Gajba

Književna radionica Rašić

©Aleksandar Gubaš

© Književna radionica Rašić

Aleksandar Gubaš

GAJBA

Beograd, 2019.

Gajba

Gajba je jedna od najvećih građevina na svetu. Ta nepregledna kvadratna konstrukcija dugačka je i široka preko 2 i po kilometra. U visinu ima 8 spratova, plus Nulti nivo za tehničko održavanje.

Postavljena je u Srbiji, blizu ušća najveće srpske reke Morave u najveću evropsku reku Dunav. Izgradnju su finansirali azijski krupni kapitalisti s jakim poslovnim vezama u Nemačkoj, s namerom da ta konstrukcija posluži zadržavanju i iskorišćavanju ljudske i robotske radne snage koja se kreće balkanskom rutom. U oba pravca.

Gajba je nastala u drugoj polovini tridesetih godina ovog veka, sklapanjem velikih tipskih blokova izrađenih u 3D megaštampačima. Ti blokovi se zovu dombiti i Gajba je sastavljena od ukupno 262.144 dombita. To su zapravo tipske kutije od pregobetona¹, dužine i širine po 8 metara, i 4 metra visine.

Dombiti se mogu zakupiti za stanovanje, ali i kao poslovni prostor, magacin, klub, šta god – a mogu se spajati i kombinovati, horizontalno i vertikalno. Kirija je ista bez obzira na to za šta ste zakupili dombit.

Gajbu naseljava oko milion korisnika, većinom ljudi, uz dosta uticajnu robotsku manjinu s pravom glasa, koja čini oko 2% populacije.

Korisničke zajednice u Gajbi organizovane su oko svetlarnika. To su zajednička dvorišta dimenzija 64 sa 64 metra, koja u isto vreme predstavljaju vertikalne otvore u toj konstrukciji. U celoj Gajbi ima tačno 1.024 svetlarnika.

Stanovnici Srbije su, još tokom izgradnje, nazvali celu konstrukciju Gajba, zato što ih, onako izbušena svim tim svetlarnicima, iz vazduha podseća na gajbu, plastični sanduk za transport pića. U srpskom žargonu reč gajba ima i razna druga zanimljiva značenja – stan, kavez... – pa je naziv Gajba ubrzo postao opšteprihvaćen, ušavši na kraju i u nastavne programe geografije.

Gajbu možete da zamislite kao nepreglednu zgradu čiji široki hodnici zapravo funkcionišu kao ulice, a istovremeno i kao grad na više spratova čije ulice su hodnici, ili tačnije, tuneli kroz zgradu. Prva Uprava Gajbe usvojila je pravilo da se tim ulicama-hodnicima daju nazivi po likovima iz popularne kulture iz poslednja 2 veka.

Krov Gajbe je istovremeno i glavni gradski park, a odozgo izgleda kao ogromna zelena rešetka, na kojoj svetlucaju hiljade ogledala za preusmeravanje sunca i mesečine u svetlarnike. Tamo preko dana vrvi od života, ali već godinama noću niko ne izlazi na Krov jer nije bezbedno. Noć je vreme kada se tamo dešavaju obračuni krovera² i drugih bandi.

Gajba je ne samo zgrada-grad, već zapravo i zgrada-država. Njome upravlja guverner, koga biraju svi registrovani stanovnici, ali njegov izbor moraju da potvrde i vlasnici Gajbe. Gajba ima visok stepen političke samostalnosti u okviru Srbije, a njeni stanovnici automatski dobijaju državljanstvo Srbije i Južnoevropske unije, pri čemu mogu da zadrže i državljanstvo zemlje i unije iz koje potiču.

Gajba je ogroman sistem, pa oko nje postoje energetska i reciklažna postrojenja, terminali za međugradski i međunarodni saobraćaj, ispostave službe bezbednosti, veštačko jezero, zasađene šume, groblje i druga mesta važna za korisnike Gajbe. Na groblju još uvek nema mnogo starih.

