueni glavni dunik i jemac, a vrlo je korisno da budu zajedno tueni i da o njihovim pravima bude odlueno u okviru iste parnice. Naravno, mesna i stvarna nadlenost se odreuju prema glavnom duniku. 3) Suparniarstvo po tubi glavnog umeaa Prvo to treba da se zna je da glavni umea uopte nije umea, dakle nije tree lice, iako se tako zove, nego je on tuilac! PRIMER: Lice A je zakupac, lice B je podzakupac. I sada zakupac trai od podzakupca da se iseli, ovaj nee, i onda zakupac mora silom da ga istera i mora da ga tui. I podnosi tubu, traei da sud obavee podzakupca da se sa svim licima i stvarima iseli. I oni se tako parnie, parnie, parnie... i onda doe umar i sve ih otera. umar je ovde glavni umea, on je vlasnik i sada on podnesi tubu traei da se obojica iste iz njegove poslovne prostorije, stana... I dosadanji tuilac i tueni postaju suparniari na tuenoj strani. I sud mora zastati sa ovom prvom parnicom koja je tekla izmeu zakupca i podzakupca, dok ne okona parnicu po tubi glavnog umeaa. - Ako on usvoji tubeni zahtev glavnog umeaa, ta e biti sa ovom parnicom? ta se deava sa ovom parnicom? - Pa odbie tubeni zahtev, jer je vezan presudom koja je donesena po tubi glavnog umeaa. - A, ako se odbije zahtev glavnog umeaa? - Onda e suditi, onda vie nije vezan presudom. Onda moe da usvoji tubeni zahtev zakupca prema podzakupcu, a moe i da ga odbije. Dakle, po tubi glavnog umeaa nastaje uvek suparniarstvo na tuenoj strani. To suparniarstvo nije jedinstveno. Jeste ako se usvoji tubeni zahtev glavnog umeaa, onda se prema ovom odbija tubeni zahtev, ali ako se odbije zahtev glavnog umeaa, onda to suparniarstvo moe biti ili prosto ili jedinstveno, zavisno od toga kakav je odnos izmeu stranaka i tada sud nije vezan tom presudom. Nuno suparniarstvo Nuno suparniarstvo je ono od kojeg zavisi stvarna legitimacija stranaka. Dakle, nuni suparniari tek zajedno, ako su svi tuioci ili svi tueni, ine tueniku ili tuilaku stranu stvarno legitimisanom. Ako ne tue svi koji moraju po materijalno-pravnom odnosu, ili ako tuba ne obuhvati sve koji moraju biti obuhvaeni po materijalno-pravnoj normi, onda se rauna da nema legitimacije stranaka i sud e, ako nema stvarne legitimacije, odbiti tubeni zahtev. Meutim, ima

zakona kod nas koji idu i dalje od toga, i predviaju situacije u kojima nuno suparniarstvo nije neophodno samo za stvarnu, nego i za procesnu legitimaciju. Takve sluajeve predvia Porodini zakon kad se radi o tubama radi utvrivanja ili osporavanja oinstva i materinstva. Tada tubom na bilo kojoj strani, tuilakoj ili tuenikoj moraju biti obuhvaeni svi uesnici tog materijalnopravnog odnosa a to su dete i oba prirodna roditelja, ili lica za koja se tvrdi da su prirodni roditelji. Jer, zakon kae da ako ne budu obuhvaeni svi sud e odbaciti tubu kao nedoputenu. Dakle, nuno suparniarstvo, po redovnom toku stvari dovodi do stvarne legitimacije stranaka. Njegov izostanak dovodi do izostanka stvarne legitimacije, a posledica nedostatka stvarne legitimacije je odbijanje tubenog zahteva. U porodinom odnosima, meutim, pitanje je jo vre postavljeno nuno suparniarstvo je bitno ne samo za stvarnu, nego je bitno i za procesnu legitimaciju, i izostanak nunog suparniarstva povlai za sobom odbacivanje tube kao nedoputene. To je dobro reenje, jer, znate, da bi ste odbili tubeni zahtev vi morate zakazati roite, a ovako pitanje e se tretirati kao procesno a ne kao materijalno-pravno, pa ete vratiti tubu tuiocima na dopunu, recimo, da mora da tubom obuhvati jo nekog. Ako on vrati tubu nedopunjenu odbacujete je. Ako je vrati dopunjenu nastavljate raspravu. Stvar je mnogo jednostavnija nego kada se nuno suparniarstvo tretira kao materijalno-pravno pitanje, gde vi morate i roite da zakazujete tek forme radi, jer bez odrane glavne rasprave ne moete meritorno odluiti, ne moete odbiti GPP - 3. deo SPAJANJE TUBENIH ZAHTEVA Za razliku od suparniarstva koje se naziva subjektivnim spajanjem, spajanje tubenih zahteva se jo naziva i objektivnim spajanjem. Spajanje tubenih zahteva postoji kada tuilac u jednoj tubi iznosi vie tubenih zahteva. Drugim reima, kada jednom tubom trai vie osuda, ili utvrenja ili preobraaja prema istom tuenom ili prema veem broju tuenih. Vrste: 1) Prema nainu na koji su spojeni tubeni zahtevi: a) kumulativno; b) eventualno spajanje c) alternativno spajanje a) Kumulativno spajanje postoji onda kada tuilac trai od suda da prema tuenom usvoji sve tubene zahteve. Svi ti zahtevi su meusobno ravnopravni, stoje jedan pored drugog. Usvajanje jednog ne zavisi od usvajanja ili odbijanja drugog. Kumulativno spajanje je najee spajanje u pravnom ivotu, i postoje dva vida kumulativnog spajanja: 1. Pravo kumulativno spajanje postoji onda kada svi zahtevi potiu iz istog injeninog i pravnog osnova. Lii na materijalno suparniarstvo, ali ovde se ne radi o pravima i obavezama lica, nego svi zahtevi jednog lica prema jednom licu potiu iz istog injeninog i pravnog osnova, i najei primer za to u pravnom ivotu je spajanje kod naknade tete. Tu se mogui spojiti i naknada materijalne i naknada nematerijalne tete, razliiti vidovi i materijalne i nematerijalne tete. 2. Nepravo kumulativno spajanje postoji onda kada se jednom tubom spajaju zahtevi iz slinih injeninih i pravnih osnova. Npr. imamo dve stranke koje su zakljuile vei broj ugovora u svojim poslovnim odnosima, i onda se spajaju zahtevi koji prositiu iz razliitih ugovora, a budui da se radi o poslovnim odnosima, ti ugovori se odnose na slina pitanja. - Zato moramo razlikovati da li je spajanje pravo ili nepravo kod kumulativnog spajanja, kakav

znaaj ima to? - Ima znaaja za vrednost predmeta spora. Naime, ako je u pitanju pravo kumulativno spajanje vrednost predmeta spora se odreuje prema zbiru svih zahteva. Dok se kod nepravog kumulativnog spajanja rauna svaki zahtev ponaosob, to moe da bude jako vano za - pravo na izjavljivanje revizije. b) Eventualno spajanje jako mnogo lii na suparniarstvo sa eventualno tuenim, samo, naravno, tu se ne mora raditi o veem broju stranaka. Eventualno spajanje postoji onda kada tuilac istie jedan tubeni zahtev kao glavni ali u tubi stavlja uslov da ako sud odbije glavni tubeni zahtev, onda moe prei na raspravljanje o nekom drugom zahtevu, a taj drugi se zove eventualni. Obino se eventualno spajanje tubenih zahteva vri sa eventualnim suparniarstvom, obino imamo i jedno i drugo u istoj tubi, mada ne mora biti. Moe biti samo jedan tueni, prema kome se istie jedan zahtev koji je glavni, a tek ako se taj zahtev pokae kao neosnovan, sud e raspravljati sledei zahtev koji je eventualni. Na taj nain moe se spokiti neogranieni broj zahteva. Redosled zahteva odreuje tuilac. On odreuje koji je zahtev glavni, koji su eventualni, kakav je redosled, i sud je tim redosledom vezan. Isto to vai i za eventualnog suparniara. To je slina konstrukcija kao suparniarstvo sa eventualno tuenim. Isti je razlog zbog kog se eventualno spajaju tubeni zahtevi. Radi se zapravo o tome da se jednom tubom prekida zastarelost svim zahtevima koji su spojeni, i radi se o tome da tuilac hoe da se u jednom sporu rasprave svi zahtevi (glavni i evetualni) da ne bi doao u rizik da jedno sudsko vee odbije glavni zahtev, drugo sudsko vee koje nije vezano tom presudom, pa mu odbije eventualni, sledei eventualni, itd. c) Alternativno spajanje nije jasno da li kod alternativnog spajanja uopte dolazi do spajanja zahteva. ta se tu zapravo spaja, da li zahtev ili neto drugo. Ja ipak mislim da se i alternativno spajanje moe kvalifikovati kao spajanje tubenih zahteva, ali naravno, samo onda kada pravo na izbor inidbe koje su alternativno postavljene pripada tuenom. - Ako pravo na izbor alternativno... pripada tuiocu, do kad tuilac mora da izvri to svoje pravo? - U tubi! On mora u tubi da kae ja biram ovu inidbu, inae ako kae ja biram ovu, onu ili neku sledeu, onda je njegov tubeni zahtev neodreen. On njegovo pravo izbora mora vriti najkasnije u momentu podnoenja tube. Dakle, ako imate neki obligacioni odnos izmeu lica a i lica B, gde se obaveze koje B ima moe izvriti na X nain (X je plaanje odreene sume novca). Ili na Y nain davanjem stvari. Ili na Z nain izvrenje neke inidbe. A tuiocu, odn. poveriocu pripada pravo izbora, onda on taj izbor mora izvriti u tubi. I onda imamo samo jedan zahtev. Onda nema nikakvog spajanja. Onda e on rei ili ja traim od suda da obavee B na plaanje odreene sume novca ili e rei ja traim da mi da odreenu stvar... - Meutim, to je ee u pravnom ivotu, ako pravo izbora izmeu vie naina izvrenja jedne inidbe (jer u stvari ovde se uvek radi o jednoj inidbi koja ima vie naina da bude ispunjena), ako pravo izbora pripada tuenom tada tuilac ne moe da vri pravo. - ta on tada mora da uradi? - On mora da utui na sve ove... ispunjenja. Mora da kae ja traim od suda da obavee tuenog ili da mi plati sumu novca, ili da mi da odreenu stvar, ili da izvri inidbu. Takav tubeni zahtev nije neodreen zato to pravo izbora ili pravo na mo da se izvri izbor pripada tuenom. - I dokle tueni moe izvriti izbor? Koji je poslednji momenat? - Tek u izvrnom postupku! Dakle, dunik moe odugovlaiti sa izborom inidbe sve dok tuilac ne primi makar i delimino ispunjenje te inidbe od tuenog. Ako, znai, inidbu moe izvriti tek posle pravnosnanosti i tek u toku izvrnog postupka. I zbog toga, poto ni sud nema pravo izbora, on e osuditi svojom presudom, ako usvoji tubeni zahtev, lice B da ispuni inidbu alternativno, ili plaanjem sume novca ili davanjem stvari ili izvrenjem neke druge radnje, zato to, ponavljam, tueni ima pravo da bira. E, sad se postavlja, naravno, pitanje da li ovde uoppte ima spajanja, ili se radi samo o jednom zahtevu, a alterntaivno je odreen nain ispunjenja? Mogli bi se davati teorijski argumenti za ili protiv, ali ono to je bitno jeste ovo ako tueni ima pravo izbora, pravo izbora pripada samo

njemu, ne moe ga vriti tuilac u tubi, ne moe ga vriti sud u presudi, nego mora obavezati tuenog na vie inidbi alternativnno, jer tueni ima pravo da taj izbor izvri, i moe odlagati taj izbor sve do izvrnog postupka, sve dok makar i delimino tuilac ne primi ispunjenje inidbe od strane tuenog. 2) Podela prema vremenu spajanja To je podela prema vremenu u kome dolazi do spajanja tubenog zahteva. U tom smislu moemo razlikovati dve vrste spajanja: a) Prvobitno (originerno) b) naknadno (sukcesivno) Prvobitno (originerno) spajanje je pravilo. Do njega dolazi tubom. U jednoj tubi se spajaju zahtevi. A do sukcesivnog ili naknadnog spajanja zahteva dolazi preinaenjem tube, i to samo jednim vidom preinaenja dodavanjem novog zahteva uz ve postavljeni tubeni zahtev. Ova podela na prvobitno i naknadno spajanje ima znaaj u tome to ono prvo (prvobitno, originerno) zavisi samo od tuioca, a ovo drugo do koga dolazi preinaenjem tube zavisi jo i od pristanka tuenog. Tueni je ovlaen da se protivi preinaenju. Sud, dodue, nije time vezan, moe dozvoliti preinaenja i ako se tueni protivi, no to nije jednostavno kao prvobitno spajanje tubenih zahteva. Alternativno ovlaenje tuenog Jedna posebna situacija, koja nije spajanje tubenih zahteva jeste alternativno ovlaenje tuenog. To je pravo tuenog koje on stie jednostranom izjavom volje tuioca datom u parnici. Dakle, tu izjavu volje tuilac daje u parnici, bilo u tubi, a moe i kasnije tokom parnice, sve do okonanja glavne rasprave. Sastoji se u tome da se moe osloboditi izvrenja inidbe koju je tuilac od njega tubom traio ako plati sumu novca koju tuilac svojom izjavom odredi. Pri tom, znate, radi se samo o jednom zahtevu a ne o spajanju zahteva, jer tuilac moe traiti prinudno izvrenje samo one inidbe na koju je tueni osuen, one inidbe na koju je glasila tuba. A ne moe traiti prinudno izvrenje plaanje sume novca. To je samo ovlaenje tuenog, a ne njegova obaveza. Zato se tako i zove. Tueni moe, dakle, da se oslobodi izvrenja obaveze tako to e platiti, jer ako odlui da ne plati tuilac ne moe traiti prinudno izvrenje na sumu novca nego samo na onu inidbu koju je traio tubom, to znai da je ta inidba uvek takva, uvek jedna nenovana inidba, dakle da se sastoji u neem drugom a ne u plaanju odreene sume novca. Ono to je vrlo bitno, morate voditi rauna i o tome da vrednost inidbe ne mora biti jednaka vrednosti novca koji je odrediio tuilac u tom alternativnom ovlaenju koje daje tuenom. To je njegova volja, da odredi tu sumu novca. Ne mora vrednost inidbe odraavati tu sumu novca. Najee naravno, odraava. Nee tuilac traiti da se tueni oslobodi tako to e dati manje, obino e traiti da se oslobodi tako to e dati vie. Meutim, deavalo se usled dugog trajanja parnica i velike inflacije, da tuilac zaboravi da je dao alternativno ovlaenje i da ga ne povea u toku parnice. Npr. tuilac da 1992.godine alternativno ovlaenje na 50.000 dinara, parnica se zavri 1996.godine, on zaboravi da je dao alternativno ovlaenje i tueni se oslobodi time to e dati 50 dinara. A inidba vredi mnogo vie. To se, naravno deavalo... je opasno ovlaenje, jer neuki tuioci o njemu obino ne vode rauna pa ga ne poveavaju kako parnica ide, a kod nas je to neophodno, jer smo izloeni stalnoj inflaciji. Kod nekih vrsta spajanja tubenih zahteva mogue je doneti deliminu presudu. To je presuda kojom se odluuje bilo o jednom delu zahteva, ili o jednom od veeg broja istaknutih zahteva. Treba zapamtiti da je delimina presuda mogua samo kod kumulativnog spajanja. Nema delimine presude kod eventualnog spajanja, jer kod eventualnog spajanja vi morate da odbijete glavni zahtev da bi ste raspravljali eventualni, a to onda nije delimina presuda nego samo ispunjenje uslova da se raspravlja o eventualnom zahtevu. Kod alternativnog spajanja gde pravo izbora pripada tuenom,

takoe nema mogunosti da se donese delimina presuda. Dakle, kad je u pitanju spajanje zahteva moe se doneti delimina presuda samo kod kumulativnog spajanja. PITANJE: Da li bi mogli da nam kaete kako glasi izreka presude kojom se usvaja tubeni zahtev kod alternativnog spajanja tubenih zahteva, a kako kod alternativnog ovlaenja. VESNA RAKI: Kod alternativnog spajanja tubenog zahteva: IZREKA PRESUDE GLASI: I Usvaja se tubeni zahtev, pa se tueni obavezuje da tuiocu isplati iznos od 500.000 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvrenja, ili da zavri zidanje te i te kue, u roku od 6 meseci, pod pretnjom izvrenja, ili da mu preda u svojinu i dravinu stan taj i taj u roku od 15 dana pod pretnjom izvrenja. II Obavezuje se tueni da naknadi tuiocu trokove parninog postupka u iznosu od X dinara. Kod alternativnog ovlaenja tuenog: IZREKA PRESUDE GLASI: I Obavezuje se tueni da tuiocu isporui 50 tona ina, duine te i te. II Obaveze iz stava I ove izreke tueni se moe osloboditi ako tuiocu isplati iznos od 1.000.000 dinara, u roku od 15 dana (pod pretnjom izvrenja). III Obavezuje se tueni da tuiocu isplati trokove parninog postupka u iznosu od X dinara. ODBRANA TUENOG Upravo, odbrana tuenog je svako izjanjavanje tuenog o tubenom zahtevu, ne mora to biti samo osporavanje. Krae reeno, to je dranje tuenog u odnosu na napad koji je na njega izvrio tuilac. Sve se svodi na neka 3 tipa dranja tuenog, odnosno reagovanja tuenog na tubu: 1) On moe da prizna tubeni zahtev u kom sluaju sud donosi presudu na osnovu priznanja; 2) On moe da bude totalno pasivan, i da propusti svoju odbranu, u kom sluaju pod uslovima koji su zakonom propisani se donosi presuda zbog proputanja; 3) On moe da se brani. Nas interesuje pre svega sadrina njegove odbrane, a posle emo videti i formu. - Kako on to moe da se brani? Koji su to sadrinski vidovi njegove odbrane? 1) Prvo, on moe da osporava procesne pretpostavke. To je, da kaemo, procesna odbrana. Vi znate da sud o veini procesnih pretpostavki vodi rauna ex officio, ali naravno nekad ne moe ni da povede rauna o... ako tueni na njih ne ukae. Jer, mora mu biti poznato npr. da je ista parnica, odnosno parnica o istom predmetu spora i izmeu istih stranaka ve pravnosnano reena. Dakle, moe da osporava neke procesne pretpostavke, bilo nadlenost suda, bilo parninu sposobnost tuioca, i svoju parninu sposobnost moe osporavati. Moe da tvrdi da je ve pravnosnano presueno ili da je zakljueno sudsko poravnanje... I, ako uspe procesna odbrana ona dovodi do odbacivanja tube kao nedoputene. 2) Drugi je meritorna odbrana, dakle odbrana koja se ne sastoji u tome da tueni ukazuje na nedostatak nekih procesnih pretpostavki, nego ukazuje na odreene nedostatke, koji ako se pokau da u tani vode odbijanju tubenog zahteva. I to je mogue izvriti uglavnom na 3 naina: a) Prostim osporavanjem injenica koje su navedene u tubi. Tueni moe da kae Nijedna injenica koja je ovde navedena nije istinita ili Neke jesu, neke nisu, poto neke nisu osporavam za te koje tvrdim da nisu, pri emu je, znate, osporavanje jedan dosta udoban nain ponaanja tuenog, jer on obino osporavanjem injenica navedenih u tubi prebacuje teret

dokazivanja na tuioca. To je ujedno i dosta redak nain osporavanja kao samostalan, dakle samo osporavam injenice i nita drugo ne inim, jer se ne moe ba oekivati da tuilac kada je ve izvrio taj napor da podnese tubu... ili da nije siguran u neke injenine tvrdnje koje u tubi navodi. b) Drugi nain osporavanja je isto materijalno-pravni, dakle osporava se materijalno-pravno shvatanje tuioca. Vi znate da tuba ne mora da sadri materijalno-pravno shvatanje tuioca. Kad kae u tubi ne mora biti naveden pravni osnov, zakon misli upravo na to, na materijalno-pravnu kvalifikaciju. - A, ako je tuilac u tubi dao materijalno-pravnu kvalifikaciju, da li je sud njome vezan? - Nije. Naravno, sud je gospodar primene materijalnog prava. Tueni moe rei dobro, sve te injenice koje ti iznosi su istinite, ali za te injenice ne treba primeniti materijalno-pravnu normu koju si ti izabrao, nego neku drugu, pa onda primenom te druge materijalno-pravne norme proizilazi da je tvoj tubeni zahtev neosnovan. Npr. moe da kae tuilac to to ti naziva naknadom tete uopte ne moe da se kvalifikuje kao naknada tete, nego te injenice koje ti navodi mogu da ukau jedino na neosnovano obogaenje, a do toga npr. nije dolo, jer iz tih injenica se ne moe izvesti zakljuak primenom norme o neosnovanom obogaenju da je tvoj tubeni zahtev osnovan. Mogua je, naravno, kombinacija svega ovoga. c) Trei nain osporavanja, i ujedno najkomplikovaniji i najvea glavobolja za sud jesu materijalno-pravni prigovori, koji su posledica jednog sudskog poimanja istine. Obino tuilac u tubi ba ne lae, on iznosi neku istinu, ali vrlo retko iznosi celu istinu. Vi tek kada vidite reakciju tuenog dobiete neke injenice koje tuilac nije istakao u tubi. Naravno, po prirodi stvari stranke istiu injenice koje idu u prilog njihovim zahtevima, ne i one koje idu u prilog protivnikog zahteva. I tek kada tueni reaguje i istakne neke nove injenice, neke injenice koje se u tubi nisu pojavljivale, tek tada poinje da se stvara pred sudom jedna slika o injeninom stanju. I takav nain odbrane jesu prigovori. Dakle, prigovori se definiu kao injenine tvrdnje ili kao proste injenice koje tueni istie da bi postigao odbijanje tubenog zahteva. To su injenice koje su za sud nove, koje nisu sadrane u tubi. Po tome kako ti prigovori utiu na tubeni zahtev, ti prigovori se dele ne 3 grupe (Pazite, radi se o materijalno-pravnim prigovorima): 1. prigovori koji zaustavljaju zahtev; 2. prigovori koji ukidaju zahtev i 3. prigovori u uem smislu. 1. Prigovori koji zaustavljaju zahtev jesu injenice na osnovu kojih tueni tvrdi da pravo na koje se tuilac poziva, iz koga izvodi svoj tubeni zahtev, uopte nije nastalo, ili da nije punovano. PRIMER: Tuilac se poziva na ugovor o kupoprodaji nepokretnosti (tuilac je A, tueni je B), zakljuen izmeu njega i tuenog. Tvrdi da je platio a da mu tueni ne omoguuje dravinu nepokretnosti. Tueni kae jeste, zakljuili smo ugovor ali ugovor nije overen u sudu. On jeste pismen, ali potpisi nisu overeni kod suda. Da bi ugovor o prometu nepokretnosti zasnovao svoje pravno dejstvo, on mora biti zakljuen u pismenoj formi i potpisi saugovaraa moraju biti overeni. Ovde to nije sluaj i on kae pravo na koje se ti poziva uopte nije ni nastalo. Sada se posao suda svodi na to da utvrdi da li je taj ugovor zaista overen ili nije. Ako nije, vrlo je jasno odbie tubeni zahtev. Ili, kae tuilac ili tueni pa, u vreme zakljuenja tog ugovora ja nisam bio potpuno poslovno sposoban, i taj ugovor je izlazio iz granica moje poslovne sposobnosti, i zato ja tvrdim da tvoje pravo nije ni nastalo i prema tome, ne moe izvlaiti nikakve konsekvence iz toga prava. To su prigovori koji zaustavljaju zahtev. injenice na osnovu kojih tueni tvrdi da pravo na koje se tuilac poziva u tubi, iz koga izvodi svoj tubeni zahtev uopte nije nastalo ili je nastalo ali nije punovano. 2. Prigovori koji ukidaju zahtev to su injenice kojima tueni ne osporava nastanak tuioevog prava. On kae jeste, to tvoje pravo je nastalo. Ali je prestalo da postoji. Nastupila je neka

injenica koja je dovela do prestanka toga prava. Najee je to prigovor izvrenja ugovora. Jeste, mi smo imali ugovor. I ti si imao pravo da od mene trai ispunjenje, ali ja sam tebi ispunio svoju obavezu, i evo ja dokazujem da sam tu svoju obavezu ispunio, dakle pravni osnov na koji se ti poziva je postojao, ali je prestao da postoji u vreme kada je podnesena tuba, vie ga nije bilo i ti vie nema pravo po tom pravnom osnovu da od mene bilo ta trai. 3. Prigovor u uem smislu tueni uopte ne osporava postojanje tuioevog prava. Niti njegov nasatanak, niti njegovo postojanje u momentu podnoenja tube, ili otpoinjanja parnice. On kae jeste, tvoje pravo postoji. Ali, ja istiem injenicu koja me ovlauje da ti uskratim inidbu. Sve je to redu to ti kae, ali u moju korist postoji injenica na osnovu koje ja tebi mogu da uskratim inidbu. - Koji bi to bili prigovori? - prigovor zastarelosti! To tvoje pravo postoji, sve je to u redu, ali je zastarela moja obaveza koja proistie iz odreenog pravnog odnosa. Ili prigovor prebijanja. Jeste. Sve je u redu. Ti ima prema meni potraivanje, ali imam i ja prema tebi. I to protivpotraivanje koje je uslov za prebijanje je isto dospelo, i ja sad dajem prigovor prebijanja, i naa potraivanja su se meusobno ugasila. Ili ja sam ti ve dao izjavu o prebijanju i naa potraivanja su se meusobno ugasila i ti vie nema pravo po tom osnovu nita od mene da trai. - Ova podela ima sledei znaaj: Ova prva dva prigovora, prigovor koji zaustavlja zahtev i prigovor koji ukida zahtev, sud e povesti rauna ak i kad ne potie od samog tuenog. Ako on za njih sazna iz procesne grae, ako kae neki svedok, moe i sam tuilac da ukae da postoji jedna injenica koja je nepovoljna za njega za tuioca. Dok kod prigovora u uem smislu oni se uzimaju u obzir samo onda kada se tueni izriito na njih pozove! Dakle, ne moe se uzeti u obzir ni zastarelost, ni prebijenje, ni to da je tubeni zahtev preuranjen, dakle da jo nije nastala obaveza da se tueni ponaa kako se tubom trai, ako se na to izriito ne pozove tueni. O ove prve dve vrste prigovora, tj. injenica sud moe voditi rauna i ex officio, ako od njih zavisi primena prinudno pravne norme, a moe ih uzeti u obzir i ako sazna iz procesne grae, od nekog svedoka, od suparniara, pa ak i od samog tuioca, ako iznese injenicu koja ide njemu na tetu po materijalnom pravu, to nije nemogue. Forma odbrane tuenog Tueni se moe braniti: 1) Prvo odgovorom na tubu. Odgovor na tubu, pismeni odgovor na tubu danas ima mnogo vei znaaj nego to je imao pre. Samim tekstom ZPP-a. Naima, danas je, osim u nekim posebnim parninim postupcima, obavezno da sud dostavi tubu tuenom na odgovor, i tueni je duan da se u odgovoru na tubu specifino izjasni o tubenim navodima, a ne na nekakav apstraktan nain, kao to je to bilo dovoljno do skora. Dakle, upotrebljen je isti onaj instrumentarijum koji se do sada koristio u postupku pred Trgovinskim sudovima kao obavezan. U odgovoru na tubu, tueni moe dati svoju odbranu ili tako to e je svesti na procesnu, ili i procesnu i materijalno-pravnu. Izostajanje odgovora na tubu dovodi, ako su ispunjeni ostali uslovi, do presude zbog proputanja. 2) Drugi nain odbrane tuenog, formalni, jeste - prigovor radi prebijanja. To je jedini prigovor, od svih materijalno-pravnih prigovora, koji je ureen ZPP-om. Zato to su posledice ovog prigovora vrlo bitne, i on veoma mnogo podsea na protivtubu. Tano je rei da se prigovor radi prebijanja nalazi negde na granici izmeu obinog prigovora i protivtube. Tu mislimo na procesno prebijanje, a ne na ono prebijanje koje su stranke izvrile nezavisno od parnice, ili pre poetka parnice. Prigovor radi prebijanja je prigovor kojim tueni iznosi tvrdnju da on prema tuiocu ima protivpotraivanje koje ispunjava uslove za prebijanje. - A kad su ispunjeni uslovi za prebijanje, da se podsetimo materijalnog prava? - Kad su potraivanja uzajamna, kad su istovrsna, i kada su dospela. Naravno, potrebno je da postoji i izjava volje. U ovom sluaju je ta izjava volje izvrena u vidu jedne parnine radnje prigovora

radi prebijanja. Dakle, prvo to tvrdi tueni je da on ima protivpotraivanje prema tuiocu, koje ispunjava uslove za prebijanje. To je prvo. Drugo, on trai od suda da svojom presudom izvri prebijanje ili kompenzaciju. I tree ta trai je, da sud odbije tubeni zahtev u celosti, ako su oba potraivanja ista, ili delimino, ako je protivpotraivanje tuenog nie od potraivanja tuioca. Upravo tu i lei razlog zbog kojeg je prigovor radi prebijanja ureen u ZPP-u, a ne u materijalno-pravnom zakonu. A to je razlog to prebijanje ne vri dunik, tueni, jednostranom izjavom volje, nego ga vri sud svojom presudom, to znai da se o prigovoru radi prebijanja odluuje izrekom presude. Pa je onda odluka i o potraivanju tuioca i o protivpotraivanju tuenog podobna za materijalnu pravnosnanost. To znai da ne samo da se o potraivanju tuioca prema tuenom ne moe ponovo raspravljati, nego ne bis in idem nastupa i za protivpotraivanje koje tueni ima prema tuiocu. Dakle, kad je stavljen prigovor radi prebijanja, trai se sudsko prebijanje, i trai se da to prebijanje sud izvri svojom presudom, izrekom svoje presude, to znai da je odluka i o potraivanju tuioca koje je istaknuto tubom, i o protivpotraivanju tuenog koje je istaknuto samo prigovorom podobno za pravnosnanost. - Sada da vidimo kojim redom idu sad tu radnje. Imamo tuioca A i tuenog B, imamo potraivanje tuioca a i protivpotraivanje tuenog B istaknuto prigovorom radi prebijanja. Naravno, ako jetueni istakao i neke druge prigovore, recimo, istakao je prigovor da je sud nenadlean, da potraivanje tuioca uopte nije ni nastalo, i prigovor radi prebijanja. - Kojim e redosledom ii ispitivanje suda? - Prebijanje ide na kraju, kad se pokau sva ostala sredstva odbrane kao neuspela, jer prigovorom prebjanja tueni u stvari rtvuje jedno svoje pravo koje bi mogao ostvariti tubom. Dakle, prigovor radi prebijanja bez obzira kad je stavljen vremenski raspravlja se poslednji. Da bi sud uopte uzeo u obzir prigovor radi prebijanja on mora da utvrdi da potraivanje tuioca postoji. Pa kad je to utvrdio, onda prelazi na to da ispita da li postoji protivpotraivanje tuenog, ako je ono sporno, i ako ono postoji prebija, kompenzuje zahteve i odbija tubeni zahtev u celosti, a moe ga delimino usvojiti ako je potraivanje tuioca vee od protivpotraivanja tuenog. - Sama izreka presude ima koliko stavova? - U prvom stavu izreke sud utvruje: Postoji potraivanje X tuioca A prema tuenom B u iznosu od toliko i toliko dinara. - U drugom stavu: Utvruje se da postoji protivpotraivanje Y tuenog B u iznosu od toliko i toliko dinara. - Da li moe protivpotraivanje biti vee od potraivanja? - Ne moe, zato to je prigovor iskljuivo defanzivno sredstvo. Morao bi ako je vee tueni da upotrebi kompenzacionu protivtubu. - U treem stavu, sud kae: Prebijaju se potraivanja uzajamno i odbija se tubeni zahtev tuioca ili delimino se usvaja tubeni zahtev za iznos od toliko i toliko, a delimino se odbija. Prema tome, vidite, parnicu je zapoeo jednom bezazlenom kondemnatornom tubom, a presuda ima koje delove? - Deklarativne, onaj deo o kompenzaciji je preobraajni (konstitutivni), ako je vee potraivanje od protivpotraivanja onda ima i taj kondemnatorni deo. Uvek je odluka o protivpotraivanju zahvaena pravnosnanou sa svim konsekvencama koje otuda proistiu, a naroito vana konsekvenca koja otuda proistie jeste - da se vie ne moe ponovo raspravljati o istom predmetu spora izmeu istih stranaka. IZREKA PRESUDE KOD PRIGOVORA RADI PREBIJANJA: I Utvruje se da postoji potraivanje X tuioca A prema tuenom B u iznosu od toliko i toliko dinara. II Utvruje se da postoji protivpotraivanje Y tuenog B u iznosu od toliko i toliko dinara. III Prebijaju se potraivanja uzajamno i odbija se tubeni zahtev tuioca ili delimino se usvaja

tubeni zahtev za iznos od toliko i toliko, a delimino se odbija. PITANJE: Da li tueni, ako istakne prigovor kompenzacije u stvari priznaje potraivanje tuioca? VESNA RAKI: E, sad to je sporno. To je u nauci sporno, ako tueni istakne prigovor radi prebijanja da li je time priznao potraivanje tuioca. Ne mora znaiti. Ako je on istakao i neka druga sredstva odbrane, jasno je da nije priznao. Ako je istakao samo to, on ipak moe da spori postojanje potraivanja. I ako je sporno, sud ga mora utvrivati. Ako je nesporno, on mora pitati tuioca da li vi priznajete?. Ima ta teorija, da isticanje prigovora radi prebijanja znai i priznavanje protivpotraivanja. Ne moe se ta teorija izvui iz naeg ZPP-a, zato to on ne poiva na principu afirmativne, nego na principu negativne litiskontestacije, znai, samo utanje ne znai priznavanje odreene injenice. 3) Trei nain odbrane tuenog po formi jeste protivtuba. Protivtuba jeste tuba koju tueni podnosi protiv tuioca u okviru istog sudskog postupka, tako da se posle podnoenja protivtube i tuilac i tueni nalaze u dvostrukim ulogama tuilac je istovremeno i tueni, tj. tanije, protivtueni. A tueni je istovremeno i tuilac, tj. protivtuilac. Protivtuba nije samo defanzivno, odbrambeno sredstvo. Ona je i napadno sredstvo, njome se i napada tuilac. Ona se podnosi radi odbrane, ali se njome, za razliku od prigovora tueni ne zaustavlja samo na odbrani nego ide dalje, ide u napad. Nama je za klasifikaciju bitan samo jedan kriterijum, a to je odnos tubenog i protivtubenog zahteva. Dakle, nain na koji se protivtubeni zahtev tuenoga odnosi prema tubenom zahtevu tuioca. I prema tom kriterijumu, protivtube se dele na: a) Koneksne (uzajamne) protivtube; b) Prejudicijelne protivtube i c) Prebojne (kompenzacione) protivtube a) Koneksna protivtuba je protivtuba iz istog materijalno-pravnog odnosa kao i osnovna tuba. Obino se, kad je podnesena koneksna protivtuba tubeni i protivtubeni zahtev meusobno iskljuuju. Ako se usvoji tubeni zahtev, sud e odbiti protivtubeni, i obrnuto. Ali ne mora biti. Npr. ako imate tubu i protivtubu za razvod braka sud e po obema doneti istu presudu, dakle razvee brak, samo to e to uiniti verovatno iz razliitih razloga, koji posle mogu da utiu na neke odnose izmeu branih drugova, naroito na njihove odnose prema deci. Bitno je da i tuba i protivtuba kod koneksiteta, ako je u pitanju koneksna, proistiu iz istog materijalno-pravnog odnosa. b) Prejudicijelna protivtuba je protivtuba kojom se pokree prethodno pitanje. A prethodno pitanje je pitanje da li postoji ili ne postoji jedan pravni odnos od koga zavisi odluka suda o tubenom zahtevu. Pitanje se zove prethodno, ili prejudicijelno zato to sud ne moe doneti odluku o tubenom zahtevu ako pre toga ne odlui o pitanju koje je uslovljavajue za tubeni zahtev, dakle o tom prethodnom pitanju. To je uvek jedno materijalno-pravno pitanje. Dakle pitanje moe biti postavljeno pozitivno i negativno. Moe se tvrditi da postoji odreeni odnos izmeu tuioca i tuenog, i najee je tuilac taj koji tvrdi da pravni odnos postoji. A moe se postaviti i negativno, tj. moe se traiti od suda da utvrdi da ne postoji odreeni materijalno-pravni odnos izmeu tuioca i tuenog, i najee je tueni taj koji tvrdi da taj materijalno-pravni odnos ne postoji. Najee je, prema tome, njegova prejudicijelna protivtuba jedna negativna tuba za utvrenje, kojom on trai od suda da utvrdi da jedan pravni odnos ne postoji. Sad se moe pojaviti nekoliko situacija: 1. Taj uslovljavajui odnos, tj. to prethodno pitanje moe biti reeno. I odlukom suda i odlukom nekog upravnog organa. Pravnosnanom odlukom suda ili odlukom upravnog organa. I onda moe sud... se desilo da je sud ve utvrdio da izmeu tuioca i tuenog postoji odreeni ugovorni odnos. I sada tuilac trai iz tog ugovornog odnosa plaanje odreene sume novca. Sud se vie ne moe baviti prethodnim pitanjem. - Zato?

- Zato to vie nismo na terenu prethodnog pitanja, nego ega? - Vezanosti suda pravnosnanom odlukom suda ili dravnog organa. Ako je prethodno pitanje reeno pravnosnanom sudskom odlukom, naravno izmeu istih stranaka, samo se tada moe govoriti o vezanosti. Ako je prethodno pitanje ve reeno pravnosnanom sudskom odlukom, ili konanom odlukom upravnog organa, ne moe drugaije da ga reava, on je vezan tom odlukom i onda raspravlja samo o parnici. To je najlaki sluaj, koji se naravno najvie i deava. 2. Drugi sluaj je da prethodno pitanje nije reeno. Tada se moe reavati na 3 naina: A) Sud ga moe reavati prosto kao prethodno pitanje u odnosu na koje ni tuilac ni tueni nisu stavili nikakav zahtev. Dakle, nema tube, nema protivtube ali je prethodno pitanje otvoreno tako to ga je tueni osporio. I sad, sud mora da ga rei da bi odluio o tubenom zahtevu. Sud ga reava u tom postupku, ali kakvo dejstvo ima njegova odluka? - Da li odluka kojom je reeno prethodno pitanje vai u nekom drugom postupku? - Ne! Ona vai samo u tom postupku iz kog je prethodno pitanje reeno. Jer nije zahvaena pravnosnanou. Ovo prethodno pitanje se ne reava izrekom presude, ako nismo stavili... nego samo u obrazloenju. Trei nain da ga rei jeste da je stavljena neka tuba za reavanje prethodnog pitanja. To je incidentni (prejudicijelni) zahtev za utvrenje, koji moe staviti tuilac. To je zapravo, jedan vid preinaenja tube, koji se ne smatra preinaenjem. Dakle, ne samo da tueni moe podneti prejudicijelnu protivtubu, nego ako tueni ospori uslovljavajui odnos (prethodno pitanje), tuilac moe da kae e, sad ja traim, stavljam prejudicijelni zahtev za utvrenje i traim da se utvrdi da taj odnos postoji. Naravno, kad se podnese i prejudicijelni zahtev za utvrenje i protivtuba sud mora biti stvarno nadlean. Dok, kada reava prethodno pitanje u obrazloenju ne mora biti ni stvarno ni mesno nadlean. Dakle, imamo sluaj kad je uslovljavajui odnos reen, tada je sud vezan odlukom o prethodnom pitanju. Imamo drugi sluaj tueni je osporio uslovljavajui odnos, sud ga reava. Sud moe da rei svako pitanje kao prethodno, i pitanje krivinog dela. Pametan sudija to nee uraditi, ali moe, zakon mu daje to ovlaenje, da rei kao prethodno pitanje, pitanje za koje uopte ne bi bio nadlean. I najzad, mogu stranke u vidu tubenog zahteva traiti od suda da to pitanje rei. Ako to trai tuilac, onda on stavlja incidentni (prejudicijelni) zahtev za utvrenje. Stavljanje ovog zahteva, iako je dodavanje novog zahteva, ne smatra se po zakonu preinaenjem tube. Ne smatra se zato da se tueni tome ne bi mogao protiviti. A tueni moe traiti u vidu zahteva za reavanje prethodnog pitanja prejudicijelnom protivtubom. - I sada kada sud rei prethodno pitanje po incidentnom zahtevu za utvrenje ili p prejudicijelnoj protivtubi, kako je onda to pitanje reeno? - Sa dejstvom res iudicate, pravnosnano, i moe se koristiti ne samo u tom postupku, nego i u svakom drugom postupku. Dakle, najslabiju snagu ima reavanje prethodnog pitanja bez ikakvog zahteva. Zato to ono uvek moe biti drugaije reeno u nekom drugom postupku. I u nekim situacijama, pametan sudija nee reavati prethodno pitanje, nego e prekinuti postupak i uputiti stranke na nadleni sud. Pogotovo, recimo, ako se prethodno pitanje pojavljuje kao pitanje izvrenja krivinih dela. Ili, u parnici za izdravanje se kao prethodno pitanje pojavi pitanje roditeljstva. Bude neko tuen za izdravanje, a on kae da l' ste vi normalni, ja uopte nisam otac tog deteta, nisam ga priznao. Naravno da sud nee kao incidentno, kao uzgredno pitanje reavati pitanje roditeljstva, nego e uputiti stranku da povede parnicu, ekati kraj te parnice i tek onda reiti pitanje izdravanja. c) Prebojna (kompenzaciona) protivtuba koja je ista kao i prigovor radi prebijanja. Nema neka velike razlike, izuzev to se moe radi prebijanja istai protivpotraivanje tuenog koje je vie od potraivanja tuioca. Druga razlika bi bila, ako ste istakli samo prigovor radi prebijanja, pa tuilac povue tubu, da li e sud raspravljati o prigovoru? - Nee! A ovde, ako ste podneli protivtubu, pa je tuilac povukao tubu, sud e raspravljati o protivtubi zato to je ona - tuba. Zato to je ona napadno sredstvo.

GPP - 4. deo DOKAZIVANJE Mi emo prvo obraditi osnovne pojmove; drugo, postupak dokazivanja; tree, dokazna sredstva; etvrto, teret dokazivanja; i peto, ocena dokaza. Osnovni pojmovi - ta je to dokaz? - Dokaz je injenica kojom se potvruje postojanje neke druge injenice, a ta druga injenica se zove predmet dokazivanja. PRIMERI: Dokazno sredstvo nam je svedok, a dokaz je iskaz svedoka. Ako nam je dokazno sredstvo isprava, dokaz je - sadrina isprave. Ako nam je dokazno sredstvo vetak, dokaz je nalaz vetaka. Vrste dokazivanja 1. Prva podela je izvrena prema kriterijumu znaaja injenice koja je predmet dokazivanja za dokazivanje Znaaj predmeta dokazivanja za samo dokazivanje. Tu se svi dokazi dele na: 1) Glavni dokaz 2) Protivdokaz 3) Dokaz o protivnom Jedini, tako da kaem, samostalni inilac podele je ovde glavni dokaz, jer svi ostali inioci imaju nekakav odnos prema glavnom dokazu. 1) Glavni dokaz je injenica kojom se potvruje postojanje ili nepostojanje bilo koje injenice koja je relevantna u tom postupku, koja je predmet dokazivanja. Dakle, kad iznesete jednu injenicu, po pravilu za nju predlaete dokaz, i dokaz koji predlaete radi utvrivanja takve injenice uvek se zove glavni dokaz, bez obzira koliko je ta injenica relevantna. Neke injenice mogu biti jae, druge - manje relevantne za odluivanje, ali kao injenini skup sve su relevantne. 2) Protivdokaz je dokaz kojim se obara rezultat glavnog dokaza. Dakle, on je posledica odnosa prema glavnom dokazu. Npr. ako ste vi dokazali da izmeu vas i protivne stranke postoji ugovor odreene sadrine, tako to ste prezentirali taj ugovor koji je potpisan i u pismenoj formi, protivdokaz e biti nekakvo lekarsko uverenje kojim se potvruje da je jedna od ugovornih strana (npr. tueni to za sebe kae), tada bila nesposobna za rasuivanje. To e biti protivdokaz, jer protivdokazom vi obarate ono uverenje koje je sud stekao posle izvoenja glavnog dokaza. 3) Dokaz o protivnom ima karakter glavnog dokaza,j jer je to dokaz kojim se obara zakonska prezumpcija ili zakonska pretpostavka. Vi znate da su materijalno-pravne zakonske prezumpcije kod nas oborive. 2. Druga podela je izvrena prema materijalno-pravnom znaaju dokazivane injenice. 1) Neposredni (direktni) dokazi 2) Posredni (indirektni) dokazi indicije Neposrednim dokazom se dokazuje ba ona inenjenica za koju materijalno pravo vezuje odreena dejstva, i to direktno, neposredno. Npr. imate injenicu nastanka odreenog prava, tvrdite da je pravo nastalo zakljuenjem odreenog ugovora. Dakle, vi kad izvodite dokaz da li je ugovor zakljuen, i da li je taj ugovor snabdeven svim onim to ga, opet, po vaoj pravnoj oceni ini punovanim, onda se radi o neposrednom dokazu, zato to vi utvrujete ba one injenice i upravo one injenice za koje zakonodavac vezuje odreena pravna dejstva. To su injenice spoljnog sveta. Meutim, ne moete upotrebiti direktan dokaz radi utvrivanja injenica koje se tiu ljudske... Npr. vi treba da utvrdite u odreenom sluaju, stepen krivice. Da li je u pitanju obina, gruba nepanja ili namera. Treba da utvrdite u nekom sporu da li je stranka savesna ili nesavesna. Da li je za neto