Ja sam Jan, imam 16 godina i od svoje pete godine živim u Gajbi. Ovo što ćete sada čitati prikazuje šta mi se sve dešavalo u Gajbi tokom leta ove 2053. godine. Za nešto sad nisam baš najsigurniji da li mi se stvarno dešavalo, jer je prilično čudno i u poslednje vreme sam isprobavao razne aplikacije. Ali ovako sam ja to zapamtio.

1 Posebna vrsta betona za 3D megaštampače.

2 Radnici na održavanju svetlarnika, čija postrojenja su montirana na Krovu, pa su dobili naziv po srpskoj reči za krov.

Glasnik

Video sam je možda samo jednom ili dvaput u životu, pa nisam odmah prepoznao šta je to. A onda mi je sinulo u trenu – bogomoljka! Nemam pojma odakle bogomoljka na terasi dombita usred Svetlarnika 529, ali bila je tu ispred mene sasvim jasno, sedela je nepobitno na ogradi terase i očigledno je gledala u mene.

Prvo sam mislio da je to neko holo zezanje s neke druge terase, ali bila je vrlo ubedljivo živa i reagovala je sasvim onako kako bih i očekivao da reaguju veliki insekti. U glavi mi nije bila, spavao sam bez inhensera³. Nije bila ni bot, suviše je izgledala biološki. Mislim da je pokušala da me ujede kad sam joj pružio prst. I čula se, šuštala je tiho dok se kretala i trljala krila. Vrlo očigledno je bila stvarna, ako se to za bilo šta može reći.

A odakle bogomoljka kod mene na terasi? Lagao bih ako kažem da imam tačan odgovor. Koliko znam, bogomoljke nisu baš neki visokoletači, i bilo bi neverovatno da je nadletela celu Gajbu sve do moje terase. Najracionalnije objašnjenje koje mogu da ponudim jeste da je možda stigla u dronu s povrćem koje su jutros poručili Vidovići, iz dombita pored mog. A ako nije to, onda je njena priča sigurno krajnje zanimljiva.

Kako god – kad sam je ugledao, sedela je tamo, krivila glavu i preklinjala me. Gledala me je u oči, i ja nju u njene ogromne. Stajala je tako na 4 noge kao neki kentaur, s trećim parom udova sklopljenim u poslednje očajničko obraćanje mojoj savesti: „‘Ajde Jane, molim te! Možeš ti to! Svet ne može više da te čeka! Ne teraj me da kažem svetu da si lenjivac i kukavica!"

Siguran sam da je imala još argumenata, ali nije ni morala da ih iznosi, znao sam otpočetka da je potpuno u pravu. Moram da se mrdnem. Vrlo je neodgovorno da svetu uskraćujem svoje potencijale, to ne bi smelo da se dešava.

Dugo sam planirao da počnem autorsku karijeru, sve sam nešto odgađao: prvo za Beltejn⁴, pa onda za početak raspusta i Letnji suncostaj⁵... Plašio sam se završiće i to kao gomila raznih genijalnih projekata koje sam zamislio, jer znam tu fazu kad počne da se javlja lenjost oko sprovođenja, i već sam se video kako pomeram rok za 8dan⁶. Zato sam se nadao da ću dobiti neki znak, da će mi se ukazati 8 u sendviču ili tako nešto. Ili da će mi se ukazati neki glasnik. I onda je naišla ta bogomoljka. Tu više ništa nisam mogao osim da prihvatim neizbežno i počnem da stvaram svoje životno delo.

Ne znam koliko bi onima koji ne žive u Gajbi i sličnim čudima urbanizma bilo jasno moje ushićenje pojavom bogomoljke. Podsećam da je to stvorenje moralo prvo da stigne iz spoljašnje prirode do Gajbe, a onda do Svetlarnika 529 da nekako pređe skoro kilometar i po Krova, i to ako je išla najkraćim putem.