znala ili nije znala. Da li je morala ili nije morala znati. Neto od toga su injenina utvrenja, neto od toga su pravne ocene. Ali morate imati odreena injenina utvrenja iz kojih ete izvoditi zakljuak da je stranka npr. neto znala, te da je prema tome, bila nesavesna. - Kako ete vi to dokazivati? - Ne moete izvriti direktne dokaze, jer stanja ovekove svesti, nisu stanja koja se mogu neposredno dokazivati. To se uvek dokazuje posrednim dokazima ili indicijama. Vi ete, dakle, utvrditi npr. kad je u pitanju neija savesnost ili nesavesnost da li se radi o licu koje je bilo blisko tuiocu, da li se radi o licu koje je moralo da upotrebi posebnu panju, da mora biti dobar privrednik... i onda ete vi utvrivati ne onu injenicu X za koju zakon vezuje odreena dejstva, ne samu savesnost ili nesavesnost po sebi, nego neku drugu injenicu Y, npr. bliskost, dobro poznanstvo... iz koje ete onda dedukcijom zakljuivati da li zbog injenice Y postoji injenica X. Da li iz injenice neijeg druenja i bliskosti, moete izvesti zakljuak da je npr. tuena stranka bila nesavesna. Prema tome, vi kod indicija ne dokazujete injenicu za koju zakon vezuje odreena dejstva, vi dokazujete neku drugu injenicu, pa onda iz te injenice izvodite logiki zakljuak da li postoji ili ne postoji ona injenica za koju zakon upravo vezuje odreena dejstva. I naravno, budui da je taj zakljuak logiki, ne primenjujete samo logiku. Primenjujete i zdrav razum. Zdrav razum prosenog oveka. Budui da je taj zakljuak logiki i zdravorazumski, njega moe da kontrolie vii sud, iz obrazloenja vae prvostepene presude. I najee u drugom stepenu presude i padaju upravo na dokazima koji su izvedeni ili drugostepeni sud nae da neto fali u tom procesu logikog zakljuivanja to ini injenino stanje pogreno utvrenim. Dokazna snaga Dokazna snaga jednog dokaza jeste njegova uverljivost. Tanije reeno, to su razlozi koji govore u prilog steenom uverenju sudije i protiv sticanja tog uverenja. U pogledu dokazne snage, sva dokazna sredstva se kod nas, zbog sistema sudske, odn. slobodne ocene dokaza smatraju ravnopravnim. Videemo kasnije da to nije uvek tako. Da ima dokaznih sredstava koja po zakonu imaju jau dokaznu snagu od ostalih. Predmet dokazivanja Predmet dokazivanja su injenice, i to injenice koje su stranke iznele u toku postupka u skladu sa raspravnim principom. Izuzetno, to mogu biti injenice koje stranke nisu iznele ako sud mora odreene injenice da utvruje po slubenoj dunosti. Meutim, nisu sve injenice koje se iznesu u toku jedne parnice predmet dokazivanja. - Od ega zavisi da li e injenice biti predmet dokazivanja? - Prvo, zavisi od toga da li su relevantne. - Kako znamo da li su neke injenice relevantne, od ega to zavisi? Kako ete vi kao sudija doi do toga koje su injenice relevantne u odreenom sporu? - Pa, daete jednu materijalno-pravnu kvalifikaciju spora. Vi morate znati, kad dobijete tubu i odgovor, pre nego to krenete u dokazivanje, morate kvlifikovati materijalno-pravno celu stvar. Kvalifikacije koje daju tuilac i tueni vas ne vezuju, vi morate rei e, sad ja ovde imam problem, npr. sa naknadom tete zbog objektivne odgovornosti za opasnu stvar ili meni je predmet spora naknada tete po osnovu subjektivne odgovornosti ili ovde se radi o neosnovanom obogaenju... Dakle, dajete materijalno-pravnu dijagnozu spora i onda iz te materijalno-pravne dijagnoze, itajui materijalno-pravnu normu znate koje su vam injenice koje morate utvrditi da bi ste ocenili da li je tubeni zahtev osnovan, tj. da li ete ga usvojiti, ili je on neosnovan da li ete ga odbiti. Dakle, sud je taj koji daje ocenu o tome koje su injenice relevantne. Ali, i tu nastaje naroito vaa posledica, u graanskom parninom postupku ima injenica o kojima se ne izvodi dokazivanje, dakle, ovo je odstupanje od dokazivanja. 1) Prvi je sluaj nesporne (priznate) injenice. injenica je priznata kad licu koje daje priznanje o injenici ta injenica ide na tetu. da bi jedna injenica bila priznata, onaj koji daje priznanje mora biti svestan da injenica ide na njegovu tetu. u materijalnom pravu ta injenica je po njega nepovoljna. Trai se da priznanje bude izriito. Preutno priznanje se uzima u obzir samo kad su

ispunjeni uslovi za donoenje presude zbog proputanja. Dakle, nesporne ili priznate injenice se ne dokazuju. 2) Ne dokazuju se - notorne (optepoznate) injenice. 3) Zakonske prezumpcije to je injenica za koju zakon uzima da postoji ako postoji neka druga tim istim zakonom odreena injenica. Dve su injenice. Ta druga injenica se zove osnov pretpostavke, injenica koju zakon odreuje kao uslov za postojanje, a sama zakonska prezumpcija se zove pretpostavka. Dakle, zajedno ove dve injenice ine zakonsku prezumpciju. Pretpostavka je injenica za koju zakon uzima da postoji ako postoji neka druga, tim istim zakonom odreena injenica. Npr. mu majke je otac deteta. Pretpostavka vam je da je otac deteta mu majke, a ta vam je osnov pretpostavke? Vreme kad je dete roeno. Ako je dete roeno u braku, ili 300 dana po prestanku braka onda se njegovim ocem smatra mu majke. Npr. da su roditelji odgovorni za tetu koju je nainilo njihovo dete uzrasta od 7-14 godina, ako ne dokau da bi teta nastupila iako su oni preduzeli sve mera da do tete ne doe. Dakle, im postoji osnov pretpostavke, ne mora se dokazivati sama pretpostavka. Ona se ne dokazuje. Ali ta se moe s njom desiti? - Moe se obarati. ime se obara? - Dokazom o protivnom. Takoe ima jo nekih drugih sluajeva gde se iz procesnih razloga nee izvoditi dokazivanje, npr. ako stranka ne poloi predujam. Moe se dakle napisati nepolaganjem predujma u odreenom roku. A ne radi se o izvoenju dokaza ex officio, sud e odustati od izvoenja tog dokaza. Pa onda, ako je sud utvrdio rok za izvoenje dokaza. I, nee se izvoditi dokazivanje ako je sud ve formirao svoje uverenje o odreenoj injenici, recimo odredio je da se izvede 5 dokaza. Posle izvoenja 2 dokaza on je uveren u to da ta injenica postoji ili ne postoji i on odustaje od izvoenja ostalih dokaza. To su suajevi u kojima se dokazivanje nee izvoditi. teta nedokazanosti Sud mora da stekne uverenje odreenog kvaliteta da bi mogao da donese odluku o tubenom zahtevu. Po pravilu, verovatnoa nije dovoljna. Nije dovoljna kada se radi o odluci o tubenom zahtevu, o predmetu spora. - Zata bi bila dovoljna verovatnoa? - Pa, recimo, za procesne pretpostavke, za injenice od kojih zavisi primena procesne norme. Na mnogim mestima u ZPP-u i ZIP-u naii stranka mora uiniti verovatnim, npr. kod tube za utvrenje. Tuilac mora uiniti verovatnim svoj pravni interes za takvu tubu. Dovoljno je dakle, kada su u pitanju injenice procesnog prava, dovoljno je da stepen saznanja sudije o toj injenici bude verovatnoa. To znai, prosto da ima vie argumenata da jedna injenica postoji, nego argumenata koji bi govorili protiv. To je, znai obina verovatnoa. Ali, taj stepen uverenja nije dovoljan za meritorno odluivanje. Za meritorno odluivanje potrebno je uverenje ili ubeenje, a to je takav stepan saznanja odreene injenice kojim se iskljuuje razumna sumnja. Ne svaka mogua sumnja, ali razumna sumnja, sumnja koju bi mogao imati obian ovek. Dakle, to je stepen sudskog saznanja injenice kojim se iskljuuje ne svaka mogua, ali razumna sumnja. I, najzad imate izvesnost. To je saznanje kojim se iskljuuje svaka mogua sumnja. Do takvog saznanja se dolazi, po pravilu, nekim krajnje egzaktnim metodama vetaenja. Npr. DNK analiza daje 100% odgovor na pitanje o srodnikom, roditeljskom odosu u odnosu na dete. Analiza krvi moe iskljuiti, ne dokazati, ali iskljuiti oinstvo ili materinstvo. Dakle, po pravilu se u parninom postupku ne traga za izvesnou, za apsolutnom uverljivou, dovoljan je dakle, taj stepan ubeenja kojim se otklanja razumna sumnja a ne svaka mogua. Naravno, ako sud ne moe da stekne takvo uverenje, dakle, nije uopte siguran u injenice od kojih zavisi odluka o tubenom zahtevu, on e tu morati da pribegne primeni pravila o teretu dokazivanja. Postupak dokazivanja

Postupak dokazivanja poinje predlaganjem dokaza. Redovno, po pravilu, stranka koja iznese jednu injenicu ako hoe da se savesno i poteno parnii, ona za tu injenicu mora predloiti dokaz. Naravno, ako ona ne predloi dokaz, nee ona mnogo rizikovati, jer je tu na zakonodavac u novom ZPP-u zadrao isti pristup kakav je imao u ZPP-u i ranije. Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice. Sud utvruje injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva. Sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati ili kad je to posebnim propisima predvieno. Dakle, stranka moe predloiti dokaz. Ako stranka predloi dokaz, sud tim predlogom nije vezan moe u skladu sa principom slobodne ocene dokaza izvesti i drugi dokaz radi utvrivanja jednee injenice. Recimo, ako je u nekoj parnici bitno koliko neko ima godina, pa evo sad ja dovedem 5 svedoka da kau da imam 33 godine, sud e da kae dajte gospoo izvod iz matine knjige roenih, jer vidi se da imam bar 20 vie. Dakle, od injenice koja je predmet dokazivanja zavisie i to da li e sud prihvatiti dokazni predlog stranke. Ali, redovno, postupak poinje predlaganjem dokaza, potom sud donosi reenje o izvoenju dokaza. Naravno, moe se doneti i reenje kojim se odbija izvoenje dokaza ako je sud stekao uverenje, ili smatra da treba izvesti neko drugo dokazno sredstvo gde e lake i bre doi do zakljuka. Ako ga usvoji, donosi reenje o izvoenju dokaza. Sledea radnja je izvoenje dokaza. Tu se pre svega postavlja pitanje vremena i mesta izvoenja dokaza. Vreme stadijum glavne rasprave. Dokazi se izvode u stadijumu glavne rasprave. U pripremnom stadijumu, po pravilu (mada ima i izuzetaka) doakzi se nee izvoditi, dakle izvode se u stadijumu glavne rasprave. A to se tie mesta, pravilo je da se dokazi izvode na glavnoj raspravi, koja se dri u sudu, ili na posebnom roitu za izvoenje dokaza, a roite za izvoenje dokaza moe biti odrano van zgrade suda, recimo ako je potrebno izvriti uviaj na nekoj nepokretnosti, onda se naravno ne moe odrati roite u sudu. Bitno je da se dokazi izvode u stadijumu glavne rasprave. Od ovih pravila se odstupa - kada ima mesta i razloga za obezbeenje dokaza. Obezbeenje dokaza je takav nain izvoenja dokaza kome se pribegava kad postoji opasnost da dokazi kasnije uopte nee moi da budu izvedeni, da e oni biti uniteni, ili e moi da budu izvedeni, ali e njihovo izvoenje biti skopano sa znatnim tekoama i velikim trokovima. Postupak obezbeenja dokaza se uvek preduzima na predlog stranke, nikad po slubenoj dunosti, i stranka moe predloiti obezbeenje dokaza i pre podnoenja tube, pre nego to je uopte pokrenula parnicu, jer shvata da joj dokaz izmie, npr. neki vaan svedok je teko bolestan i ne oekuje se da preivi do glavne rasprave. Ili, neki vaan svedok se iseljava u Australiju, moete vi izvesti taj dokaz, ali sa velikim tekoama i uz velike trokove. Stranke mogu traiti obezbeenje dokaza i posle ve podnete tube, u pripremnom stadijumu postupka, a moe se traiti obezbeenje dokaza i posle pravnosnanog okonanja parnice ako bi to, recimo, bilo potrebno za neke vanredne pravne lekove. Za obezbeenje dokaza je, ako parnica nije pokrenuta, uvek nadlean optinski sud, prema mestu prebivalita lica koje treba sasluati, ili prema mestu gde se stvar nalazi. Dokaz se moe izvesti i bez obavetavanja protivne stranke ili onog ko bi mogao biti protivna stranka, ako postoji opasnost od odlaganja. U obezbeenju dokaza postupa uvek sudija pojedinac. On sainjava zapisnikk o izvedenom dokazu, i taj zapisnik se asnije moe koristiti kao dokaz, kad doe vreme za izvoenje toga dokaza u parnici (ako to vreme ikad i doe). Trokove obezbeenja dokaza snosi onaj ko je obezbeenje dokaza traio. Ocena dokaza Posle izvoenja dokaza dolazi do ocene dokaza. I time se kompletira postupak dokazivanja. Kad se svi dokazi izvedu onda, po pravilu, dolazi do zakljuenja glavne rasprave. Dokazna sredstva To su stvari i lica iz kojih sud stie saznanja o dokazivanoj injenici. To su stvari i lica koja su izvor dokaza. Vrste dokaznih sredstava su kod nas odreene zakonom. I tu vai numerus clausus. To znai da samo ono to je izriito predvieno kao dokazno sredstvo moe biti upotrebljeno kao takvo, a

kod nas postoji 5 dokaznih sredstava: 1) Isprave; 2) Vetaenje; 3) Uviaj; 4) Sasluanje svedoka i 5) Sasluanje stranke Iako vai princip slobodne ocene dokaza, iji je jedan od postulata da apstraktno gledano, sva dokazna sredstva imaju istu dokaznu snagu to nije tano. Najjau dokaznu snagu imaju javne isprave, a najslabiju dokaznu snagu ima - sasluanje stranke. To je izriito reeno u ZPP-u. Nije reeno ovako najjae dokazno sredstvo, ali jedino u pogledu javne isprave ZPP sadri zakonsku prezumpciju da su injenice koje su navedene u ispravi istinite (l.230 st.1 ZPP). Prema tome, ako hoete da obarate to, sluite se dokazom o protivnom. Sa druge strane, kad je u pitanju stranka, zakonodavac kae u l. 262. st.2 Sud e odluiti da se izvede dokaz sasluanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored navedenih drugih dokaza nae da je to potrebno za utvrivanje bitnih injenica. Dakle, jedno supsidijerno dokazno sredstvo koje se izvodi ako sudu nita drugo nije na raspolaganju ili i pored svega to je ve uinio, iz ega mi zakljuujemo da su to dokazna sredstva najslabije dokazne snage. Isprave se dele na dokazne i dispozitivne. Dispozitivne su one koje sadre pravni posao, npr. ugovor. A dokazne su one koje su sainjene samo zato da bi posluile kao dokaz o nekom pravnom poslu, npr. priznanica. - Da li znate ta e biti ako se isprava nalazi kod protivne stranke? Da li je protivna stranka duna da preda ispravu? Npr. tuilac se poziva na nekakav ugovor i kae taj ugovor se nalazi kod tuenog. Da li je tueni duan da preda ispravu? - Pravilo je da je duan da preda ispravu. - Ali, kad se moe osloboditi predaje te isprave? Isprave Isprava je... papir na kome je pisanim znacima koje mogu razumeti vie od jednog oveka izraena odreena sadrina. 1) Prema tome ko im je izdavalac isprave se dele na: a) Javne isprave b) Nejavne isprave Izdavalac javne isprave je dravni organ, tu se rauna i jedinica lokalne samouprave, i preduzee kome su poverena javna ovlaenja, ali samo u granicama svoje nadlenosti. Npr. ako MUP zakljui sa nekim molerom ugovor o kreenju, da li je taj ugovor o kreenju prostorija javna isprava? Ne. Dakle, isprava mora biti izdata u vrenju ovlaenja. PITANJE: Da li se moe smatrati javnom ispravom izvetaj MUP-a da se npr. nekog dana desila saobraajna nesrea? Kompjuterski izvetaj koji je dostavljen po nalogu suda. VESNA RAKI: Ako je potpisan da! To je javna isprava, a svaka javna isprava mora biti potpisana, mora biti potpisan izdavalac. Morate razlikovati autentinost isprave od njene dokazne snage. Autentinost ili istinitost isprave znai samo da isprava odista potie od onog koji je oznaen kao njen izdavalac. Dokazna snaga isprave je njena uverljivost. Kad je u pitanju javna isprava, ve po sili zakona smatra se da je ono to je u javnoj ispravi navedeno istinito, to znai da je to jedna zakonska prezumpcija, koja se moe obarati dokazom o protivnom. Postavlja se pitanje da li privatne isprave mogu postati javne, ako su overene? Ako je overen samo potpis, to ne ini ispravu samu po sebi javnom ispravom. To samo dokazuje autentinost potpisa i nita vie. Ali, ako je isprava koja bi inae bila privatna sainjena uz uee nekog javnog organa, recimo testament, koji moe biti potpuno privatna isprava ako je olografski, ili alografski, ako ga sainjavate pred sudijom ili uz uee sudije, onda on postaje javna isprava, nije vie privatna.

I, sad stranka koja se na ispravu poziva duna je da tu ispravu podnese sudu. I sad dolazimo do onog pitanja, a ta ako se isprava nalazi kod protivne strane? - Vai pravilo da je protivna strana duna da podnese ispravu, ali ona moe uskratiti podnoenje te isprave ako bi inae mogla npr. da uskrati svoju izjavu da je sasluana kao svedok o odreenoj injenici tada moe i da je uskrati. Moe da je uskrati takoe ako se isprava ne odnosi na nju i protivnu stranu nego ako se odnosi samo na nju (dakle, samo na tuenog), tada moe uskratiti podnoenje isprave. U ostalim sluajevima, protivnik je duan da preda ispravu sudu. - Ali, ako ne preda ispravu sudu, da li sud moe narediti prinudno izvrenje? - Ne moe, zato to se stranka ne moe prinuditi na procesno ponaanje. - ta e on? - Onda e, kae zakon, strogo proceniti to to stranka nee da da ispravu. A ta to znai, drugim reima? - Da e odluiti na tetu stranke koja je neopravdano odbila da ispravu preda. - A ta e biti ako se isprava nalazi kod treeg lica. Da li je tree lice duno da preda ispravu? - Tu vai obrnuto pravilo. Ono, po pravilu, nije duno da preda ispravu, ali je duno da je preda onda ako je isprava zajednika za to tree lice i neku od stranaka, ako se radi o ispravi koja se inae, po zakonu mora predati, npr. menica, i ako se radi o ispravi koja se po posebnim propisima mora predati iako se odnosi na druga lica. Tada, dakle, ne moe uskratiti ni tree lice predaju isprave. I ako sud obavee tree lice da preda ispravu, da li to reenje moe prinudno izvriti? - E, to reenje moe da izvri! Jer se prema treem licu moe primeniti prinuda, to nije mogue prema strankama u postupku. Dele se i na: dokazne i ... Uviaj Uviaj je jedno dokazno sredstvo jake dokazne snage, zato to se uviaj sastoji u neposrednom ulnom opaanju svojstava stvari i lica koje vri sud. To je i jedino neposredno dokazno sredstvo. Jer, izmeu suda i opaane injenice nema nikakvog medijuma ili posrednika. Kod svih ostalih dokaznih sredstava izmeu suda i injenice koaj se dokazuje uvek postoji neko trei. Ili isprava, papir neki, ili svedok, ili vetak, ili stranka. Ovde ne. Sud je taj koji doe i vri uviaj na licu mesta i opaa svojim ulima svojstva stvari i predmeta. Dakle, sud moe utvrivati injenice tako to e izmeriti odreenu prostoriju, i sl. Ovo je, ipak, jedno jako dokazno sredstvo. Jer kad sud neto vidi svojim oima, onda je on zaista uveren u tu sliku. Ali jeste, ipak, i jedno ogranieno dokazno sredstvo jer se tim dokaznim sredstvom mogu utvrivati samo one injenice koje postoje u vreme voenja postupak. Obino se zahtevi zasnivaju na injenicama koje su postojale u prolosti i onda prestale da postoje. Tako da nije ba esto upotrebljiv. Takoe, ona pravila koja vae za obavezu predaje isprave, od strane lica koje se poziva na ispravu, od strane proivnika, od strane treeg lica vae i za omoguavanje da se izvri uviaj na odreenoj stvari. Isto tako stranka koja se poziva, trai uviaj, duna je da omogui sudu da izvri uviaj na odreenoom predmetu. Takoe, protivnik je duan to da uradi, moe uskratiti pod istim onim uslovima pod kojima bi mogao uskratiti i predaju isprave. Vetaci to se tie veataka, vetaci su struna lica koja raspolau nekim strunim znanjem koje sud nema a potrebno mu je da bi utvrdio istinitost odreenih injenica, i oni daju nalaz i miljenje o tim injenicama. Budui da se radi o strunim opaanjima, vetaenje se moe poveriti i fizikom i pravnom licu. Naravno, kad je veatenje povereno nekom pravnom licu, uvek neko fiziko lice za to pravno lice obavlja vetaenje, ali to pravno lice odgovara za kvalitet vetaenja. Sud upravlja dokazivanjem i ovde, iako je ogranien svojim (ne)znanjem. Ali sud je taj koji odreuje predmet veataenja, i daje vetaku odreene zadatke. S druge strane vetak je duan da da nalaz i miljenje.

- ta je nalaz, a ta miljenje? - Nalaz je opis predmeta vetaenja, a miljenje je struni sud ili struni zakljuak koji lege artis, dakle primenom pravila svoje struke veatk izrie o predmetu koji je pregledan. - Da li postoji neka razlika u pravnom tretmanu nalaza i miljenja? ta kae zakon? - Ako nalaz ima nekih nedostataka - sud moe naloiti istom vetaku da ponovo izvri nalaz i miljenje. A ako u miljenju ima nekih nedostataka - sud e odrediti drugog vetaka da da svoje miljenje. Vetak je zamenljiv, zamenljivo dokazno sredstvo. Uvek ima vie strunjaka. Zato to je zamenljiv, a i zato to je njegov uticaj na ishod postupka vrlo visok, on podlee istim razlozima za izuzee kojima podlee sudija, odn. sudija porotnik. Moete traiti njegovo izuzee, zbog mogue pristrasnosti. - Zato je uticaj nalaza i miljenja vetaka tako veliki? Iako ZPP kae da sud slobodno ceni nalaz i miljenje vetaka. Da li sud moe da slobodno ceni nalaz i miljenje vetaka? - Ne moe zato to ne zna. Njegova ocena se zavrava... Ako vam vetak da odgovarajue koordinate, ako vam da za izvoenje neke matematike operacije formulu, vi ne moete da proveravate samu formulu. Ali moete, ako ste proseno pametan ovek da proverite rezultat primenom te formule. Dakle, ocena suda je samo svedena na primenu pravila logike. Jer sud nema strunog znanja koja ima vetak, i upravo zato to nema on i odreuje izvoenje dokaza putem vetaenja. Tako da je vetaenje dokazno sredstvo koje ima relativno visoku dokaznu snagu, jer je sud, zapravo ogranien u oceni nalaza i miljenja vetaka. Svedoci Prvo da vidimo ko moe biti svedok. Naravno, samo fiziko lice. Pravno lice ne moe, jer svedok treba da saopti svoje opaanje o odreenim injenicama koje su se desile u prolosti. Opaanje je kvalitet koji mogu imati samo fizika lica. Da li svako fiziko lice? Da li postoje tu nekakva ogranienja koja se tiu poslovne sposobnosti, uzrasta... Nema ravnih ogranienja. Vae samo prirodna ili faktika ogranienja. Dakle, svako moe biti svedok. I lice koje je poslovno nesposobno, i maloletno dete... ako je u stanju da opazi, zapamti i reprodukuje svoje saznanje o odreenoj injenici. Sve zavisi od fizikih svojstava odreenog lica. Tu nema nekih ogranienja. Pa ipak, ovo dokazno sredstvo podlee nekolikim vrstama ogranienja. Ona se mogu svesti na 3 grupe: 1) Postoje sluajevi kad zakon zabranjuje sudu da saslua odreeno lice. To je najstroiji stepen iskljuenja iz te vrste dokaza. 2) Drugu grupu ine sluajevi kada je svedok ovlaen da uskrati iskaz u celosti. 3) Treu grupu ine sluajevi kad je svedok ovlaen da uskrati odgovor na tano odreeno pitanje. Dakle, sudu moe biti zabranjeno da odreeno lice saslua kao svedoka. - Kad je sudu zabranjeno da neko lice saslua kao svedoka? - Ako bi to lice svojim iskazom moglo povrediti dunost uvanja slubene ili vojne tajne, dok god ga nadleni organ ne oslobodi. - ta e biti ako sud ipak saslua? Da li injenice koje je tako saznao sud moe uzeti u osnovu svoje odluke? - Moe! - Da li e se neto desiti sa tom odlukom, u smislu neke apsolutno bitne povrede? - Nee! - Koji je onda smisao ove zabrane? - Da se izloi lice koje je odalo tajnu krivinom gonjenju! Samo to se moe desiti. Drugi sluaj je ako su mu odreene injenice poverene kao punomoniku, ako je za te injenice saznao kao advokat ili kao lekar, ili ako su mu poverene kao verskom ispovedniku. - Meutim, ako on ipak kae sve to, ta onda? - Opet nita. Sud e uzeti te injenice u obzir prilikom odluivanja, a njega moe da stigne samo

nekakva disciplinska sankcija. - Kad je svedok ovlaen da uskrati odgovor na odreeno pitanje? - Ako bi sebe ili neka sebi bliska lica izloio tekoj sramoti, znatnoj imovinskoj teti, ili krivinom gonjenju. - Koja su to bliska lica? - Srodnici u pravoj liniji, brani drugovi, u pobonoj liniji do IV stepena srodstva, kao i tazbinski srodnici do II stepena. Ali i tu postoji izuzetak od izuzetak od izuzetka. Ne moe se uskratiti svedoenje ako bi se lice izloilo imovinskoj teti, ukoliko je bilo pozvano da kao pozvani svedok prisustvuje odreenom dogaaju. Npr. testamentalni svedok kod alografskog testamenta ne moe da odbije svedoenje, ni onda kada bi sebe izloio imovinskoj teti, ak ni onda kada ne bi nasledio. Zato to je zakonski naslednik, usled postojanja testamenta. Naravno, pitanje je do koje mere se moe sve ovo kontrolisati. Svedok je duan da se odazove na poziv suda. Ako se ne odazove moe biti prinudno priveden. Duan je da govori istinu, ako ne govori istinu moe biti krivino gonjen. - ta e biti ako odbije da da iskaz, a sud nae da su razlozi neopravdani? - Prvo e ga sud kazniti, a ako i dalje odbija moe da ga stavi u zatvor. To je jedini sluaj kada parnini sud sme da zatvori svedoka. Najdue mesec dana ili dok ne pristane da svedoi ili dok njegov iskaz ne postane nepotreban. Zato to je svedok nezamenljiv. To je razlika u odnosu na vetaka. Svedok moe biti onaj ko nije neposredno prisustvovao dogaaju nego i onaj ko je uo od nekog drugog ko je navodno neposredno prisustvovao. Svedok se sasluava tako to se prvo uzimaju njegove generalije, onda se poziva da sam slobodno ispria ta ima, pa mu onda predsednik vea postavlja pitanja, a mogu mu postavljati piatnja i stranke preko predsednika vea. Mora biti upozoren na mogunost da uskrati iskaz, i na posledice, ta e biti ako to ne uradi. Dva svedoka koja svedoe razliito o istoj injenici mogu biti suoena. Sud nee dozvoliti svako pitanje. Nee dozvoliti pitanje u kome je ve sadran odgovor i nee dozvoliti tzv. kapciozna pitanja, pitanja kojima se nastoji da se svedok dovede namerno u protivrenost. Sasluanje stranke Ovo je dokazno sredstvo najslabije dokazne snage. To je jedno supsidijerno dokazno sredstvo, koje sud upotrebljava onda kada nema druga. Ili, pored ve izvedenih dokaza. Ne moe se sasluati poslovno nesposobna stranka, umesto nje se sasluava njen zakonski zastupnik. Moe sud odluiti da saslua samo jednu stranku, moe obe. Ali, kad god ih poziva na roite gde e biti saluane, mora obavestiti da e se izvesti taj dokaz. Tako da se mora razlikovati sasluanje stranaka kao izvoenje dokaza, na jednoj strani, od uzimanja izjave stranke kao parninu radnju stranke. Teret dokazivanja Moramo razlikovati subjektivni i objektivni teret dokazivanja. Ili drukije reeno teret tvrdnje (subjektivni) i samo teret dokazivanja (objektivni). Pod subjektivnim teretom dokazivanja podrazumeva se obaveza stranke da predloi dokaz za injenicu koju je iznela. A pod teretom dokazivanja podrazumeva se jedna mnogo ozbiljnija obaveza stranke. A to je obaveza stranke da uveri sud u istinitost dokazivane injenice. Da kod suda formira uverenje o tome da je dokazivana injenica istinita. Subjektivni teret dokazivanja je prost. Stranka ima da predloi dokaz za injenice koje je iznela. Objektivni teret dokazivanja je malo vei napor za stranku. Ona treba da uveri sud u to da je dokazivana injenica istinita. Kad kaem da je teret dokazivanja obaveza stranke, to nije obaveza u pravom smislu rei. Zato se i zove teret. To je zapravo optereenje za stranku.

- Postavlja se pitanje ta e nam uopte teret dokazivanja, koja je njegova uloga? - Kada sud odluuje o tubenom zahtevu, on onda mora da injenice koje su predmet dokazivanja dovede do stepena uverenja. Sud da bi odluio meritorno, on mora biti uveren u to da su injenice koje uzima u osnov svoje odluke postojee, ili da ne postoje. Mora imati stepen saznanja kojim se iskljuuje razumna sumnja. - ta e biti kad sud izvede sve dokaze i nije siguran? - Doao je samo do verovatnoe, ili nije doao ni do verovatnoe. Ima tano onoliko argumenata protiv postojanja jedne injenice koliko ima i za to da ona i postoji. E, sad, ta rade nai sudovi u tom sluaju? - Nai sudovi strano vole tu da odlau raspravu, i da postupak vode 20-30 godina, dok stranke ne poumiru, ne poravnaju se ili se desi neto tree. Umesto da primene pravilo o teretu dokazivanja, koje je izriito uneseno u tekst ZPP-a 1990.godine, ali je po miljenju autora koji se time bave, pa i nekim sudskim odlukama vailo kao obaveza suda i tada. Znate, ako vi ne moete da steknete uverenje, posledica toga bi bila da vi ne odluujete. Dakle, sud jednostavno, ne donosi nikakvu odluku. To je neto to ne sme da se desi. Jer je to krivino delo. Sud mora da odlui o zahtevu za koji je nadlean. - I, sad ta ete ako kao sudija ne moete da steknete uverenje, kako se to reava u krivinom postupku? - Ako sud nije stekao uverenje in dubio pro reo. Znai u sluaju sumnje, sud e odluiti u korist okrivljenog i osloboditi ga krivine odgovornosti. - Meutim, u parnici, sud e ako ne stekne uverenje o nekoj odlunoj injenici odluiti na tetu one stranke na koju za tu injenicu pada teret dokazivanja. - E, sad, kako znamo na koju stranku pada teret dokazivanja? Kako glasi to opte pravilo o raspodeli tereta dokazivanja? - Zavisi od toga kome dokazivana injenica po materijalnom pravu ide u korist. U naem pravu imate niz posebnih pravila o teretu dokazivanja. Recimo, kod naknade tete, pretpostavlja se da je tueni kriv izuzev ako dokae da bi teta nastupila i bez njegove krivice. Dakle, na tuenog pada teret dokazivanja odsustva krivice, odn. mogunosti nastupanja tete i bez njegove krivice. U stvarnom pravu, pretpostavlja se da je dralac savestan doka se suprotno ne dokae. Suprotna stranka dokazuje njegovu nesavesnost. Kod zakonskih prezumpcija, teret dokazivanja je uvek pomeren. Zakonska prezumpcija uvek ide nekom u korist. A kad se obara zakonska prezumpcija teret dokazivanja pada na onoga kome ta prezumpcija ide na tetu. Dakle, uvek moemo da naemo u pravnom poretku odgovor na pitanje na koga pada teret dokazivanja, i od tog odgovora zavisi kako e parnica biti reena. Dakle, ako je teret dokazivanja neke odlune injenice pao na tuioca, tuilac je nije dokazao, sud e odbiti tubeni zahtev. I obrnuto, ako je on sve dokazao, a tueni nije dokazao injenicu gde bi on snosio teret dokazivanja, onda e sud usvojiti tubeni zahtev. Ocena dokaza Kod nas vai princip sudske ocene dokaza, za razliku od zakonske ocene dokaza. - ta je to sudska ili slobodna ocena dokaza? 1) Sud nije vezan nikakvim zakonskim pravilima o tome da jednu injenicu mora smatrati dokazanom, ako za nju govori odreena vrsta ili odreeni broj dokaza. Izuzev kada imamo javnu ispravu. Ali, kod javne isprave se radi o oborivoj prezumpciji. Sud e uzeti da je istinito ono to je u javnoj ispravi, ali stranka moe dokazivati da to to je navedeno ipak nije istinito. 2) Svaka injenica se moe dokazivati svakim dokaznim sredstvom. Ipak, i tu ima ogranienja. Npr. ako hoete da idete na postupak izdavanja platnog naloga, morate imati verodostojnu ispravu. Ne bilo kakvu. Ne moete visinu duga utvrivati putem svedoka. 3) Sva dokazna sredstva imaju istu dokaznu snagu. Nema neke hijerarhije dokaznih sredstava. To je

tako, generalno gledano, ali u sutini ima. Suprotno, kod zakonske ocene dokaza, tamo vam zakon nalae da jednu injenicu uzmete kao istinitu ako je potvrdi odreeni broj dokaznih sredstava, ili odreena vrsta. Postoje injenice koje se mogu dokazivati samo, npr. pismenim ispravama, testament, sem ako nema uslova za usmeni testament. Ocenu dokaza sud daje poto je izveo dokaze, i on tu svoju ocenu mora da obrazloi. Sud sve dokaze ceni skupno, jer on ne odluuje na osnovu injenica koje su istrgnute iz konteksta, nego na osnovu injeninog skupa, a injenini skup je istinit onda ako odraava onaj ivotni dogaaj koji se zaista desio, i na koji se tuilac poziva kada podnosi tubu. GPP - 5. deo PRESUDA Meritornom odlukom se odluuje po zasluzi dobije ono to si zasluio. Odluuje se meritorno o predmetu spora. Za razliku od drugih sudskih odluka koje nemaju meritorni karakter, i koje se donose u formi reenja. Presuda je forma za meritorne odluke, odluke o tubenom zahtevu. Premda, kao to znate, ima i tu nekih odstupanja, ima reenja kojima se odluuje o tubenom zahtevu, recimo kod smetanja dravine ili smetanja poseda. - Zato tu meritorna odluka ima formu reenja? - Zato to je provizorna, tj. privremena doka se ne rei parnica o pravima petitorna parnica. Reenjem se odluuje i o nekim sporednim zahtevima, iako su zahtevi, kao to su recimo trokovi parninog postupka. Iako je sadrana u izreci presude, odluka o trokovima ima karakter reenja, kada se napada ta odluka onda se ona napada ne albom protiv presude nego albom protiv reenja. I obrnuto. Imate sluajeva kada zakon propisuje da se donesu presude, a u sutini bi imalo vie mesta da se donesu reenja. Uzmite npr. presuda na osnovu odricanja. Tuilac se odrekao tubenog zahteva, dakle zahtev vie ne postoji a sud ipak o njemu donosi presudu kojom odbija tubeni zahtev. To sud ini zbog toga da bi postigao pravnu sigurnost. Jer je posledica odricanja da vie nije doputena ista parnica sa istim predmetom spora. Pa onda imate mekih meritornih naina okonanja parnice koji uopte ne zahtevaju sudsku odluku. Sudsko poravnanje. To je meritornno okonanje parnice uzajamnim poputanjem koje deluje kao pravnosnano presuena stvar, a nema sudske odluke, jer su stranke same, svojevoljno reile spor. Sud je duan da pismeno izradi presudu, i ta presuda ima odreene elemente. Obaveza pismene izrade presude postoji zbog toga da bi stranke znale argumentaciju i odluile na osnovu ubedljivosti te argumentacije hoe li izjavljivati pravne lekove ili ne, a potrebno je i iz razloga pravne sigurnosti. to se sadrine presude tie tu moemo razlikovati: 1)formu i 2)materijalnu sadrinu presude. Presuda se obavezno sastoji iz uvoda, izreke i obrazloenja. Izriito stoji da se presuda donosi u ime naroda. Uvod u presudu sadri formalne elemente, naziv suda, imena i prezimena predsednika vea, lanova vea, imena i prezimena ili nazive stranaka, oznaenje predmeta spora, vrednosti spora, dan zakljuenja glavne rasprave, dan donoenja presude. To su, dakle spoljanja obeleja. Najvaniji deo presude je izreka. Izrekom presude se odluuje o tubenom zahtevu. Da li se on usvaja ili odbija, da li se to ini delimino. Ako se delimino usvaja a delimino odbija, dakle ako je zahtev deljiv, onda se tano mora videti za koliko se usvaja a za koliko se odbija tubeni zahtev. Presuda kojom se tubeni zahtev odbija je uvek deklarativna presuda, jer se njome preutno kae da pretendovano tuioevo pravo ne postoji. Presude kojima se usvaja tubeni zahtev mogu biti kondemnatorne (ako je tubeni zahtev glasio na osudu na inidbu); utvrujue (ako je tubeni zahtev glasio na utvrenje odreenog prava); i mogu biti konstitutivne i preobraajne (presude kojima se ponitava odreeni pravni odnos, razvrgava

odreeni pravni odnos, konstitutivne presude). Presude kojima se tueni obavezuje na bilo kakvu inidbu su uvek kondemnatorne, a presude gde se sudska aktivnost zaustavlja na tome da se deklarie da neko pravo postoji ili ne postoji su uvek deklarativne. - Kako poinje obrazloenje presude? - Navoenjem tuioevog napada. Prvo iz tube, a onda i ostalih napadnih sredstava. A moe i hronoloki: prvo tuba, pa odgovor na tubu, dalja napadna sredstva, dalja odbijajua. Tu se doputa kreacija. - Posle toga ta sud treba da uradi da bi njegova presuda zaista zbog obrazloenja bila jasna? - Mora se konstatovati da li ima nespornih injenica i kako one glase. Koje su injenice meu strankama nesporne. Onda, posle toga, koje su sporne. Za ove sporne, koji su dokazi izvedeni. I naroito, ocena tih dokaza. Zato je prihvaen odreeni iskaz svedoka. Ili zato nije prihvaen. Onda, injenice koje je sud utvrdio. I posle toga, sud mora navesti materijalno-pravnu normu koju je primenjuje, da bi mogao da je kontrolie sud vieg stepena. I, mora nekako da uveri u tom obrazloenju da iz primene te ba izabrane materijalno-pravne norme proistie ona pravna posledica koja se nalazi u izreci presude. Na kraju, svaka presuda koje je pismeno izraena mora da ima pouku o pravnom leku, koja se sastoji iz nekoliko elemenata: koji pravni lek se moe izjaviti, kome sudu i u kom roku. Pogrena pouka o pravnom leku, moe da produi rok za izjavljivanje pravnog leka ak i ako su stranke imale strune punomonike. U materijalnom smislu, presuda se sastoji iz injeninih utvrenja, primene materijalnog prava iz kojeg proistie, po miljenju suda odreena posledica, a posledica je usvajanje ili odbijanje tubenog zahteva, dakle, odluka o tubenom zahtevu. Iz tih osnovnih radnji suda, da sud utvruje injenino stanje i na to primenjuje materijalno pravo, a sve to ini u okviru odreenog postupka koji je regulisan zakonom, proistiu i te tri grupe greaka koje sud moe da napravi, i koji se posle pojavljuju kao razlozi za pravne lekove: pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje, pogrena primena materijalnog prava i bitne povrede odredaba parninog postupka. VRSTE PRESUDA Prema kriterijumu uea stranaka u postupku, presude se dele na: 1) presude na osnovu kontradiktornog raspravljanja 2) presude zbog proputanja 3) presude na osnovu priznanja 4) presude na osnovu odricanja U pravnom ivotu, naravno, redovna je presuda na osnovu kontradiktornog raspravljanja. Ona se donosi onda kada je tueni osporio tubeni zahtev, ali i uvek u onim sluajevima kada je iz raznih razloga zabranjeno sudu da donese presudu zbog proputanja ili presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja. Praktini znaaj ove podele sastoji se u razlozima albe. Jedino je kod presude na osnovu kontradiktornog raspravljanja doputena alba iz svih razloga iz kojih se inae alba moe podneti. Sve bitne povrede, i relativno bitne i apsolutno bitne, pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje, pogrena primena materijalnog prava. Dok su kod ovih drugih presuda ogranieni albeni razlozi na razliite naine, ali gotovo uvek je iskljuena injenina kontrola, ili redukovana. Kod nekih od njih je dozvoljena kontrola primene materijalnog prava, kao npr. kod presude zbog proputanja, dok kod drugih ni takva kontrola nije doputena. Presuda zbog proputanja Presuda zbog proputanja je nova presuda u naem pravnom poretku, koja je zamanila presudu zbog izostanka. I, budui da ju je zamenila, budui da se drugaije zove, drugaiji su uslovi u odnosu na ranije pravo za donoenje ove presude. - Koji se uslovi moraju ispuniti da bi sud doneo presudu na osnovu proputanja?

- Prvo to je potrebno, isto je kao to je bilo potrebno i ranije kod presude zbog izostanka. Potrebno je da je tuenom uredno dostavljena tuba, i da je uz tu tubu dostavljeno i upozorenje koje se odnosi na posledice proputanja. To je, dakle, isto kako je bilo i ranije. Drugo, potrebno je da je tuba konkludentna, to se takoe ranije trailo. - A ta znai da je tuba konkludentna? Kad je tuba konkludentna? - Kad govori sama za sebe. - A to znai ta? - Kada iz injenica koje su u tubi navedene, primenom odgovarajue materijalno-pravne norme, proizlazi da je tubeni zahtev osnovan. Pa ako vi navedete u tubi injenice da vam je tueni prouzrokovao tetu, da je nastupila teta... a onda, posle, prelazite na to da je teta nastupila ne zbog radnje tetnika, nego zbog opasne stvari, ta vaa tuba nee biti konkludetna zato to meate injenice koje pripadaju razliitim materijalno-pravnim podrujima, objektivnu sa subjektivnom odgovornou, i tada e sud - odbiti va tubeni zahtev. Uslov je, dakle, da je tuba konkludentna, tj. da iz injenica koje je tuilac u tubi naveo, primenom odreene materijalno-pravne norme proistie da je tubeni zahtev osnovan, dakle, zaista postoji ona posledica koja je istaknuta u tubi. Dakle, ne smeju dokazi koji su priloeni uz tubu protivreiti injenicama koje su u tubi navedene. I taj uslov mora biti ispunjen. To je jedan negativan uslov. Dakle, iz tih dokaza koji su priloeni uz tubu, a to su praktino samo koji dokazi, ta se moe priloiti uz tubu samo isprave, nita drugo. Dakle, ako ti dokazi nisu u suprotnosti sa injenicama koje su navedene u tubi. I, najzad, ako ne postoje (opet negativno postavljen uslov), opte poznate okolnosti koje su spreile tuenoga da odgovori na tubu, iz ega proistie i najvaniji uslov, koji nije procesnog karaktera, nego materijalni razlog izostanak odgovora na tubu u odreenom roku. Dakle, ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku. I to je ujedno, glavna razlika prema presudi zbog izostanka. Presuda zbog izostanka se donosila ako tueni nije odgovorio na tubu a nije pristupio na pripremno roite ili na prvo roite za glavnu raspravu. Ovde nedolazak na roite nema znaaja, jer se pre odravanja bilo kakvog roita moe doneti presuda na osnovu proputanja zato to je tueni propustio da odgovori na tubu. Nita se ovde ne kae o kvalitetu odgovora na tubu. Na jednom drugom mestu se kae da u odgovoru na tubu tueni treba specifino da se izjasni o svim navodima tube. Meutim, izgleda po ovoj odredbi da se ne moe doneti presuda zbog proputanja kada postoji to prosto osporavanje. Dovoljno je, dakle, samo poslati jedan podnesak u kome tueni kae osporavam tubeni zahtev. Iako zna da nije odgovor na tubu, smatrae se da nisu ispunjeni svi uslovi za donoenje presude zbog proputanja, i ta presuda se nee doneti. alba protiv ove presude se moe podneti zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava, ali se ne moe podneti zbog nepotpunog i pogreno utvrenog injeninog stanja. - Zato? - Zato to vai ta pretpostavka da su injenice koj su navedene u tubi istinite zato to ih tueni nije osporio. I tu, za razliku od principa negativne litiskontenstacije, koji inae vai za sve ostale situacije, dakle - utanje ne znai priznanje injenica, ovde je obrnuto utanje znai priznanje injenica i priznaje se znaaj principa afirmativne litiskontenstacije. Donoenje presude zbog proputanja se moe odloiti ako je potrebno proveriti da li je tuba uredno dostavljena tuenom i da li postoje ili ne postoje opravdani razlozi koji su spreili tuenog da odgovori na tubu. - Naravno, osim albe vidimo odmah da se ova presuda moe pobijati i kako? - Predlogom za povraaj u preanje stanje. To proizilazi iz te formulacije da li postoje opravdane okolnosti koje su spreile tuenog da odogovori na tubu. Ova presuda se ne moe doneti (kao ni sve ostale), ukoliko bi se donoenju takve presude protivili prinudno pravni propisi ili razlozi morala i javni poredak, tamo gde odluka zavisi od primene prinudno pravnih propisa. Sud, dakle, mora ex officio da utvrdi odgovarajue injenino stanje, da li ima mesta donoenju ove presude.