Kad pokušava da bude metaforičan, Karel voli da naglasi baš to: nama je na svaku stranu izlaz jednako daleko. Karel je čovek koji me je napravio tako što je prirodno oplodio moju majku, ali ona se nije dugo zadržala s nama. Drugim rečima, Karel je moj samohrani otac.

A to što nam je svaki izlaz jednako daleko može da se gleda na razne načine: s jedne strane, nama u celoj Gajbi zaista jeste najduži put napolje, mi do izlaza u svet nemamo nijednu opciju kraću od tih kilometar i nešto. Ali s druge strane, šta je tu toliko strašno? Sa svim stajanjima u špicu, glajderom⁷ se pređe za pet minuta, a do kontrole na Portalu i peške treba manje od petnaest minuta. Tako da mi realno uopšte nismo veći zatočenici Gajbe od stanara drugih svetlarnika. I uopšte ne mislim da su oni iz drugih svetlarnika češće napolju nego mi.

Ali doći iz spoljašnjeg sveta baš u Svetlarnik 529 – e, to je malo drugačija priča! Pogotovo ako ste organizam ne veći od prsta. To mora da se poštuje. Toj bogomoljci dugujem da počnem.

Zanimalo me je ko će biti prvi lik kojeg ću pomenuti u ovom spontanom uvodu. Ispalo je da je to Karel (Vidoviće ne računam, oni su više ambijent nego likovi), i to je sasvim u redu. Ipak je on osoba s kojom živim i koja mi je baš bitna. Ali bio sam ubeđen da ću prvo pomenuti Denisa ili Jugoslaviju.

Denis je moj najbolji drug, koji se interesuje za Gajbu kao i ja, i u tome je toliko dosledan da trenutno stanuje u dombitu zajedno s tri magacinska nosača, da bi video kako izgleda njihov život. On je samostalac iz klase Arhivara, ali nemam pojma od čega se izdržava i kako zarađuje od tog svog posla - za koji ne znam tačno ni šta je, a on to nikad ne pominje.

Ali šta god to bilo, ja mislim da bi mu bilo pametnije da se profesionalno bavi psihološkom podrškom jer, što se tiče mene, to mu vrlo dobro ide. Zapravo, često me i nervira što za mnoge stvari zna bolje od mene šta bi mi bilo najpametnije. Ali naravno, ja retko kad i uradim to najpametnije. Uporno pokušavam nešto Denisu u inat, računam svaki robot će bar jednom pogrešiti u proceni. Mada dosad još nije

A Jugoslavija je moj kraš. Jedno posebno zanimljivo biće koje mi mesecima ne izlazi iz glave. Ime su joj dali roditelji za koje bi se teško moglo reći da su nostalgični prema toj državi iz prošlog veka: njen otac je Persijanac, a majka Nemica. Ali valjda je njima ime Jugoslavija zvučalo poetično ili tako nešto, i mislili su da je to baš 8⁸ da nazoveš dete po nekom idealnom istorijskom carstvu koje je postojalo na mestu gde im je ćerka rođena. Naravno, budući da je to ime predugačko i nepraktično za svakodnevnu upotrebu, svi je zovu po nadimku – Jui.

Jui živi u Svetlarniku 495. Začeta je prirodnim putem kao i ja, ali se baš rodila u Gajbi, kao jedna od beba u toku prve godine postojanja Gajbe. Gajbos po rođenju.

Ja sam se rodio u Beogradu, glavnom gradu Srbije. Karel i ja smo se doselili u Gajbu kad sam imao pet godina, a ja se sećam malo čega pre toga. Ne sećam se jasno ni maminog lika, bio sam baš mali kad je nestala. Iz tog doba pamtim samo bleštavo belo žbunje džanarike u cvatu, u nekom dvorištu na jarkom prolećnom suncu. To mi je ostala baš jaka slika, valjda zato što sam tog proleća postao svestan da smo Karel i ja ostali sami. Ali to je otprilike sve što mi je ostalo iz tog perioda pre doseljenja – samo jedna potpuna preplavljujuća belina.