Presuda na osnovu priznanja Ona se donosi onda kada tueni prizna tubeni zahtev. Dakle, potrebno je da on prizna zahtev. Ne moe se doneti presuda na osnovu priznanja ako tueni kae ja priznajem sve injenice koje je tuilac priznao u tubi. Ali, osporavam zahtev jer mu nije dobra materijalno-pravna norma koju je upotrebio... Tada sud mora da zakae roite i da donese presudu po redovnom toku stvari. Dakle, mora priznati sam zahtev. Priznanje moe biti delimino, ukoliko je zahtev pravno deljiv. I tada sud donosi deliminu presudu na osnovu priznanja, a o preostalom delu zahteva se raspravlja kontradiktornim raspravljanjem. Priznanje mora biti izriito, moe reima na roitu, moe i pismeno, u odgovoru na tubu ili u bilo kom kasnijem pismenom podnesku. Priznanje mora biti bezuslovno. Ne sme se dati priznanje u kojem e rei ja priznajem tubeni zahtev ako tueni meni uini odreenu inidbu. Tada se smatra da priznanja nema. Priznanje se ne moe usloviti nekim dogaajem ili nekom radnjom koja bi bila vezana za parnine stranke, a ako je takvo priznanje dato, to nije priznanje, to je osporavanje tubenog zahteva. Priznanje je opoziva parnina radnja, to znai da tueni koji je priznanje dao moe opozvati ali samo do donoenja presude. I ovde vai zabrana iz lana 303, sud nee doneti presudu na osnovu priznanja ako je to protivno prinudno-pravnim propisima i razlozima morala. Presudom na osnovu priznanja se uvek usvaja tubeni zahtev. Naravno, ova presuda se moe pobijati praktino samo zbog bitnih povreda, i to ak ne ni zbog svih, po prirodi stvari. Ne moe se pobijati ni zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja ni zbog pogrene primene materijalnog prava. Sud ovde ne primenjuje materijalno pravo. Kad donosi ovu presudu, sud primenjuje samo procesno pravo. Za njega je dovoljna volja tuenog kojom on priznaje zahtev. I on uopte, za razliku od presude zbog proputanja ne ispituje da li iz injenica koje su navedene u tubi proizlazi da je tubeni zahtev osnovan. Moe da odbije zbog lana 303, ali ako nema tih razloga, on e ako vidi da neto nije u redu, usvojiti tubeni zahtev, jer tueni tako hoe. Sud nije ovlaen da ulazi u njegove motive. Znate, ima situacija kada tueni priznaje oigledno neosnovan tubeni zahtev. Ne moraju biti razlozi uvek pekulativni. Mogu razlozi biti, recimo, ako bi mene moja majka tuila, ja bi odmah priznala tubeni zahtev. Neu s njom da se parniim. Presuda na osnovu odricanja Ona se donosi kada tuilac izjavi da je njegov tubeni zahtev neosnovan. - Kakva je razlika izmeu povlaenja tube i odricanja od tubenog zahteva? - Tu se razlikuje u sadrini. Kada povlai tubu, tuilac kae samo to ja vie neu sudsku zatitu. Ne izjanjava se o tom zahtevu. A kad se odrekne tubenog zahteva, on kae moj tubeni zahtev je neosnovan. On nije osnovan i ja ga se odriem. E, onda zbog toga postoje razliite posledice. Kad tuilac povue tubu, to je naravno doputeno samo uz pristanak tuenog, jer se ne stvara situacija meritornog okonanja spora, tad tueni moe da ima i te kakav interes da se protivi i da svojim protivljenjem natera tuioca da se odrekne od tubenog zahteva. Ako ovaj vidi da e izgubiti parnicu, da e ga to puno kotati, tueni kae e, sad neu ja da pristanem na povlaenje, ja hou parnicu i dalje da vodim, i ako bude uporan moe naterati tuioca da se odrekne tubenog zahteva. Za odricanje od zahteva nije potreban pristanak tuenog, zato to odricanje od tubenog zahteva stvara situaciju da sud presudi tako to e odbiti tubeni zahtev. Naravno, sve je isto kao kod presude na osnovu priznanja, samo je sadrina izreke glasi drugaije. Presudom na osnovu priznanja se usvaja tubeni zahtev, presudom na osnovu odricanja se odbija tubeni zahtev. Kod presude na osnovu odricanja isto sud primenjuje procesno-pravne norme, ne utvruje injenice, ne ispituje primenu materijalnog prava. Takoe, i tu je pobijanje mogue samo zbog bitne povrede. - U prvom sluaju, presude na osnovu priznanja, ko jedino moe da izjavi albu?

- Pa, tueni. Jer se odluuje na njegovu tetu. - A, kod presude na osnovu odricanja samo tuilac, jer se odluuje na njegovu tetu. I kod priznanja i kod odricanja postoji jedan osoben albeni razlog, koga nema kao izriitog kod drugih. To su mane volje. Pretnja, prevara, prinuda, zabluda. I naravno da je jasno zato to kod ovih presuda. Zato to se one donose na osnovu procesne volje stranaka, tuioca ili tuenog. A kao i svaka druga volja i ova volja moe biti zahvaena odreenim nedostacima. I taj nedostatak se moe napasti albom, a moe se i kasnije napadati vanrednim pravnim lekom predlogom za ponavljanje postupka. 2. Druga podela je uraena prema kriterijumu da li je presudom odlueno o celom ili samo o delu tubenog zahteva. Pri emu se u ovoj podeli misli na takozvanu vertikalnu deljivost. Da li se moe ili ne moe doneti delimina presuda, zavisi od mnogo komponenata. Dakle, po tom kriterijumu, taj sud odluuje o celosti, o svim tuebnim zahtevima, ili samo o jednom delu, ili nekima od njih, presude se dele na: 1) Potpune 2) Delimine Potpuna presuda Potpuna je presuda kojom sud odluuje o celom zahtevu, ako je stavljen samo jedan, odnosno o svim zahtevima, ako je stavljeno vie zahteva. I, ili o zahtevu tube i o zahtevu protivtube, ako su stavljeni i tubeni i protivtubeni zahtev. Delimina presuda To je ona presuda kojom se odluuje o jednom delu zahteva, ako je stavljen jedan zahtev, o jednom od veeg broja stavljenih zahteva, ili samo o zahtevu tube, odnosno zahtevu protivtube. 1) Da li se moe ili ne moe doneti delimina presuda zavisi od pravne deljivosti tubenog zahteva. - Kad imamo samo jedan zahtev, kad je zahtev koji je samo jedan, pravno deljiv? - Pravno je deljiv ako glasi na odreenu sumu novca, ili na davanje odreene koliine zamenljivih stvari. Tada tueni, recimo, moe priznati da duguje jedan deo sume novca ili jedan deo koliine zamenljivih stvari, ili moe sud brzo doi do injeninih utvrenja koja se odnose na jedan deo potraivanja, i tada doneti deliminu presudu. - Ako ima vie zahteva, kad su ti zahtevi pravno deljivi? - Onda kada je izvreno kumulativno spajanje. Kod eventualnog spajanja nema delimine presude! Zato to sud raspravlja o eventualnom zahtevu tek poto je odbio glavni zahtev. Kod alternativnog gde pravo na izbor inidbe pripada tuenom, takoe nema delimine presude. Sud mora osuditi tuenog na sve inidbe alternativno, jer je tueni taj koji vri pravo izbora. I, sada, to je prvi uslov da je zahtev deljiv. 2) Drugi uslov je da je samo deo zahteva, ili jedan od veeg broja zahteva sazreo za presuenje. - ta znai da je sazreo? Kako moe sazreti za presuenje? - Pa, recimo priznanjem. A moe i odricanjem. Onda, time to je jedan deo zahteva zasnovan na nespornoj injenici. Ili na notornim injenicama. Ili na zakonskim prezumpcijama, gde je dokazivanje olakano. Ili, to se za jedan deo zahetva mogu izvestu dokazi koji imaju visoku dokaznu snagu, npr. javne isprave, za drugi deo zahteva imate da sasluavate svedoke, ili vetake. Ako se ta dva uslova kumulativno ispune, stvar je oportuniteta a ne obaveze da sud donese ovu presudu. Sud ne mora da donese deliminu presudu i kad se ispune uslovi. Po pravilu, on e tako uiniti.

- Zato? Kakva je delimina presuda u pogledu svoje dalje sudbine? - Ona je samostalna i nezavisna od ostalog nepresuenog dela. Dakle, ona je podobna za materijalnu pravnosnanost, ona se moe prinudno izvriti iako o drugom delu uopte nije pravnosnano odlueno. I iz razloga procesne ekonomije, sud e najee doneti deliminu presudu. Ono to svakako podvlaim, premda se to podrazumeva, deliminu presudu sud donosi svesno. On je potpuno svestan da odluuje o delu zahteva, zato ta presuda i nosi naziv delimina presuda. I to razlikujte od situacije kad sud omakom prpousti da odlui o celom tubenom zahtevu ili o jednom od veeg broja postavljenih zahteva. Tako da u tom drugom sluaju, tuilac ima pravo da trai od suda donoenje dopunske presude. Ali, sud to nije uinio svesno, sud je to uinio omakom. Potpuna presuda je presuda kojom je odlueno o celom tubenom zahtevu i o osnovanosti zahteva. 3. Trei bitan kriterijum za klasifikaciju presuda jeste kriterijum da li je sud odluio i o osnovu i o visini zahteva. Dakle kada su u pitanju zahtevi koji su za razliku od ovih vertikalno deljivih koji su horizontalno deljivi, da li je sud doneo odluku i o visini i o osnovu, ili smo o osnovu, i u zavisnosti od tog kriterijuma presude se dele na: 1) Meupresude; 2) Konane presude Meupresuda To je presuda kojom sud odluuje samo o osnovu zahteva. Ona se moe doneti na zahtev tuioca ili tuenog, koji se zovu: incidentni (prejudicijelni) zahtev za utvrenje ako ga stavlja tuilac, a ako ga stavlja tueni prejudicijelna protivtuba. Moe se doneti i bez ikakvog zahteva stranaka, po inicijativi samoga suda, zato to sud smatra da postoje razlozi koji e ga navesti na to da ne odlui i o visini zahteva nego samo o osnovu. - Kad e sud tako postupiti? Dakle, doneti samo meupresudu. - Vidite, imate jednu ogromnu naknadu tete, teko se utvruje iznos, imate jedno 5 vetaenja da izvedete. Kad ete vi doneti meupresudu? - E, onda kad niste sigurni u osnov. Vi sada treba da izvodite sva ta vetaenja i utvrivanja visine, a uopte niste sigurni da li tueni duguje po osnovu naknade tete ita tuiocu. Vi ete sada, ako ste pametni, doneti meupresudu, zato to tueni moe da se ali na to. Tueni ima pravo albe na meupresudu. I kad se tueni ali, drugostepeni sud e da kae svoje. Ako kad drugostepeni sud potvrdi meupresudu, pitanje je reeno, vie se ne moe otvarati, pravnosnanost je nastupila. Ili tueni propusti rok za albu, presuda postaje nenapadljiva, formalno pravnosnana, i sada sud moe mirno da pristupi reavanju visine. Prema tome, meupresuda je uvek deklarativna presuda, i to pozitivna deklarativna presuda. Ne postoji negativna. - Zato? - Pa, negativna bi bila konana presuda kojom se odbija tubeni zahtev. Dakle, meupresuda je presuda kojom se samo odluuje o osnovu zahteva, samo u onim parnicama koje su pokrenute kondemnatornom tubom koja glasi na davanje odreene sume novca, ili na odreenu koliinu zamenljivih stvari, kad su osporeni i osnov i visina. Sud nije siguran u osnov, i zato odluuje samo o osnovu, da bi pruio mogunost stranci (samo tuenom) da se ali, i da saeka stav drugostepenog suda o tome, i ako drugostepeni sud potvrdi meupresudu pitanje je reeno. Meupresuda koja je donesena bez zahteva stranaka, bez incidentog zahteva, i bez prejudicijelne protivtube podobna je za pravnosnanost samo u toj parnici, i vezuje sud samo u toj parnici. Naravno, ako je stavljen prejudicijelni zahtev za utvrenje i protivtuba, onda vezuju u svakoj drugoj parnici, jer postoji zahtev. Ne moe postati pravnosnana presuda ako je njome odlueno o neemu to nije bio zahtev stranaka. Meuprasuda moe stei samo formalnu pravnosnanost i vezivati sud samo u postupku u kome je donesena, ako nije donesena na osnovu incidentnog

zahteva za utvrenje ili prejudicijelne protivtube. Ako je donesene na osnovu toga, onda ima sudbinu kao i svaka druga presuda koja je donesena na osnovu tubenog odn. protivtubenog zahteva. Konana presuda To je presuda kojom se parnica okonava u odreenom stepenu suenja ili uopte, i kojom se odluuje i o osnovu i o visini tubenog zahteva, i nema vie nieg to je preostalo za odluivanje ili u tom stepenu ili uopte. Morate razlikovati konanost presude od pravnosnanosti. Jer, konana je recimo, presuda prvostepenog suda protiv koje jo uvek tee rok za albu ako je njom odlueno o visini tubenog zahteva, ali ona nije pravnosnana. PRAVNOSNANOST PRESUDE Kod nas ima dosta razloga da se odvojeno govori o formalnoj i o materijalnoj pravnosnanosti. 1) Formalna pravnosnanost je zapravo nenapadivost presude redovnim pravnim lekovima. Ona nastupa kada istekne rok za albu protiv prvostepene presude. - Kad jo moe prvostepena presuda postati formalno pravnosnana? - Ako se stranka koja ima pravo na albu odrekne od tog prava ili odustane od ve podnesene albe. A odustanak i odricanje su jednostrane i nepozive parnine radnje. im budu preduzete nastupa nenapadivost prema onoj stranci koja je tu radnju preduzela. Naravno, budui da presuda moe biti takva da obe stranka imaju pravo na albu, a to je kad je delimino usvojen a delimino odbijen tubeni zahtev. Kod nas vai sistem podeljene formalne pravnosnanosti, dakle to to je presuda postala nenapadiva u odnosu na jednu stranku, ne znai da je nenapadiva za drugu. Zato to jednoj moe biti ranije dostavljena, pa je njoj istekao rok za albu, nije napala, a drugoj jo uvek tee. Ovome ima mesta samo kada su obe stranke delimino uspele u sporu, kad se obe stranke mogu aliti. 2) Materijalna pravnosnanost nastupa onda kada nastupi formalna prema obema strankama. Dakle, kada za obe stranke ta presuda postane nenapadiva redovnim pravnim lekom. E, sad, sama materijalna pravnosnanost je neto drugo. Materijalna pravnosnanost je dejstvo presude u pravnoj sferi. Videete da je to manje dejstvo presude na tom nivou. Vie je to dejstvo presude na nekom drugom nivou. Ali, hajde da vidimo prvo tu pozitivnu stranu, kako se esto kae materijalne pravnosnanosti. U emu se ona sastoji? Pozitivna strana materijalne pravnosnanosti sastoji se u tome da je spor izmeu stranaka autoritativno reen. I da zahvaljujui tome to je autoritativno reen predstavlja obavezu i za sud koji ga je reio, sud je vezan svojom presudom, i za stranke na koje se odnosi. Presudom se izrie jedno konkretno pravilo ponaanja stranaka za budunost. I stranke se moraju ponaati u skladu sa presudom. Jer, ako se ne budu ponaale u skladu sa presudom ispunie se uslovi za prinudno izvrenje. Dakle, pozitivna strana materijalne pravnosnanosti sastoji se u njenom dejstvu na konkretan spor. Ona okonava spor, vie se spor ne moe smatrati nereenim, ona vezuje i sud, ona vezuje stranke, stranke su dune da se po njoj ponaaju, ako se ne budu ponaali postoji prinudno izvrenje, naravno samo prinudno izvrenje kondemnatornih presuda. Ostale presude se ne mogu prinudno izvriti. Kod konstitutivnih, promena koja je izreena nastupa ve samom pravnosnanou. Negativna strana materijalne pravnosnanosti sastoji se u principu NE BIS IN IDEM, i ona se ispoljava u nekom drugom postupku, ne u ovom koji je okonan, a naime, nije doputena nova parnica sa istim predmetom spora i izmeu istih stranaka. - I da tu, u toj novoj parnici, kako deluje ova presuda? Ako bi neko pokrenuo istu tubu protiv istog tuenog? - Deluje kao procesna pretpostavka zbog koje taj sud u toj drugoj parnici moe da odbaci

tubu kao nedoputenu. Dakle, deluje kao neotklonjiva procesna smetnja. Ne moe se otkloniti ako je pravnosnano presueno izmeu istih stranaka o istom predmetu spora. Sud kome je tuba podnesena mora odbaciti tubu. - Ako ne odbaci, nastupa jedna krajnje nepoeljna pravna posledica, da izmeu istih stranaka o istom predmetu spora imamo dve presude. E, sad, kad su te dve presude iste, nije strano. Ali, ta e biti ako su te dve presude razliite? Koja e vaiti prva ili druga, ranija ili kasnija? - Dakle, ova prva parnica je smetnja vaenju druge, i zato nam vai prva. Meutim, postoje i drugaija miljenja. Prof. Triva koristi argument koji kae LEX POSTERIOR DEROGAT LEGI PRIORI. Dakle, on smatra da vai druga. Pitanje nije reeno ZPP-om. DEJSTVA PRESUDE to se tie dejstava, pravnosnane presude u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju imaju razliita dejstva. 1) Kondemnatorne presude dakle presude kojima je tueni obavezan na odreenu inidbu, imaju izvrno dejstvo. Dakle, mogu se prinudno izvriti kad protekne paricioni rok. Dakle, nije dovoljno da su samo pravnosnane, potrebno je da istekne posle pravnosnanosti i paricioni rok - rok za dobrovoljno izvrenje inidbe. PRIMER: Imate prvostepenu presudu... B bude obavezan da tu... X vrati u roku od 15 dana licu A. Protiv te presude lice B izjavljuje albu. ta biva sa paricionim rokom? On inae tee od dana dostavljanja. U ovom primeru, imamo prvostepenu presudu, obavezan je njome tueni da tuiocu vrati odreenu sumu novca u odreenom roku. Izjavi se alba, recimo sedmog dana roka. - ta biva? Da li se rok prekida ili obustavlja? Kakva je razlika izmeu prekida i obustave roka? - Prekinut rok poinje tei iznova. A kad je obustavljen rok, on se nastavlja tamo gde je stao. - alba PREKIDA rok. Dakle, rok je prekinut. - Sada, po toj albi drugostepeni sud potvruje prvostepenu presudu, ona postaje time pravnosnana. Kad poinje tei paricioni rok? - Od dana dostavljanja drugostepene presude, i to u celosti. Tek kada protekne taj paricioni rok nastupila je izvrnost. To dakle vai za presude kojima se usvaja kondemnatorni tubeni zahtev. 2) Konstitutivne ili preobraajne presude imaju konstitutivno dejstvo. - ta to znai? - Da pravna posledica koja je izreena presudom nastupa u momentu njene materijalne pravnosnanosti. Kada je presuda postala nenapadiva prema obema strankama. Tu je dobar primer razvod braka. Dakle, od momenta kad je presuda postala pravnosnana, brani drugovi mogu, svako od njih moe da zakljui punovano novi brak. Nema tu potrebe za izvrenjem. Bitna je ta pravna promena. Stranka je ila samo za pravnom promenom i pravnu promenu je i dobila. Kada je recimo, razveden brak, kada je osporeno oinstvo ili materinstvo, kada je ugovor poniten... Naravno, odluka moe imati i deklarativno dejstvo, u tom smislu to se pravnosnanom presudom reava prethodno pitanje. Ako se izmeu tih istih stranaka postavi pitanje koje je ve reeno pravnosnanom presudom, onda je svaki drugi sud i dravni organ vezan tom presudom. Ne moe drugaije reiti prethodno pitanje nego to je reeno ovom, naom pravnosnanom presudom. Pravnosnanost nije jedna apsolutna kategorija, ona je ograniena predmetom na koji se odnosi, subjektima koje obuhvata, i vremenom. Pa tako govorimo o objektivnim, subjektivnim i vremenskim granicama pravnosnanosti. 1) Objektivne granice pravnosnanosti se tiu predmeta spora. Kae ZPP: Presuda je pravnosnana ukoliko je njome odlueno o tubenom zahtevu. Dakle, ako je sud omakom propustio da odlui o jednom delu tubenog zahteva, o tome se moe ponovo voditi spor i ponovo podneti tuba. - Suprotno, ako je presudom prekoraen tubeni zahtev, da li deo kojim je prekoraen zahtev

postaje pravnosnaan? - Postaje ako se stranka zbog toga ne ali! To je mogue samo kod kvantitativnog prekoraenja. - A ako je promaen tubeni zahtev? Ja sam npr. traila razvod braka, a sud mi kae nema razvoda, evo ti rastava (premda ne postoji u naem pravu). ta onda? - Naravno, to uopte nije pravnosnano, i ja mogu ponovo da tuim. Dakle, pravilo je da je pravnosnana odluka, odluka kojom je odlueno o tubenom zahtevu i samo u onoj meri u kojoj je odlueno. Ako se grekom propusti da se odlui o delu tubenog zahteva, moe se ponovo tuiti ali je mnogo lake traiti dopunsku presudu. Ako je prekoraen tubeni zahtev taj deo nee postati pravnosnaan, izuzev ako tueni propusti da se zbog toga ali, pa se onda uvodi neka fikcija preinaenja tube. Smatra se da je dolo do preutnog preinaenja tube na koje je tueni pristao zato to se nije alio. Moe tako. Moe ta fikcija. 2) Subjektivne granice pravnosnanosti odnose se na subjekte koje presuda vezuje. Pravilo je da presuda vezuje sud koji ju je doneo i da vezuje stranke, tuioca i tuenog, ili vie njih ako je postojalo suparniarstvo na jednoj ili na obe strane. Meutim, tu ima nekih problema, pa emo se ovde malo vie zadrati. PRIMER: Ako imamo na jednoj strani jednog tuioca, na drugoj strani vie tuenih, recimo da uzmemo da su suparniari solidarni dunici. Presuda deluje, kae ZPP na odnos izmeu tuioca i tuenog. Dakle, presuda vai izmeu A i B, izmeu A i C, izmeu A i D. Da li presuda vai i izmeu B i C? B i D? C i D? - Da li presuda vezuje suparniare...? - Ne vezuje ih! Jer da ih vezuje ne bi bilo regresa. Ne vezuje ih i oni mogu sada jedni druge da tue kako god hoe. Prema jednom od njih e se sprovesti izvrenje, prema onom ko ima najvie para, i ko ne krije svoj raun i onda on moe da tui ove druge. Dakle, presuda deluje na odnos izmeu suprotstavljenih stranaka: tuilac tueni; svaki tuilac svaki tueni. Ali ne i izmeu stranaka na istoj strani, sem kad su u pitanju sporovi roditeljskog statusa. Tada vezuje sve. Jednom utvreno oinstvo sudskom presudom, ne moe se kasnije osporavati bilo ijom tubom. Bilo kojom tubom, bilo koga od obuhvaenih lica, bez obzira ko je bio na jednoj strani prilikom voenja prve parnice. Pravilo po kome presuda vezuje stranke u njihovom meusobnom odnosu je jedno dosta labavo pravilo, zato to kako vreme ide sve vie i vie postoji sluajeva proirenja pravnosnanosti. Prvo, znate, presude u branim i u statusnim stvarima deluju erga omnes. Ne samo prema strankama. - Kako to brana presuda deluje erga omnes? - Ako je brak razveden, deluje tako to ja kao razvedena osoba mogu za sada da stupim u brak sa osobom suprotnog pola, a moi u kako se zakonodavstvo razvija da stupim u brak i sa osobom istog pola. Deluje dakle, erga omnes prema svim ljudima, i prema tom treem sa kojim stupam u novi brak. Takoe to isto vai i za presude o roditeljskom statusu. Presuda kojom je utvreno ili osporeno oinstvo ili materinstvo deluje prema svima. Dakle, lice X je otac deteta ne samo u odnosu prema tom detetu, nego i za sva trea lica. Takoe i presude koje su donesene u statusnim stvarima pravnih lica deluju erga omnes. Jer sa tim moraju da raunaju sva trea lica koja stupaju u poslovne odnose sa takvim licem. Meutim, ima i sluajeva proirenja pravnosnanosti kada presuda deluje ni kao inter partes ni kao erga omnes, nego prema tano odreenim treim licima. Ali, tano odreenim. Recimo, presuda donesena izmeu dve stranke vezuje univerzalne sukcesore obeju stranaka. U sluaju da doe do smrti fizikog lica, ili do prestanka pravnog lica, presuda koja se donese prema pravnom prethodniku deluje i na pravnog sledbenika. Ako je u pitanju univerzalna sukcesija. A ta ako je u pitanju singularna sukcesija? Npr. ja sam tuena, vi me tuite i traite mi pokretne stvari, ja ba me briga, ja prodam koleginici stvari u toku parnice, i sad sud mene obavee da vratim stvar. Da li ta presuda vezuje nju? - Vezuje je ako je bila nesavesna. Ako je znala ili je morala znati da se o stvari vodi spor, tada vi u postupku prinudnog izvrenja moete dokazivati da je obaveza sa mene prela na nju. To moete, dodue, samo javnom ispravom. Ako nemate javnu ispravu, morate da vodite novu parnicu.

Npr. kod steaja. Ako se parnie dva steajna poverioca, sad imamo ak i isplatne redove, mogu da se parnie o postojanju potraivanja, o visini i o tome u koji isplatni red spadaju. Ako ih ima, recimo 50, a izmeu dvoje se donese presuda, ta presuda vezuje sve ostale uesnike u postupku namirenja, jer ako tako ne bi bilo mogli bi zlom namerom spreiti okonanje steajnog postupka. Dakle, presuda koja se donese izmeu dva steajna poverioca vezuje sve ostale steajne poverioce. Oni ne mogu, iako nisu bili stranke osporavati postojanje potraivanja, njegovu visinu i njegov isplatni rang. 3) Vremenske granice pravnosnanosti interesantne su sa dva stanovita. Pravilo je da presuda deluje EX TUNC za ubudue. Od momenta kad je postala materijhalno pravnosnana, dakle formalno pravnosnana prema obema strankama, ona proizvodi svoja dejstva za budunost. To pravilo ima izuzetaka. Ima presuda koje deluju unatrag EX NUNC. - Kad e delovati EX NUNC? Koje presude mogu delovati EX NUNC? - Samo preobraajne u kojima je dolo do ponitaja odreenog pravnog odnosa. I izuzetno, one koje nisu preobraajne a tiu se statusa. Za dete kome je utvreno ko mu je otac, deluje EX NUNC, unazad, on je otac od roenja. - Koliko dugo u budunost deluje presuda? - Nema ogranienja. Mada, u praktinom redosledu stvari nije to ba tako. Recimo, potraivanje koje je utvreno pravnosnanom presudom ima dui rok zastarelosti nego to je redovan. On je uvek 10 godina, bez obzira. A redovan rok zastare je 3, 5 ili 1 godina, zavisno o kom potraivanju je re. Dakle, posle toga vi imate potraivanje, ali ga ne moete prinudno izvriti ako vam dunik stavi prigovor zastarelosti u izvrnom postupku. Onda recimo, presude koje su donesene u nekim trajnim odnosima. Recimo, presuda o odreenom iznosu izdravanja, vai dok ne bude zamenjana drugom presudom sa drugim iznosom izdravanja jer je mogue da se prilike promene. Pa onda, recimo, presuda kojom je dete povereno na uvanje jednom roditelju vai doka se ne zameni nekom drugom presudom jer mogu, takoe, okolnosti da se promene. - I kao poslednje, tu se postavlja jo jedno veoma vano pitanje na koje stanje stvari se odnosi presuda, u pogledu njenih vremenskih granica? - Pa, na stanje stvari kakvo je postojalo u momentu zakljuenja glavne rasprave. Ako posle toga nastupi neka nova injenica koja menja identitet tog spora, onda vie nema delovanja pravnosnanosti nego se moe podneti nova tuba, koja jako mnogo lii na staru. PRIMER: A je tuio B za vraanje duga. Glavna rasprava je odrana 10.07.2004.godine. utvreno je da obaveza tuenog dospeva 05.11.2004.godine. Sud e odbiti tubeni zahtev kao preuranjen. Meutim, kad on tui 06.11.2004.godine, i nita se ne promeni, sud e usvojiti tubeni zahtev. Da li se to protivi principu NE BIS IN IDEM? Iste su stranke, ali ta nije isto? Nije isti predmet spora. Jer identitet predmeta spora zavisi ne samo od posledice koja se trai obavezivanje tuenog da plati odreenu sumu novca, nego i od injeninog osnova na kome je ta pravna posledica zasnovana. A ovde jedna injenica dospelosti, totalno menja injenini osnov. I, sud sada usvaja tubeni zahtev. Dakle, vremenske granice, ono vreme na osnovu koga sud odluuje vezuje se za momenat zakljuenja glavne rasprave. Ako se posle toga neto desi, nastupi neka nova injenica, ta nova injenica daje mogunost voenja parnice izmeu istih stranaka o prividno istom predmetu spora, jer ona menja identitet predmeta spora. I najbolji primer za ti je odluivanje o nedospelom zahtevu. GPP- 6. i poslednji deo SUDSKO PORAVNANJE To je nain meritornog reavanja spora sporazumom parninih stranaka tuioca i tuenog. Tu je potrebno da analiziramo nekoliko pitanja. 1) Prvo pitanje je ta se moe smatrati sporazumom stranaka? ZPP ne regulie pitanje sadrine tog sporazuma, pa otuda moramo da se pozabavimo tim pitanjem onako kako je regulisano u ZOO kada je u pitanju vansudsko poravnanje.

Smatra se da je onaj sporazum koji predstavlja poravnanje sporazum u kome je dolo do uzajamnog poputanja parninih stranaka. Nije dakle, dovoljno da je samo jedna stranka popustila. Ako samo jedna stranka popusti to se zavrava ili donoenjem presude na osnovu priznanja ili donoenjem presude na osnovu odricanja. Dakle, potrebno je da to poputanje bude uzajamno, da obe stranke u nekoj meri popuste, dakle, tuilac da odstupi donekle od svog tubenog zahteva, a tueni od svoje odbrane. Meutim, nije neophodno da postoji ekvivalencija u poputanju. Jedna stranka moe popustiti mnogo vie, druga mnogo manje, bitno je da su obe uzajamno popustile. Drugo, potrebno je da se radi o parnici u kojoj vlada raspravno naelo, naelo dispozicije. Dakle, da nema mesta primeni l.3 st.3 ZPP, jer isto kao i presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja, i poravnanje se ne moe zakljuiti u onim parnicama u kojima odluka moe zavisiti od primene prinudno-pravnih propisa, i onda i od ex officio utvrenih injenica. Tako recimo, nema poravnanja u branim i roditeljskim sporovima, izuzev kad je u pitanju poravnanje o visini iznosa izdravanja. Ta parnica se moe okonati poravnanjem. To su materijalni uslovi koji su potrebni da bi se jedan sporazum stranaka definisao kao sudsko poravnanje. to se postupka tie, mogue je nekoliko naina postupanja. ZPP ostavlja mogunost da stranke pre podnoenja tube pokuaju pred sudom da se sporazumeju sa protivnom strankom. A ako se to postigne, takvo poravnanje, takav sporazum ima takoe karakter sudskog poravnanja, no poravnanja zakljuenog u vanparninom postupku. Jer parnica nije poela da tee. Ali svejedno je. Jer poravnanje zakljueno u vanparninom postupku i ono zakljueno u parninom postupku - imaju ista dejstva. Nema nikakve razlike u dejstvima. Redovno, meutim, do poravnanja dolazi u toku ve zapoete parnice, dakle kada je tuba podnesena i dostavljena tuenom, i to po pravilu, u nekom poodmaklom stadijumu postupka kada se stranke zasite od parnienja. I sam postupak izgleda isto i kad je poravnanje traeno pre parnice i posle parnice. Naime, stranke koje su se sporazumele o tome kako da okonaju spor, tu svoju izjavu o nainu na koji okonavaju spor daju na zapisnik pred sudom. Kada zakljuuju poravnanje posle podnesene tube, stranke se moraju kretati u granicama tubenog zahteva. Dakle ne mogu zakljuiti poravnanje van granica tubenog zahteva. Tako proistie iz ZPP, i to reenje je dosta kritikovano. Najvie ga kritkuje Leposava Karamarkovi u svojoj knjizi o sudskom i vansudskom poravnanju i medijaciji, jer smatra ona, i misli s pravom poravnanje to je i mogunost da se svi sporni odnosi izmeu stranaka ree, pa i oni koji nisu bili zahvaeni tubom. Ako je poravnanje traeno pre podnoenja tube, onda nema smetnji da se poravnanje zakljui o svim onim odnosima koji su u materijalno-pravnom smislu sporni izmeu stranaka. Poravnanje se, dakle, zakljuuje tako to se saoptava na zapisnik kod suda, i sud prima poravnanje na zapisnik, s tim to sud moe upozoriti stranke da je njihovo poravnanje nejasno, da se moe postaviti pitanje prinudnog izvrenja zato to nisu jasne obaveze stranaka na osnovu tog poravnanja. Ali on ne moe da utie na volju stranaka da poravnanje zakljue. Poto se stranke sporazumeju i potpiu poravnanje, momentom potpisivanja obeju stranaka poravnanje se smatra zakljuenim. Sud svojim reenjem ne odobrava poravnanje. Sud moe samo, ako smatra da je poravanje protivno prinudnim propisima doneti reenje kojim odbija zakljuenje poravnanja i nastaviti voenje parnice. Dakle, reie stvar presudom, a ne poravnanjem. Ako takvih problema nema, ako sud nae da je poravnanje u granicama tubenog zahteva, i u granicama l.3 st.3 ZPP-a, onda sud nee donositi nikakvu posebnu odluku kojom odobrava poravnanje, nego e se poravnanje smatrati zakljuenim u momentu kada ga obe stranke potpiu. Inae, poravnanje se moe zakljuiti sve do pravnosnanosti presude. Dakle, stranke mogu dati inicijativu da se poravnanje zakljui i dok traje albeni postupak, postupak pred drugostepenim sudom. Ali je za poravnanje opet nadlean prvostepeni sud. Tako dugo vreme za zakljuenje poravnanja ostavlja se strankama jer se smatra da je uvek bolje da one ree spor sporazumno, nego da bude reen sudskom odlukom. Poravnanje nije bilo ureeno ZPP-om, a danas je to drugaije. Bilo je ureeno ZIP-om. Naime, bitno je, pre nego to se analizira pitanje pobijanja poravnanja videti u emu se sastoje dejstva poravnanja.

Dejstva poravnanja Poravnanje pre svega, stvara situaciju pravnosnano presuene stvari. I to im se poravnanje potpie nastupa ista situacija kao da je presuda postala materijalno pravnosnana. To znai najpre, da se poravnanje moe pojaviti kao izvrna isprava, dakle ono moe imati izvrno dejstvo. Ako su poravnanjem predviene neke prestacije, odn. inidbe stranaka, i poto protekne rok koji je u poravnanju odreen za dobrovoljno izvrenje inidbe. Takoe, za poravnanje vai princip NE BIS IN IDEM. Dakle, sud je duan da u toku celog postupka ex officio pazi na to da li je o istoj stvari izmeu istih stranaka ve zakljueno sudsko poravnanje. - Postavlja se pitanje da li se dejstva pravnosnane presude i dejstva poravnanja u celosti izjednauju? - Ne ba. Jer ako je jedno pitanje reeno poravnanjem, ne moe se smatrati da to pitanje ako se pojavi kao prethodno pitanje, je pravnosnano reeno odlukom suda ili drugog nadlenog organa. U tome nema apsolutne jednakosti. Odnosno, ZPP ne pridaje poravnanju isti znaaj kakav ima sudska odluka sa reenjem prethodnog pitanja. Pobijanje poravnanja Kaem, do danas nije bilo reeno pitanje pobijanja poravnanja, a danas je reeno u l.325 ZPP time to je reeno da se poravnanje pobija tubom. To je tuba za ponitaj poravnanja. Meutim, zakonodavac nita nije rekao o tome iz kojih razloga se ova tuba moe podneti, izuzev ako je u pitanju l.3 st.3, dakle ako je poravnanje zakljueno protivno prinudno-pravnim propisima. Najvaniji razlog za podnoenje tube nee biti l.3 st.3 nego mana volje na strani jednog ili oba lica koja su zakljuila poravnanje (zabluda, pretnja, prinuda, prevara). Kad se ova tuba podnese o njoj se odluuje presudom i posle idu svi pravni lekovi koje inae ZPP predvia za bilo koju drugu presudu. Medijacija Jedna novina zakona jeste i u tome da se stranke mogu dobrovoljno podvri i postupku medijacije pre nego to podnesu tubu. I tada e se smatrati da jedna stranka koja trai medijaciju podnosi drugoj predlog za zakljuenje poravnanja, pa e sud pozvati drugu stranu i upoznae je sa tim predlogom. Predsednik suda bira posrednike, tj. medijatore iz reda istaknutih pravnih strunjaka koji su prethodno dobrovoljno prihvatili da budu medijatori. Pred medijatorima moe se zakljuiti samo poravnanje koje je vansudsko, ono nema karakter vansudskog poravnanja. Ali kad se zakljui vansudsko poravnanje, ono medijatori dostavljaju sudu radi zakljuenja sudskog poravnanja. I tu je potrebno, opet, da se ispune sve formalnosti za zakljuenje sudskog poravnanja, dakle da izjave satranaka iako su ranije date u vidu vansudskog poravnanja budu sada date na zapisnik i potpisane, da bi se smatralo da su ispunjeni uslovi za zakljuenje sudskog poravnanja. Izjave koje su date u postupku medijacije ne mogu se koristiti u kasnijem postupku niti ih medijator sme otkrivati, zato to se one smatraju izjavom poverljjivog karaktera. UEE TREIH LICA U PARNICI Tu moemo razlikovati umeaa (intervenijenta) i javnog tuioca kao umeaa. Umea (intervenijent) To je tree lice koje sudeluje u postupku koji tee izmeu tuioca i tuenog. Kad kaemo da je tree lice, postavlja se pitanje kakvu ulogu to tree lice ima? Ono to je izvesno u naem postupku jeste da to tree lice nije stranka. Ono moe imati poloaj vrlo blizak poloaju stranke, ali ono nije stranka jer se presuda ne odnosi direktno na umeaa, ve samo pod odreenim uslovima.

Umea nije ni punomonik stranke jer radnje u postupku koje on preduzima on ne preduzima u ima i za raun stranke nego u svoje ime. Najblie to bi se moglo rei o poloaju umeaa jeste da je umea pomaga stranke. On pomae stranci da vodi spor, zato to ima svog sopstvenog interesa da uspe u sporu. I tu dolazimo do drugog dela ovog pojma. Umea nije bilo koje tree lice koje sudeluje u parnici koja tee izmeu tuioca i tuenog, to je tree lice koje ima pravni interes da jedna od stranaka, tuilac ili tueni pobedi u toj parnici. Umea je tree lice koje sudeluje u parnici koji tee izmeu tuioca i tuenog, i koje ima pravni interes da u toj parnici pobedi jedna od stranaka, tuilac ili tueni. Toj stranci za koju ima interesa da pobedi, umea se pridruuje kao pomaga. Dakle, kakav je kvalitet tog pravnog interesa koji postoji za pobedu jedne od stranaka? Najpre, podvlaim, da je potreban pravni interes. Ekonomski interes, koji je isto ekonomski interes. Lini interes. Psiholoki interes nije dovoljan da opravda uee umeaa u parnici. Recimo, ako bi ste imali parnicu u kojoj lice A podnosi tubu protiv lica B, traei vraanje neke sume novca koju je pozajmilo tom licu. Da li lice B moe da kae e, sad ja zovem mog branog druga da mi pomogme u voenju spora. Jer ako ja izgubim ovaj spor smanjie se naa zajednika imovina, pa zato moj brani drug ima interesa da u tom sporu uspem. Ako bi smo tako rezonovali, onda bi parnica protiv svakog ko je tuen, a u braku je, dovodila do meanja branog druga. Brani drug svakako ima ekonomski interes da tueni pobedi u ovoj parnici, ali teko bi se moglo tvrditi da ima pravni interes, izuzev ako zajedno nisu ugovarali, zajedno se bavili tim pitanjem, ali onda bi se pridruilo tree lice ne zato to je brani drug, nego zato to ima neki osobeni pravni interes za uspeh u ovoj parnici. Dakle, potreban je pravni interes. Nije dovoljan ekonomski interes, nije dovoljan ni interes da u se ja pridruiti da komiji crkne krava, nije mi vano da li e se dobiti spor, ja u nju ili njega malo izazivati, vreati... - U emu se taj pravni interes sastoji? - On se sastoji u tome da pobedi stranka kojoj se pridruujemo. Jer, ako stranka izgubi, ta e se desiti? - Ili e ta stranka koja izgubi stei regresno pravo prema umeau pa e voditi nekakav spor, ne mora regresni, pa e umea, tree lice biti izloeno nekom novom postupku u kome stranka kojoj se ranije pridruio ima izgleda da uspe. Ili e, ak, nastati neka druga teta po umeaa, utoliko to e morati da trpi recimo, nekakvo izvrenje na delovima svoje imovine. PRIMER: Imate kupoprodajni ugovor izmeu lica A i B. A je prodavac, B je kupac. Meu obavezama koje svaki prodavac ima je i obaveza zatite od evikcije. Mora se pruiti pomo kupcu ukoliko se pojavi neko tree lice sa pretenzijom da je on vlasnik stvari. I sad se pojavljuje lice C. Stvar je prodata licu B, u njegovoj je dravini. Lice C, sada kao tuilac podnosi tubu protiv lica B kao tuenog, traei od suda da lice B obavee na vraanje stvari. Naravno, B e - ta? ta bi ste vi uradili, ta bi bio va prvi impuls da uradite? - Da pozovete prodavca da vas zatiti od evikcije, a on e to uraditi kao umea, ne moe kao stranka, on je tree lice, umea. Jer ako B izgubi ovu parnicu, ta e se desiti? Ako B izgubi, onda e lice A radi neispunjenja obaveze zatite od evikcije dugovati naknadu tete licu B, i morae da plati. Prema tome, lice B e morati da se napregne, da tu tetu ostvari. Prema tome, oboje imaju interesa da se C mea na strani lica B, da bi se izbegla neka nova parnica, da bi se izbegao nastanak neke nove obaveze ili na strani umeaa ili na strani onog lica koje je parnicu izgubilo. Sada da vidimo koji su uslovi za stupanje umeaa u parnicu. 1) Pravni interes kao to je ve pomenuto 2) Druga grupa uslova tie se vremena koje je to vreme u kome umea moe stupiti u parnicu? Kae ZPP, pomalo nejasno, da umea moe stupiti u parnicu do pravnosnanog okonanja parnice, iako nije uestvovao u prvostepenom postupku, to znai ta? Da moe da se pridrui stranci bilo tako to e izjaviti albu, bilo tako to e se pridruiti toj albi, bilo tako to e u toku albenog postupka preduzimati neke druge radnje. A moe ak i posle pravnosnanog okonanja postupka, ako je (kae ZPP) postupak nastavljen podnoenjem vanrednog pravnog leka. To znai da tree lice,

umea, ne moe podneti vanredni pravni lek, ali moe da se pridrui stranci koja je podnela vanredni pravni lek. Dakle, to se tie vremena od kad je parnica poela da tee, od dostavljanja tube tuenom, pa do pravnosnanog okonanja spora. Postavlja se i pitanje nadlenosti, ko odluuje o ueu umeaa? - O ueu umeaa odluuje sud. I sud nije vezan ni predlogom umeaa, ni predlozima stranaka, sud slobodno ocenjuje da li tree lice ima ili nema pravni interes da se mea. Povod meanja nije beznaajan. Kako i zato dolazi do toga da se tree lice umea? - Tree lice se moe umeati na poziv stranke. I ako ga je stranka pozvala i tree lice se ne umea, to za njega predstavlja izvestan rizik, zbof eventualnih kasnijih posledica. Dakle, bolje mu je da se umea. S druge strane, ako postoji potreba da se pozove tree lice da se mea, a stranka to propusti, onda za stranku nastupa rizik jer umea nee biti vezan presudom, i stranka moe da izgubi i prvi spor, u kome je umea trebao da se mea, i drugi spor koji e povesti protiv umeaa. Takoe, moe tree lice saznati i samo i umeati se u postupak. U tom sluaju, ako je stranka pozvala tree lice da se mea, onda se ona ne moe protiviti njegovom meanju. Protivnik se uvek moe protiviti, ali sud protivljenjem nijedne stranke nije vezan, on suvereno odluuje da li su ispunjeni uslovi za meanje, a najvanijji uslov je svakako pravni interes. - Ako sud odbije uee umeaa, da li se protiv tog reenja umea moe aliti? - Moe! Doputena je posebna alba. Ali, nije doputena revizija protiv drugostepenog reenja kojim se to reenje potvruje, jer to nije reenje koje okonava spor. Njemu se, dakle, daje mogunost da se bori za to svoje svojstvo umeaa i posle prvostepene odluke. - Sad se postavlja pitanje kakav je poloaj umeaa? Kad jednom ue u parnicu, sud mu dozvoli da se mea, postavlja se pitanje ta on tu sad radi, zbog ega uopte sudeluje u toj parnici? - Umea sudeluje u parnici da bi pomagao stranci. Znai da on tu preduzima nekakve parnine radnje. On, dakle, pored stranke preduzima parnine radnje, ali te parnine radnje ne deluju kao da ih je sama stranka preduzela. Jer, umea nije stranka. - Od ega zavisi kako e delovati parnine radnje? - Prvo, zavisi od dranja stranke. Ako stranka kae ne, ja neu dejstvo te radnje - radnja nee delovati. Ili, ak stranka i ne mora to izriito ni da kae, stranka moe da preduzme radnju suprotne sadrine i onda e vaiti radnja koju je preduzela stranka. Ako stranka ne preduzima nikakve radnje i ne izjanjava se o radnjama umeaa, onda radnje umeaa deluju ako su korisne za stranku. - Od ega jo moe zavisiti da li e delovati radnje umeaa? - Od toga da li umea ima poloaj obinog umeaa ili umeaa sa poloajem jedinstvenog suparniara. Dakle, imamo i tog kvalifikovanog umeaa, koga na zakonodavac zove umea sa poloajem jedinstvenog suparniara. To je tree lice koje bi, da je obuhvaeno tubom, imalo isti poloaj kao i jedinstveni suparniar. A poloaj jedinstvenih suparniara je takav da se prema njima mora jednako odluiti. Sud mora doneti odluku iste sadrine i mora ih isto tretirati u procesnopravnom smislu. Ako umea ima poloaj jedinstvenog suparniara, onda njegove radnje mogu delovati i kada im se stranka izriito protivi, pod uslovom da su korisni. Jer, princip i mehanizam jedinstvenog suparniarstva je takav da u sluaju preduzimanja radnje razliite sadrine, vai princip najpovoljnije preduzete radnje. Sudski umea nije stranka, i on ne moe preduzimati radnje raspolaganja predmetom spora, dispozitivne radnje kao to su: priznanje tubenog zahteva, povlaenje tube, odricanje od tubenog zahteva, zakljuenje poravnanja. Ne moe ni podneti tubu, iako to nije dispozitivna radnja, jer onaj ko podnosi tubu taj je tuilac. Intervencijsko dejstvo presude dejstva presude na umeaa Uee umeaa u jednoj parnici ima za cilj da sprei donoenje presude koja je nepovoljna za stranku na ijioj se strani mea.