Ne računajući to pradavno belo iz kojeg sam došao, sav moj život je Gajba.

3 Uređaj u obliku savitljive pločice, koji služi za povezivanje kore velikog mozga s internetom, kao i za snimanje čulnih utisaka (u žargonu: hens).

4 Početak leta po starom keltskom kalendaru, obeležava se 1. maja.

5 Letnji solsticijum (21. jun), početak leta na severnoj Zemljinoj hemisferi.

6 Najvažniji praznik Binarne denominacije, slavi se 8. avgusta.

7 Lebdeće šinsko vozilo za grupni prevoz putnika.

8 Zanimljiva podudarnost je da se broj 8 na srpskom i reč awesome na engleskom jednako izgovaraju.

Mantiskop

Mantis religiosa – to je zvanični latinski naziv za bogomoljku. Ono religiosa sam, naravno, izbacio kad sam imenovao kanal i nazvao ga Mantiskop.

Bogomoljka svakako nije religiozna, a ne znam ni da li sam ja. Denis me je još pre tri godine nagovorio da odlazim na radionice podmlatka Binarne denominacije⁹. Nisam to nikad nešto preterano ozbiljno shvatao, ali mi zbog toga sad u svim školskim formularima pod „veroispovest stoji „8. Karel se nije bunio zbog toga – štaviše, mislim da mu je bilo drago što negde pripadam, makar formalno, a i veruje da ću bolje prolaziti u Gajbi kao osmak¹⁰ nego kao hrišćanin ili musliman, iz prostog razloga što su i vlasnici Gajbe osmaci.

Meni je kod osmaka bliska ta okrenutost brojevima i prirodi, jer volim obe te stvari. Ovde unutar Gajbe, doduše, prirode jedva da ima u tragovima, ali osmica ima na sve strane, uopšte nije čudno što se ovde primio taj kult.

Mada, nemam baš jasnu ideju kako ta matematika može popraviti svet. Da se ne lažemo, ja sam na radionice osmaka najviše dolazio zbog Jui. Nisam je nikad dosad pitao šta ona vidi u svemu tome, ali vidim da je baš aktivna u pokretu mladih osmaka. Deluje mi kao neko ko stvarno veruje u nešto veliko. Šta god to bilo, lepo mi je što ima makar neke ideale.

A nešto veliko čemu ja želim da se posvetim ovog leta je Mantiskop. Shvatio sam da zapravo baš malo znam o Gajbi – i ne samo ja, već i svi drugi Gajbosi. O negajbosima da i ne govorimo. Doduše, u školi nas nauče osnovnim tehničkim stvarima i kako je cela ta kuća-grad sastavljena dombit po dombit. Ali čega sve tu zaista ima i ko se tu sve naselio, e to ja mislim da ni policija ne razume. To ću ja pročeprkati koliko budem mogao. I smeo.

I tako, kad sam napunio 16 godina, rešio sam da to sve lepo istražim i da to bude moj doprinos Svetskom Znanju. A i 16 je dvaput 8, to je dobro vreme da se nešto počne.

U svemu tome je, naravno, vrlo bitnu ulogu imalo i to što mi je Karel baš za 16. rođendan poklonio moj prvi inhenser. Jeste jeftini Huong plastikaner, koji ima kanale samo za vid i sluh, ali za početak je i to dosta. Koliko vidim, ta 2 kanala mu rade perfektno i nadam se da će me dobro poslužiti bar godinu dana. To bi trebalo da bude dovoljno da se obogatim od kanala pa da, umesto Huonga, kupim neki profi hens, koji ima kanale za sva čula.