- Meutim, postavlja se pitanje ta e biti ako po tu stranku bude donesena nepovoljna presuda, i gde se ispoljava dejstvo te presude? - Vraamo se na primer sa zatitom od evikcije. Prvo to imamo imamo kupoprodajni ugovor izmeu lica A i lica B. A je prodavac, B je kupac. Pojavljuje se lice C koje tvrdi da je vlasnik stvari, i protiv lica B podnese reivindikacionu tubu. Lice B kao tueni zove u pomo lice A, svog prodavca, koji je umea u toj parnici. Sad se vodi parnica, i sud donese presudu kojom usvoji tubeni zahtev i obavee lice B da preda stvar licu C. Dakle, jedna presuda koja je donesene nepovoljno za tuenog, za lice na ijoj strani je bio umea. - I sada ta? - Lice B je ostalo bez novca koje je dalo za stvar, ostalo bez stvari, i njemu preostaje samo da trai naknadu tete od lica A koje je bilo prodavac, a i umea u parnici. I trai on naknadu tete, a lice A, po naem starom dobrom obiaju kae ma ko tebe ia. I onda licu B ne preostaje nita drugo nego da povede parnicu, u kojoj je sada on tuilac, a umea iz ranije parnice je sada tueni. I sad se vodi parnica radi naknade tete zato to A, tueni u ovoj novoj parnici nije zatitio B od evikcije. Presuda donesena u prvoj parnici, izmeu C kao tuioca i B kao tuenog, gde je A sudelovao kao umea vezuje sud stranke u drugoj parnici. - Kako vezuje? - Da li moe sad A, koji je tuen, da se brani time da je bio vlasnik stvari? - Ne moe ! Ova presuda kojom je C vraena stvar kao vlasniku, prejudicijelno deluje u ovoj parnici i A ne moe sa uspehom da istakne taj prigovor. Dakle, C je vlasnik, i ako sud ima taj ugovor izmeu A i B, gde se vidi da se A pojavljuje kao prodavac i da ima obavezu zatite od evkcije, sud e budui da je vezan time da je C vlasnik, vrlo lako samo izraunati koliku je tetu pretrpelo to lice B, i obavezati A da mu tu tetu naknadi. Ali, vidite, intervencijsko dejstvo nije isto kao ostala dejstva pravnosnane presude, jer se ono moe otkloniti. - Dejstvo pravnosnanosti, po normalnom toku stvari, kako moete da otklonite? - Tako to izjavite vanredni pravni lek, pa ako po njemu uspete. - E ovde, vidite, poto ovo nije tipino dejstvo pravnosnanosti, ne postoji identitet stranaka, tu se pravnosnanost moe otkloniti obinim prigovorom, PRIGOVOROM LOE VOENOG SPORA, gde e tueni da kae jeste, ti si mene kasno pozvao da se umeam, ja uopte nisam znao da parnica tee, pozvao si me u albenoj fazi, kad ja, recimo, nisam mogao neke nove injenice da istaknem. Ili e rai jeste, ti si mene na vreme pozvao i sve je to u redu. Ali, kad sam ja preduzeo odreenu radnju, predloio dokaz, ti si rekao, e ja neu tu radnju, a da je taj dokaz bio izveden, postupak bi uspeo. Dakle, moe se desiti da je B, ova rtva svega toga, u ovoj prvoj parnici bio nedovoljno oprezan, moe se dogoditi da uspe prigovor loeg voenja postupka, dakle otpada dejstvo prve presude, sud se ponaa kao da prve presude uopte nema, nije njome vezan, i B moe da ostane bez novca koji je za stvar dalo, bez stvari i bez naknade tete. Odmah da vam kaem, da intervencijsko dejstvo presude uopte nije ureeno u ZPP-u. Sve ovo to sam vam ispriala jeste dosta vrst stav VKS do koga je dolo recepcijom naunog uenja prof. Poznia a to je zapravo recepcija nemakih i austrijskih iskustava i primene nemakih odredaba na naeg umeaa. Javni tuilac On moe da se mea u interesu kontrole l.3 st.3 ZPP-a, dakle javnog poretka, ne treba mu nikakav pojedinaan interes. Ne treba mu ni odluka suda, i on moe da preduzima sve radnje i ako im se stranke protive. To je jedina razlika izmeu umeaa i JT kao umeaa. PRAVNI LEKOVI Pravni lek je parnina radnja stranke kojom stranka trai od nadlenog suda da stavi van snage pobijanu odluku.

Koji e sud biti nadlean, zavisi od vrste pravnog leka. Po pravilu, pravni lek je parnina radnja stranke. Meutim, moe od toga biti odstupanja i to odstupanje je - zahtev za zatitu zakonitosti. To je pravni lek koji je parnina radnja javnog tuioca, a ne stranke u postupku. to se tie klasifikacije, odnosno vrsti pravnih lekova, tu moramo da analiziramo vie kriterijuma za klasifikaciju. 1. Onaj koji je najei, jeste izvren prema objektu pobijanja, prema karakteristikama odluke koja se pobija. U skladu sa tim kriterijumom, pravni lekovi se dele na: 1) Redovne pravne lekove 2) Vanredne pravne lekove Redovni pravni lekovi su pravni lekovi koji se izjavljuju protiv nepravnosnanih sudskih odluka. A vanredni su oni koji se izjavljuju protiv pravnosnanih sudskih odluka. Redovni pravni lekovi su mnogo ire ostvareni u pogledu razloga nego vanredni. Vanredni pravni lek bi trebao da bude izuzetak u sistemu pravnih lekova. Redovni pravni lekovi su kod nas: 1) alba protiv presude 2) alba protiv reenja 3) Direktna revizija revizija kojom se preskae albena instanca, pod uslovima koji su odreeni zakonom to se tie vanrednih pravnih lekova to su: 1) Revizija protiv presude 2) Revizija protiv reenja 3) Direktna revizija pod odreanim uslovima (ona je dakle, i redovan i vanredan pravni lek) 4) Predlog za ponavljanje postupka 5) Zahtev za zatitu zakonitosti 6) Tuba za ponitaj poravnanja 2. Druga podela je prema nadlenosti... prema dejstvima pravnog leka: 1) Oni pravni lekovi ije je jedno od dejstava da zasnivaju nadlenost vieg suda, zovu se DEVOLUTIVNI PRAVNI LEKOVI. alba je uvek devolutivan pravni lek u parninom postupku. Nije uvek u vanparninom, ali u parninom jeste. I o njoj odluuje uvek vii sud u odnosu na sud koji je doneo pobijanu odluku. A revizija moe biti i devolutivan pravni lek, ako je, recimo drugostepenu presudu doneo Okruni sud, a revizija se izjavljuje VKS tada je devolutivan. 2) A moe biti i remonstrativan. Remonstrativni pravni lekovi (refrakcioni) su oni pravni lekovi o kojima odluuje sud koji je doneo pobijanu odluku. Tipian refrakcioni pravni lek je predlog za ponavljanje postupka. Ako tubu za poniatj poravnanja shvatimo kao pravni lek, takoe i to bi bio refrakcioni pravni lek. 3. S obzirom na kriterijum potovanja principa kontradiktornosti, tu razlikujemo: 1) Jednostrane 2) Dvostrane 3) Trostrane pravne lekove Dvostrani pravni lekovi su oni koji se moraju dostaviti protivnoj stranci na odgovor, na izjanjenje, tu se mora potovati princip obostranog sasluanja i princip kontradiktornosti. Takve su: alba protiv presude, predlog za ponavljanje postupka... Ima i trostranih pravnih lekova, kao to je recimo, revizija. Revizija ne samo da se dostavlja protivniku na odgovor, nego se dostavlja i javnom tuiocu, da bi javni tuilac odluio hoe li podii

zahtev za zatitu zakonitosti ili nee. Zahtev za zatitu zakonitosti je dvostrani pravni lek koji se dostavlja obema parninim strankama. A ima jednostranih pravnih lekova, dakle onih u kojima sud nije duan da potuje princip kontradiktornosti, nego o pravnom leku odluuje i pre nego to je dao mogunost protivnoj stranci da se izjasni. To je, npr. alba protiv reenja. To je jedno loe reenje zato to je protivno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Pogotovo ako se ne dostavlja na odgovor suprotnoj stranci ona alba o kojoj se odluuje meritorno. Recimo, alba protiv reenja o trokovima postupka je alba o kojoj je odlueno meritorno, ne o procesnom pitanju. I takva alba se mora dostaviti protivniku na odgovor. ALBA PROTIV PRESUDE To je jednostrana parnina radnja stranke kojom stranka trai od suda da prvostepenu presudu stavi van snage. - to se tie uslova za doputenost, misli se na doputenost albe kao parnine radnje, od ega zavisi da li je alba doputena? - Prvo, mora biti blagovremena. U optem parninom postupku, rok za albu iznosi 15 dana, u posebnim parninim postupcima po pravilu je krai, iznosi 8 dana. Tee od dana dostavljanja presude. Rok za albu, isto kao i paricioni rok, prekida se izjavljivanjem albe i poinje iznova da tee. - Drugo, potrebno je da se stranka prethodno nije od albe odrekla, niti je od ve jednom izjavljene albe odustala. To je negativan uslov koji se sastoji u tome da se stranka nije odrekla prava na albu, pravo na albu je ustavno pravo, stranka ga se moe odrei, niti je od ve izjavljene albe odustala, to znai povukla albu koju je ve izjavila. Jer odricanje i odustanak od albe su neopozive parnine radnje koje dovode do pravnosnanosti presude za tu stranku, dakle ta stranke ne moe vie da izjavi albu. - Sledei uslov za doputenost albe jeste pravni interes za albu. - Kad stranka ima pravni interse za albu? - Onda kada nije uspela u sporu. I samo u onolikoj meri u kojoj nije uspela u sporu. - Ako je u celosti usvojen tubeni zahtev, koja stranka ima pravni interes za albu? - Samo tueni! - Ako je u celosti odbijen tubeni zahtev? - Samo tuilac. - A ako je delimino usvojen, a delimino odbijen? - Obe stranke, za onoliko za koliko nisu uspele u sporu. Da li su uspeli u sporu ili ne, ceni se iskljuivo prema izreci presude. Stranka moe biti nezadovoljna obrazloenjem koliko god hoe, ona ne moe da izjavi albu zato to je nezadovoljna obrazloenjem. Ona eventualno, moe da trai ispravljanje presude ako je dolo do nekih greaka u datumima, brojevima, imenima... ali ne moe da izjavi albu zato to joj se ne svia obrazloenje presude. - Takoe, alba mora biti, kao i svaki drugi podnesak, uredna. Mora sadrati sve ono to podnesak mora da sadri a i specifine elemente koje albeni podnesak mora da sadri. A alba mora da sadri oznaenje presude koja se pobija, izjavu da li se presuda pobija u celosti ili delimino, razloge albe i potpis podnosioca. - Ako fali bilo ta od toga, ta e biti? Kom se sudu alba podnosi? - Prvostepenom - za drugostepeni. Taj deo postupka je u nadlenosti prvostepenog suda. Ako je alba nepotpuna, onda e se alba vratiti aliocu na dopunu, ostavie mu se rok. Ako taj rok bezuspeno protekne, smatrae se da je on odustao od albe, a ako se alba vrati neispravljena, onda e sud doneti reenje kojim albu odbacuje kao nedoputenu. - alba mora biti izjavljena od ovlaenog lica. Ko dolazi u obzir kao izjavilac albe? - Stranka, njen punomonik, zakonski zastupnik, i umea, ako se stranka tome ne protivi i ako se prethodno nije odrekla albe, ili od svoje ve izjavljene albe odustala.

albeni razlozi Kod nas je podela albenih razloga izvrena jednom naunom metodom. U l. 360 ZPP-a nabrojani su razlozi zbog kojih se moe alba izjaviti. To je: 1) Bitna povreda odredaba parninog postupka; 2) Pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje; 3) Pogrena primena materijalnog prava 1) Bitne povrede odredaba parninog postupka se dele na apsolutno bitne i relativno bitne, i ta lista apsolutno bitnih povreda je sadrana u l. 361 ZPP-a. Ima 12 taaka. Kad je re o apsolutno bitnim povredama, radi se povredi neke procesne norme. I to o povredi procesne norme za koju zakon uzima da je toliko vana da bi uvek dovela do netane presude. Za razliku od relativno bitnih povreda, koje nisu taksativno nabrojane, i gde sud mora da ocenjuje konkretni uinak povrede, dakle da utvruje da li je povreda takva da je uticala ili ak mogla uticati na pravilnost i valjanost presuenja. Ovde, meutim, sud ih uzima im su utvrene kao razlog za ukidanje presude. I one se mogu nekako unutranje grupisati. Tu imate sve one povrede koje se tiu nadlenosti suda. Ako je sudio sud druge vrste (npr. sudio je sud opte nadlenosti a bio je nadlean TS); ako je sudio kao stvarno nadleni nii sud a trebao je vii, ali obrnuto nije povreda; ako je sudio mesno nenadleni sud a stranka se zbog toga ali (dakle tu nee voditi rauna o mesnoj nadlenosti rauna sud ex officio). Imate grupu procesnih pretpostavki koje se tiu stranaka. Dakle: stranaka sposobnost, parnina sposobnost, uredno zakonsko zastupanje, uredno punomoje, uredno zastupanje pravnog lica. Onda imate neke razloge koji se tiu posebnih vrsta presuda: presuda zbog proputanja, na osnovu priznanja, na osnovu odricanja, ako je sud povredio neku odredbu koja vai za donoenje ovih presuda. Pa, onda imate neke povrede koje se tiu naela. Recimo, naelo kontradiktornosti. Ako je protivzakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, onemogueno stranci da raspravlja pred sudom. Nije dovoljno da bude oteano, potrebno je da joj bude onemogueno. Jer, apsolutno bitne povrede treba usko da se tumae. Ako je povreeno naelo javnosti, ako je sud protivzakonito iskljuio javnost sa glavne rasprave. Ali obrnuto nije apsolutno bitna povreda. Ako javnost nezakonito prisustvuje raspravi, onda je to relativno bitna povreda. Naelo o upotrebi jezika i pisma. Ako je sud odbio zahtev stranke da upotrebljava u postupku svoj jezik i pismo. Princip ne bis in idem. Ako je odlueno o zahtevu o kome je ve pravnosnano presueno, ili o kome je zakljueno sudsko poravnanje. Imate tu novu apsolutno bitnu povredu, koja glasi: Ako je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka. Imate povredu principa oficijelnosti. Ako je odlueno o zahtevu kojim stranka ne moe raspolagati. Ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati. Misli se na povredu pravila o pismenom sastavu presude, naroito ako je izreka nerazumljiva, ako je protivrena samoj sebi, ako postoje protivrenosti izmeu izreke i obrazloenja, ako postoje protivrenosti u samom obrazloenju, ako jedno stoji u spisima a drugo u obrazloenju... 2) Drugu grupu ini pogreno i nepotpuno utvreno injenino stanje. - Pogreno utvreno injenino stanje postoji kada? - Kad sud smatra da jedna injenica postoji, a nje u stvarnosti nema. I obrnuto. To je obino posledica neke procesne greke. A nepotpuno utvreno injenino stanje postoji ako sud neku injenicu nije utvrdio. injenicu na koju upuuje materijalno pravna norma. I to e redovno biti posledica razliitog materijalnopravnog shvatanja prvostepenog i drugostepenog suda. Prvostepeni sud misli da je bitna jedna

materijalno-pravna norma, a drugostepeni sud kae ne, nije norma X nego norma Y, i zato ti je injenino stanje nepotpuno utvreno. Jedan od oblika nepotpuno utvrenog injeninog stanja jesu nove injenice i novi dokazi. E, sad tu postoji jedna novina. Po ranijem tekstu ZPP-a, nove injenice i novi dokazi su se mogli isticati bez ogranienja. - Po novom tekstu, pod kojim uslovima se mogu isticati nove injenice i novi dokazi? - Samo ako alilac uini verovatnim da te injenice nije mogao izneti ranije jer za njih nije znao, kao i da te dokaze nije mogao pribaviti ranije. Sada sud treba da utvruje u drugostepenom postupku, u albenom postupku, da li je verovatno ili nije verovatno da neke injenice nisu ranije mogle biti iznete. 3) Pogrena primena materijalnog prava tu nema nieg novog. Ona postoji kada je sud primenio normu koju nije trebalo da primeni. Ili je ispravno primenio normu, koju je ba trebalo primeniti, ali ju je pogreno protumaio. Tako da se ova povreda moe pokazati kao greka u supsumciji, u podvoenju pod pogrnu normu, a isto tako i kao greka u tumaenju. Sud na pravilnu primenu materijalnog prava pazi ex officio. Postupak po albi Pre svega, po albi postupa i prvostepeni i drugostepeni sud. alba se upuuje drugostepenom sudu preko prvostepenog suda. I prvostepeni sud tu nije samo potar. On ima ovlaenje, ima i obavezu da ispita doputenost albe. On moe da odbaci albu kao nedoputenu, ako zakljui da je neblagovremena, da je izjavljena od lica koje po zakonu ne moe da izjavi albu, od lica koje nema pravni interes, od lica koje se odreklo albe ili od nbje odustalo, od lica koje nije stranka, niti umea, niti punomonik stranke. Moe da odbaci albu i ako je pokuao da otkloni nepravilnost u... albe, pa to stranka nije uinila. - Ako ne odbaci albu, prvostepeni sud ta radi sa albom? - Dostavlja je protivniku na odgovor, koji ima rok od 8 dana da pismeno odgovori na albu. Kada taj rok protekne i kad stigne odgovor, spisi se zajedno sa albom upuuju viem sudu na odluivanje, jer samo vii sud moe meritorno da odluuje o albi. Vidite, time to je konkludentno prvostepeni sud rekao ova alba je doputena, time to je uputio stvar viem sudu, to opet ne vezuje drugostepeni sud. Drugostepeni sud opet moe da ispituje da li je alba doputena ili nije doputena i moe, suprotno stavu prvostepenog suda da utvrdi npr. da je alba neblagovremena, da prvostepeni sud jednostavno nije dobro izbrojao dane i... Ali njegova osnovna dunost sastoji se u tome da odlui o osnovanosti albe, dakle da li je alba osnovana pa zato treba promeniti ili ukinuti prvostepenu presudu, ili je alba neosnovana pa je treba odbiti i prvostepennu presudu potvrditi. Odluke drugostepenog suda po albi Tu moemo sve te odluke podeliti na: 1) Reenje i 2) Presudu 1) Reenje - Kad e drugostepeni sud doneti reenje? - Prvo, kad odbacuje albu kao nedoputenu. (1) - Kada ukida prvostepenu presudu i vraa stvar prvostepenom sudu na ponovno suenje. (2) - Kada ukida prvostepenu presudu i upuuje predmet nadlenom sudu. (3) - Kad e to biti? - Kad je apsolutno bitna povreda koja se tie nadlenosti. - Kad jo moe da se donese reenje?

- Moe da ukine prvostepenu presudu i odbaci tubu kao nedoputenu. (4) - Kad e to uraditi? - Moe to da uradi ako ustanovi da neka od stranaka nema stranaku sposobnost. Da je pravnosnano odlueno o istom predmetu spora izmeu istih stranaka. Da je alba neblagovremeno podnesena. Dakle, to bi bili sluajevi da ne spada stvar uopte u sudsku nadlenost, nego u nadlenost upravnog organa. Dakle, vidite, u sluajevima pod (1) i (4) donoenjem reenja okonava se postupak. Ovde sud odbacuje albu kao nedoputenu, i prvostepena presuda postaje pravnosnana. U sluaju pod (4) on ukida prvostepenu presudu i odbacuje tubu, dakle ini ono to je trebalo da uini jo prvostepeni sud u ranoj fazi postupka, nema mesta iz procesnih razloga, sudskoj zatiti. A u ovim sluajevima kad on ukida prvostepenu presudu i vraa stvar istom sudu ili upuuje nekom drugom sudu na ponovno suenje tu postupak nije okonan. Sud sa ukidanjem vraa stvar u prvostepeni postupak, i oivljavaju sva ona prava koja stranka i inae ima u prvostepenom postupku. Znai, moe se tuba preinaiti, povui, priznati tubeni zahtev, odrei se od tubenog zahteva, moe se dodavati novi... Dakle, moe sve to se inae deava u prvostepenom postupku. Novina je sada ovde, da ukidanje prvostepene presude i vraanje na ponovno suenje nije vie mogue neogranieni broj puta, nego e drugostepeni sud kada je ve jednom ukinuo presudu, drugi put morati da odri raspravu i na osnovu te rasprave mora meritorno da odlui, ne moe vie da ukida. To reenje je usvojeno u zakonu da bi se to pre okonao postupak. 2) Presuda - Kad e drugostepeni sud doneti presudu? - Prvi sluaj je najlaki kada odbije albu i potvruje prvostepenu presudu. Preutno se smatra da je u izreci sadrano isto ono kako je odluio sud u prvostepenoj odluci. I, dejstva pravnosnanosti se izvode iz drugostepene a ne iz prvostepene odluke. - Drugo, drugostepeni sud e doneti presudu i onda kada usvaja albu i preinauje prvostepenu presudu. A to znai meritorno odluuje drugaije nego to je odluio prvostepeni sud. - Kad e doi do preinaenja? - Sluajevi preinaenja su ogranieni. Ne moe se uvek preinaiti. - Prvo, kad je sud pogreno primenio materijalno pravo, a nijedan drugi razlog ne stoji: nema bitnih povreda, nema pogreno utvrenog injeninog stanja. To je jako retko. - Drugo, kada je drugostepeni sud odrao raspravu i na toj raspravi utvrdio drugaije injenino stanje, on e na to injenino stanje primeniti odgovarajuu materijalno-pravnu normu, i doneti drugaiju odluku. - Onda kada nije odrao raspravu, ali je dokazivanje u prvostepenom postupku vreno putem indicija, pa iz tih indicija drugostepeni sud izvede drugaiji zakljuak nego to je izveo prvostepeni sud i na tom drugaijem zakljuku on zasnuje svoju presudu. - I najzad, ako smatra da je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave, i posredno izvedene dokaze, a odluka suda je zasnovana iskljuivo na tim ispravama i posredno izvedenim dokazima. ALBA PROTIV REENJA Ovo u vam izloiti kroz razlike. alba protiv presude je dvostrani pravni lek jer se dostavlja na odogovor protivnoj stranci. alba protiv reenja je jednostrani pravni lek, o njoj se odluuje bez dostavljanja na odgovor protivnoj stranci. to se tie uslova za doputenost, uslovi su manje vie isti, sem to je rok uvek krai. Iznosi 8 dana, a u nekim postupcima moe iznositi i 3 dana. Recimo, rok za albu protiv reenja o privremenoj meri iznosi 3 dana. E, sad, jedna vrlo znaajna razlika postoji u pogledu objekta koji... Vidite, svaka prvostepena presuda moe se pobijati albom. Ali, kad je u pitanju alba protiv reenja, tu moemo razlikovati 3 vrste reenja:

1) Prvu grupu ine reenja protiv kojih alba uopte nije doputena. Ne mogu se pobijati albom. - Koja su to reenja? - To su reenja o upravljanju postupkom. Recimo, zakazivanje i odlaganje roita, o izvoenju dokaza. To je grupa reenja koje se uopte ne moe pobijati albom. Jednostavno, prvom stepenu donoenjem ovakvih reenja, odluka o tom predmetu na koji se odluka odnosi je zavrena. Najee je to procesno pitanje, odn. pitanje upravljanja postupkom. 2) Drugu grupu ine reenja koja se pobijaju vezanom ili nesamostalnom albom. To su reenja koja se pobijaju albom protiv presude. albom protiv presude se pobija i presuda, ali i neko reenje koje je prethodno donoenju presude. Npr. reenje kojim se odbija zahtev za izuzee sudije. To je tipian primer reenja koje se ne moe pobijati samostalnom albom, nego se pobija vezanom albom - albom protiv presude. Ili, recimo, reenje kojim sud ne uvaava razlog za uskraivanje svedoenja, a to je reenje koje se ne moe pobijati samostalno albom, nego se moe pobijati samo albom protiv presude. 3) Postoje reenja koja se mogu pobijati samostalnom albom. To su reenja kojima se okonava postupak, recimo, reenje o odbacivanju tube je reenje koje se uvek moe pobijati albom. Reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe kao nedoputene je takoe reenje koje se moe pobijati samostalnom albom. Pa onda, meritorno reenje. Pa, reenje o smetanju dravine. Osim ovih reenja, ima reenja koja se mogu pobijati samostalnom albom zato to je to zakonom izriito odreeno. Takoe, znaajna razlika postoji u dejstvu. alba protiv presude ima uvek suspenzivno dejstvo. Njome se prekida rok koji tee za albu i odlae se pravnosnanost. Deluje tako da odlae nastupanje pravnosnanosti. Meutim, alba protiv reenja nema uvek suspenzivno dejstvo. Po pravilu, nemaju suspenzivno dejstvo u parninom postupku one albe kada je to izriito reeno, kada je reeno da alba ne zadrava izvrenje reenja. To su obino neka reenja koja su vezana za izvoenje dokaza, recimo reenje kojim se kanjava svedok, vetak, reenje kojim se upuuje u zatvor svedok zbog odbijanja da da iskaz. to se tie razloga, oni su isti kao i razlozi za albu protiv presude. Takoe, to se tie samog postupka, i to je isto, sem to se alba ne dostavlja protivniku na odgovor. O albi protiv reenja odluuje prvostepeni sud u smislu doputenosti, pa ako smatra da je alba doputena upuuje je drugostepenom sudu koji, opet, time nije vezan, moe albu odbaciti kao nedoputenu, a moe je uzeti u razmatranje. Odluke suda po albi protiv reenja su analogne odlukama suda po albi protiv presude, s tim to one uvek imaju formu reenja, i kad se potvruje i kad se preinauje reenje, to se uvek ini reenjem, ne presudom. REVIZIJA Revizija protiv presude To je vanredni pravni lek protiv drugostepene presude. Izuzev direktne revizije, koja izuzetno moe biti izjavljena i protiv prvostepene presude. to se tie objekta pobijanja, objekt pobijanja je presuda. Presuda drugostepenog suda. - A, kad drugostepeni sud donosi presudu? - Kada albu odbija i potvruje prvostepenu presudu, i kada albu usvaja i preinauje prvostepenu presudu. Dakle, samo to su sluajevi kada se izjavljuje revizija protiv presude. - Osim ovog uslova, (ne moe se dakle, prvostepena presuda revizijom pobijati, sa izuzetkom direktne revizije, samo drugostepena) koji su jo uslovi za doputenost revizije? Da li moe svaka drugostepena presuda da se pobija? - Ne! Doputenost revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Sada je vrednost predmeta spora

u optem parninom postupku odreena na 500.000 dinara, i na 3.000.000 dinara u postupku pred TS. l. 394 st.1 ZPP: Protiv pravcnosnane presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. To je jedna opta odredba. Pa, onda ide negativno: Revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima gde se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu, na predaju stvari ili na izvrenje neke druge inidbe ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi 500.000 dinara Revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima kada se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, predaju stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara. Dakle, zakon razdvaja imovinske i neimovinske sporove. U neimovinskim sporovima revizija je doputena protiv svake drugostepene presude. Recimo, protiv drugostepene presude kojom se odbija zahtev za razvod braka. Ali, nije doputena protiv drugostepene presude kojom se brak razvodi. - Zato? - Zato to je ta presuda pravnosnana i mogue je da su brani drugovi ve zakljuili brak. Doputena je protiv svake drugostepene presude, bez obzira na sadrinu, koja je donesena u sporovima roditeljskog statusa. Doputena je protiv presude koja je donesena u sporovima koji se tiu linih prava. Kad su u pitanju imovinski sporovi, tu treba obratiti panju na razliku koja proistie iz ova dva stava, ... vrednosti predmeta spora, ali kako se ta vrednost predmeta spora odreuje? - Ako je zahtev kvantitativno deljiv, onda vrednost pobijanog dela zahteva mora biti preko 500.000 dinara. - A, ako se radi o zahtevu koji nije kvantitativno deljiv, recimo imate utvrenje prava svojine na nepokretnosti. To vam je jedan tipian imovinski spor, gde zahtev nije kvantitativno deljiv. Onda je merodavna koja vrednost? - Ona vrednost koju je tuilac odredio u tubi kao vrednost predmeta. Naravno, tu vrednost kontrolie prvostepeni sud, pa i revizijski sud, da se ta vrednost ne bi odredila previsoko ili prenisko, samo da bi se omoguilo ili onemoguilo izjavljivanje revizije. Dakle, pravi se tu razlika u doputenosti zahteva koji su deljivi, koji imaju taj svoj neposredan novani izraz, kad sud dosudi nekome da plati 1.000.000 dinara i sud, recimo usvoji zahtev za 600.000 a odbije za 400.000 dinara, ko moe da izjavi reviziju? - Samo tueni! Jer deo zahteva u kome on nije uspeo u sporu je vei od 500.000. tuilac ne moe, jer on nije uspeo u sporu za 400.000 dinara, a to je ispod revizijskog iznosa. Dakle, gleda se da li je onaj deo koji ja imam pravo da pobijam vei od 500.000 dinara. A kad imate te zahteve koji nemaju svoj neposredan novani izraz, gde vi ne moete, recimo kod utvrivanja prava svojine doneti neku presudu kojom delimino usvajata a delimino odbijate tubeni zahtev, ta bi ste rekli? Kako bi ste kod utvrivanja prava svojine uradili? - Onda je merodavna vrednost predmeta spora koja je naznaena u tubi. Naravno i tu ima nekih izuzetaka. Svaki pravni poredak, pa i na, privileguje neke sporove kad doputa reviziju u odreenim sporovima i kada je vrednost predmeta spora nia od revizijske sume, a to su sporovi zbog izdravanja, sporovi za naknadu tete. U sporovima koji se tiu autorskih prava i industrijske svojine, tu je uvek bila privilegija. Takoe za sporove koji proistiu iz uspostavljanja monopola i o pravu konkurencije. Dakle, ono to inicijalno moramo da razlikujemo to su imovinski i neimovinski sporovi. U neimovinskim sporovima, revizija je doputena uvek kada nije zakonom iskljuena, kao to je, recimo kod razvoda braka. U imovinskim doputena, uz odreenu vrednost predmeta spora koja se odreuje razliito, sve zavisi od toga da li je predmet spora kvantitativno odreen i deljiv ili nije. Ako je kvantitativno deljiv, gleda se onaj deo za koji konkretni revident nije uspeo u sporu. Ako se radi o predmetu spora koji nije kvantitativno deljiv, onda se gleda vrednost predmeta spora onako kako je odreena u tubi. Zakon uvodi u l.395 jednu izuzetnu mogunost doputenosti revizije, a to je tzv. revizija po

doputanju. Dakle, iako je vrednost predmeta spora nia od zakonom propisane sume, dakle revizija nije doputena, ona e biti doputena izuzetno ako je po oceni drugostepenog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa, da se ujednai sudska praksa ili ako je potrebno novo tumaenje zakona. To je jedna revizija koja nije pravo stranke, nego ovlaenje zapravo apelacionog, drugostepenog suda, on odreuje da li e takva revizija biti doputena ili ne. Ovo je reenje koje omoguava izuzetno razmatranje vanih pitanja, budui da su upotrebljeni neodreeni pravni pojmovi. Osim ostalih uslova, revizija mora biti blagovremena, rok je tu prekluzivan, kao i za albu, i iznosi 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Podnesak kojim se revizija izjavljuje mora biti uredan. Ono to je novo, tu je ograniena postulaciona sposobnost stranke, dakle, reviziju u ime stranke moe podneti samo lice koje je advokat, ne moe stranka sama. to se tie razloga, revizija je prvo, doputena zbog apsolutno bitnih povreda, izuzev povreda koje se tiu nadlenosti, i povrede l.3 st.3, ako je sud uasnovao odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Zbog ostalih povreda moe. A kad su u pitanju relativnoi bitne povrede, revizija je doputena samo kad je relativno bitna povreda uinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Samo tada. Ne i ako je uinjena u postupku pred prvostepeni sudom. A, recimo to nije tako retko. Ako drugostepeni sud ne razmotri sve albene razloge, to je relativno bitna povreda koja je uinjena u drugostepenom postupku. Takoe, revizija se moe izjaviti zbog pogrene primene materijalnog prava. Revizija nije doputena zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja. Bitno je rei da na VKS stoji na stanovitu otprilike ovakvom: injenino pitanje je ono do koga se dolazi dokazivanjem. A pravno je ono do koga se dolazi ocenom supsumiranjem, dakle ne samo pravnom, nego i logikom ocenom, primenom recimo nekih pravila morala. Sva pitanja koja involviraju neki vrednosni sud. to se tie postupka, revizija se podnosi prvostepenom sudu koji ocenjuje doputenost i blagovremenost revizije, i tu ima ista ovlaenja kao i po albi. Moe da odbaci reviziju kao nedoputenu. Ali, opet, ako dopusti reviziju i uputi je revizjskom sudu preko drugostepenog suda, revizijski sud nije vezan ocenom o doputenosti, nego sam ponovo ocenjuje da li je revizija doputena ili ne. albeni sud nema mnogo ovlaenja u ovom postupku, izuzev ovlaenja da odobri ovu izuzetnu reviziju koja se moe odobriti zbog ponovnog razmatranja pitanja od opteg znaaja, zbog drugaijeg tumaenja prava i zbog ujednaavanja sudske prakse. Revizijski sud moe odbaciti reviziju kao nedoputenu, a inae, kad se upusti u razmatranje revizije ta e onda da radi? - Pa onda moe da donese otprilike iste odluke kao drugostepeni sud. Moe prvo da ukine i jednu i drugu presudu. To ini reenjem, dakle ove odluke su analogne odlukama drugostepenog suda. Moe da odbaci reviziju, ime se okonava postupak. Pa onda, moe da ukine ne samo prvostepenu nego i drugostepenu i prvostepenu presudu. To e uiniti najee kad je drugostepenom potvrena prvostepena, i da vrati stvar prvostepenom sudu na ponovno suenje. A moe da ukine samo drugostepenu, ako je uinjena relativno bitna povreda pred drugostepenim sudom i da vrati stvar samo drugostepenom sudu na ponovno suenje. Moe da ukine i prvostepenu i drugostepenu i uputi ih... da li moe da uputi nadlenom sudu na ponovno suenje? Ne moe. Jer se iz tog razloga revizija ne moe izjaviti. Tu mogunost nema. Ali ima mogunost da ukine i jednu i drugu presudu i da odbaci tubu kao nedoputenu. Iz istih razloga iz kojih bi to uradio i albeni sud (da je sud apsolutno nenadlean, da je prekoraen rok za podnoenje tube, da je ve pravnosnano odlueno o istom predmetu spora izmeu istih stranaka). Tada moe da ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i da odbaci tubu., odn. da uini ono to je trebalo da uini jo prvostepeni sud u prvobitnoj fazi postupka. Takoe, revizijski sud kad donosi presudu postupa isto kao i albeni. Moe da odbije revizju. On meutim, ne potvruje drugostepenu presudu, jer ona je ta koja je ve pravnosnana i iz nje se izvode dejstva pravnosnanosti, a ne iz presude revizijskog suda. Odluka revizijskog suda, kada smatra da revizija nije onovana glasi samo tako: Revizija nije osnovana. A moe, naravno, i da

preinai. Moe da preinai samo drugostepenu, pa da onda revizijska presuda bude ista kao to je bila prvostepena. Ako je drugostepenom preinaena prvostepena, recimo prvostepenom je usvojen tubeni zahtev, drugostepeni preinai, pa odbije tubeni zahtev, revizijski preinai drugostepenu pa usvoji tubeni zahtev. A moe da ih preinai i obe i da odlui na neki trei nain. Da delimino usvoji ili delimino odbije tubeni zahtev, on to ini iz potpuno istih razloga kao i albeni sud. Direktna revizija Ova revizija moe biti i redovni i vanredni pravni lek. Sve zavisi od toga da li e se ispuniti uslovi da se po njoj postupa kao po reviziji ili kao po albi. Objekt pobijanja je prvostepena presuda, i rok za reviziju itznosi ne 30 nego 15 dana. Upravo zato to se ova direktna revizija moe ponaati u zavisnosti od okolnosti i kao alba protiv prvostepene presude. Da bi ova revizija bila doputena potrebno je da se ispuni nekoliko uslova: 1) Prvo, mora se raditi o sporu u kome je revizija i inae doputena, kad bi bilo drugostepene presude. Dakle, mora biti u pitanju spor u kome je i inae revizija doputena, dakle ili za neimovinski spor, ili za imovinski gde je vrednost preko 500.000 dinara. Tu nema doputanja revizije kada je ona inae nedoputena. 2) Drugo, potrebna je saglasnost protivnika da se preskoi albena instanca i da se ide direktno na revizijski sud. 3) Tree, potrebna je saglasnost revizijskog suda da se preskoi drugostepena instanca i da on prihvati da se zbog ujednaavanja sudske prakse, da ga to rukovodi da on zauzme stav o nekom spornom pitanju. to se tie razloga, tu je razlog samo jedan. Ako se ide na ovu reviziju ona se moe izjaviti samo zbog pogrene primene materijalnog prava. I samo izuzetno zbog bitnih povreda, i to onih koje se tiu stvarne nadlenosti i onih koje se tiu l.3 st.3 dakle onih zbog kojih se ne moe izjaviti redovan lek. to se tie postupka, ova revizija se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor, ona mora da se izjasni u roku od 15 dana. Sve to ini prvostepeni sud. A ako izostane saglasnost bilo stranke, bilo VKS (revizijskog suda) ova e se revizija smatrati albom. Tu stranka snosi strahoviti rizik, ako se to smatra albom zato to je ta alba doputena samo zbog pogrene primene materijalnog prava i samo zbog dve apsolutno bitne povrede. Ova direktna revizija, dakle, moe biti i redovan i vanredan pravni lek. Redovan zato to se izjavljuje protiv prvostepene presude za koju tee rok za albu. Vanredan je onda ako se ispune uslovi da o njoj raspravlja revizijski sud, a to je ako se sloi protivnik i ako se sloi revizijski sud. I onda ide sve kao po vanrednom pravnom leku. Ali ako nema tih uslova, onda se nastavlja raspravljanje kao po albi, s tim to sad alba nosi rizik, jer je izjavljena zbog ogranienog broja albenih razloga. Revizija protiv reenja to se tie pojma to jeste vanredni pravni lek, koji se izjavljuje protiv drugostepenog reenja. Ovde moramo da vidimo ta nam je obim pobijanja. Nije svako drugostepeno reenje. - Da li moe revizija da se izjavi protiv reenja kojim se ukida prvostepena presuda i stvar vraa na ponovno suenje? - Ne moe. - Revizija moe da se izjavi samo protiv onih drugostepenih reenja kojima se okonava postupak. Naravno, po pravilu bez meritornog dejstva, ali nekad i sa njim. - A koja su to drugostepena reenja kojima se okonava spor? - Prvo, tu imamo nabrojana neka reenja prvostepenog suda. Imamo reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe. A vi kaete ta nas briga, to je prvostepeni sud. Ali ako drugostepeni potvrdi reenje prvostepenog o odbacivanju albe to je drugostepeno reenje koje bi se u principu moglo

pobijati. Dakle, ta reenja koja se mogu pobijati su: 1) Reenje drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe; 2) Reenje drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju tube; 3) Reenje drugostepenog suda kojim se ukida presuda (povodom albe), i odbacuje tuba kao nedoputena; - ta tu jo imamo? Jel' prvostepeni sud moe da odbaci reviziju? - Moe. - Jel' protiv tog reenja o odbacivanju moe stranka da se ali? - Moe. - To je dakle 4) Reenje drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije; Imamo jo jedno. Kad prvostepeni sud odbaci predlog za ponavljanje postupka. Onda se protiv tog reenja stranka moe aliti. Pa je onda to 5) Reenje drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. I to su drugostepena reenja kojima se okonava postupak. - Ali, da li se protiv svih njih moe izjaviti revizija? - Ne ba. Princip je koji? - Moe se izjaviti revizija ako bi se mogla izjaviti revizija protiv presude. Dakle, ako se radi o sporovima sa odreenom vrednou predmeta spora. To je princip. Dakle, ne moe ni protiv svakog drugostepenog reenja nego samo protiv onog kod koga bi se mogla izjaviti i revizija protiv presude. Ali, od toga postoje 2 izuzetka. Revizija je uvek dozvoljena, bez obzira na vrednost predmeta spora, bez obzira na ostale uslove protiv: 1) Reenja drugostepenog suda kojim se alba odbacuje, odn. Reenja drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju albe; 2) Reenja drugostepenog suda kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka. Revizija je uvek pravni lek o kome odluuje VKS, bez obzira od koga potie drugostepena odluka. Moe drugostepena odluka da potie od VKS, recimo ako je u I stepenu sudio Vii sud onda o albi odluuje VKS. Dakle ako je u II stepenu odluio VKS, onda se revizija izjavljuje protiv odluke VKS, ali uvek vea imaju drugaiji sastav. Kad se revizija izjavljuje protiv odluke VKS odluuje se u veu od 5 sudija, ne u veu od 3 to je inae pravilo. To isto vai i za reviziju protiv reenja, jer o reviziji protiv reenja odluuje VKS. ZAHTEV ZA ZATITU ZAKONITOSTI To je vanredni pravni lek Republikog javnog tuioca. Jedan od zamenika republikog javnog tuioca je kvalifikovan za uee u graanskim sudskim postupcima. to se tie uslova za doputenost, izjavljuje je samo javni tuilac, ne moe stranka. Takoe, i ovaj pravni lek je vezan za rok. Redovan rok je 3 meseca, ali ako je izjavljena revizija protiv II stepene odluke, onda je rok ne 3 meseca od dana donoenja odluke nego 30 dana od kada je javnom tuiocu dostavljena revizija (rekli smo da je revizija trostrani pravni lek, i da se dostavlja i j. tuiocu da bi on odluio hoe li u istom postupku podneti ZZZ). Dakle, duina roka zavisi od toga koja se odluka pobija. Da li prvostepena ili drugostepena. Ako je drugostepena, da li je to odluka protiv koje je izjavljena revizija ili nije. Ako nije, rok je i protiv II stepene odluke 3 meseca. Moe se izjaviti protiv svake pravnosnane presude, i protiv I stepene i protiv II stepene, nema ogranienja. Prvostepena presuda moe postati pravnosnana zato to se nijedna stranka nije alila.

Tada se moe izjaviti ZZZ. Razlozi su isti kao i za reviziju, nema nikakvih razlika. Postupak je analogan revizijskom postupku, i analogne su i odluke. Doputen je iz dve grupe razloga: 1) Zbog apsolutno bitne povrede koja se tie l.3 st.3 ZPP-a, odn. ako je odluka zasnovana na raspolaganjima stranaka koja su protivna prinudnim propisima; 2) Kada je re o sporovima koji se tiu nepokretnosti tada je i rok za zahtev dzui. Nije 3 meseca, nego godinu dana od dana pravnosnanosti odluke. I moe se pobijati zbog neke vrste pogrene primene materijalnog prava, dakle ako je ugovor protivan javnom poretku, prinudnim propisima i pravilima morala. Dakle, tada moe da se izjavi ZZZ. Ako je stranka podnela inicijativu za ZZZ, pa je nije prihvatio j. tuilac i nije digao zahtev, stranka moe da izjavi ovaj pravni lek protiv svake presude, ne samom protiv one protiv koje bi mogla izjaviti reviziju, ve protiv svake pravnosnane presude, ali iz krajnje ogranienog kruga razloga. PONAVLJANJE POSTUPKA Ovo je jedan osoben pravni lek. To je vanredni pravni lek koji je uvek remonstrativan ili refrakcioni, tj. izjavljuje se sudu koji je doneo pobijanu odluku, i po pravilu to je I stepeni sud, odn. izjavljuje se I stepenom, ali on ne mora uvek odluivati. On se razlikuje od svih ostalih vanrednih pravnih lekova, nekad po svojoj ulozi, a onda i po svojim razlozima. Ostali pravni lekovi, revizija, ZZZ, o svima njima odluuje najvii sud u dravi, i svi oni slue na neki nain razmatranju pravnih pitanja i ujednaavanju prakse suda povodom pravnih pitanja. Meutim predlog za ponavljanje postupka je pravni lek o kome najee odluuje I stepeni, dakle najnii sud, isti onaj sud koji je doneo odluku u I stepenu, i koji ne slui uopte ujednaavanju prava nego slui ispravljanju nekih tekih greaka koje su nastupile u postupku donoenja pobijane odluke. To se vidi iz razloga. Ti razlozi se mogu grupisati u nekoliko grupa: 1) Prvu grupu razloga za ponavljanje postupka ine izvesne apsolutno bitne povrede. Ne sve nego sam neke. Recimo, povreda naela kontradiktornosti. Ako je stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja onemogueno da raspravlja pred sudom. Drugu grupu ine apsolutno bitne povrede koje se tiu stranaka. Nedostatak stranaek, parnine sposobnosti, neurednost zastupanja... Pa, recimo, ima jedna povreda koja se tie principa ne bis in idem. Ako stranka stekne mogunost (kako kae zakon) da upotrebi presudu o kojoj je odlueno izmeu nje i protivne stranke o istom tubenom zahtevu. I to je razlog za ponavljanje postupka. 2) Drugu grupu ine neka krivina dela koja su uinjena tokom parnice. Recimo, ako je do presude dolo usled izvrenja krivinog dela sudije ili sudije porotnika, ako je odluka zasnovana na lanom iskazu svedoka ili vetaka, ili ako je zanovana na falsifikovanoj ispravi ili ispravi u kojoj je overen neistinit sadraj. Nevolja je ovde to ne moete tek tako da tvrdite da postoji krivino delo. Ovde se razlog za ponavljanje postupka mora dokazati pravnosnanom presudom kojom je neko osuen za odreeno krivino delo. Davanje lanog iskaza, falsifikat, zloupotreba slubenog poloaja... ako nema razloga za krivino gonjenje, moe se dokazivati postojanje razloga i drugim dokaznim sredstvima, recimo ako je umro onaj protiv koga bi se vodio postupak, ili ako je izgubio sposobnost da bude krivino odgovoran. 3) Moe se izjaviti ovaj predlog i zbog drugaijeg reenja prethodnog pitanja. Ako je odluka koja se pobija zasnovana na odluci nekog drugog organa ili suda, a ta odluka drugog organa ili suda bude stavljena van snage: pravnosnano preinaena, ukinuta ili ponitena. Ali, moe i obrnuto. Ako se naknadnom odlukom suda ili dravnog organa drukije rei prethodno pitanje nego to ga je sud reio u tekuem postupku. 4) Moe i zbog injeninih stvari. I to je najei razlog za ponavljanje postupka. Ako stranka sazna za nove injenice, ili kako kae ZPP ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze, pod uslovom da bi se za stranku donela povoljnija odluka da se za te injenice znalo ranije, ili da su

ti dokazi ranije bili upotrebljeni. - E, sad je vas pitam, ponavljam zakonsku formulaciju ako stranka sazna za nove injenice ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze. Da li se predlog za ponavljanje postupka moe zasnovati na injenici koju stranka nije saznala, nego je ona tek nastupila posle zakljuenja glavne rasprave? - Ne! Tada se ide sa novom tubom. Ako je injenica postojala pre zakljuenja glavne rasprave, a stranka za nju nije znala ili nije mogla da upotrebi dokaz da bi je dokazala, onda moe ponavljanje postupka. Premda nai sudovi ne prave tu razliku. Ima mnogo odluka gde se dozvoljava ponavljanje postupka zbog injenica za koje je izvesno da su nastupile tek posle zakljuenja glavne rasprave. I, naravno, sada je tu dodata jedna nova stvar, jedno izlaenje u susret, da tako kaemo, tome to smo ratifikovali Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kae ako je po pravnosnano okonanom postupku pred domaim sudom Evropski sud za ljudska prava doneo odluku iste ili sline sadrine protiv SCG. Recimo, ako Evropski sud ustanovi da je sud tokom postupka povredio l.6 Evropske konvencije, onda se na tome moe zasnovati razlog za ponavljenje postupka. Jo po neemu je osobeno ponavljanje postupka. Svi ostali pravni lekovi vezani su za subjektivni rok, rok koji tee od dana dostavljanja odluke. Ovde ima dva roka: subjektivni i objektivni. Subjektivni tee ili od dana dostavljanja odluke ili od dana saznanja za neku injenicu, sve zavisi o kom se razlogu za ponavljanje radi. A objektivi rok traje 5 godina. Dakle, ako istekne ne moe se traiti ponavljanje, izuzev kad se radi o bitnim povredama, povredi kontradiktornosti (ako je stranci onemogueno da raspravlja pred sudom).