Naravno, to sve mogu da ostanu samo pusti snovi ako ne budem malo aktivniji. Zasad još ništa ozbiljno nisam počeo s tim Huongom, samo sam se nešto malo zezao s Denisom u njegovom robotskom hangaru i bio sam jednom na Krovu da snimim krovere za seminarski iz Telesne kulture.

Denis mi je u nedelju uradio i 2 džingla za kanal, a već opevana bogomoljka je upravo kumovala nazivu kanala i konačno pokrenula stvar. I tako, eto, započinje priča o budućem planetarnom uspehu Mantiskopa. Sasvim dostojan projekat za ovaj letnji raspust.

9 Religijski sistem zasnovan na obožavanju matematike, nauke i prirode, u kome su potencije broja 2 sveti brojevi, a posebno broj 8.

10 Neformalni izraz za sledbenika Binarne denominacije.

Prvi narativ:

Prirodno, prvi narativ¹¹ sam, uz Karelovu saglasnost, započeo od sebe i svog dombita. Snimanje sam počeo u hodniku, ispred panoa koji nam služi kao ogledalo. Nisam ništa strimovao, samo sam snimao, pa posle editovao ta 2 kanala, tako da ćete sad moći da vidite i čujete moj prvi narativ na Mantiskopu.

Pano u polumračnom hodniku, ja stojim i ogledam se u njemu, ne znam baš tačno šta ću sa rukama. Delujem sam sebi malo zabrinuto, mada zapravo nisam, ali tako mi nekako vise obrazi, možda zato što sam loše spavao. Gledam sebe dok pričam, u visini lica. Visok sam metar i osamdeset.

„Dakle zdravo svima, ja sam Jan i imam 16 godina. Želeo bih da vas na ovom kanalu povedem u istraživanje paralelnih svetova u Gajbi. Istraživanje započinjemo iz samog centra Gajbe – iz mog dombita u Svetlarniku 529."

Krećem niz hodnik prema sve jačem spoljašnjem svetlu. Izlazim na terasu zalivenu odozgo krovnom refleksijom jutarnjeg sunca.

//nazivnarativa//KAREL//nazivnarativa//

Čuje se svakodnevni svetlarnički podnevni žamor, kroz koji se probijaju vrapci odozdo i neki alat odnekud, kao da neko premešta zidove u svom dombitu. Vidovići su se nešto ućutali. Na terasi odozdo cvrči nešto što prži Savin ćale, koji leti voli da kuva na terasi. Primičem se ogradi, moje ruke je dodiruju, a prsti označavaju jedno sasvim određeno mesto na ogradi.

„Evo baš ovde je juče stajala bogomoljka. Nisam u tom trenutku nosio hens da je snimim, a sad je više nema tu, pa ne mogu da vam je pokažem. Bogomoljka je jedan dugačak insekt iz slobodne prirode, koji, kad lovi druge insekte, drži prednje noge sklopljene kao da se moli, ovako..."

Demonstriram pozu svojim dugačkim rukama, pogled mi skreće na njih, pa se zatim opet vraća preko ograde.

„Ona je bila moj glasnik, moj Rijuku¹². Hvala nepoznatoj bogomoljki koja mi je dala znak za početak ovog kanala!"

Naginjem se preko ograde i gledam dole.

„Tamo dole u dvorištu je naš svetlarnički perivoj. Pričalo se pre nekoliko godina da je tamo među onim ružama jedna devojka napadnuta. Ali osim tog događaja, može se reći da je naš svetlarnički perivoj uglavnom jedno prijatno mesto. Čak smo ga naselili vrapcima i ježevima. Ima dole nekoliko ježeva koji trčkaraju preko stazica, ali izgleda da su svi istog pola, još nije bilo nikakvog potomstva."

Vraćam zum sa perivojskih staza, podižem pogled i prelazim naviše preko raznobojnih terasa na dombitima, od kojih svaka ima neku drugu sliku na ogradnom panou¹³, osim nekoliko na kojima stoji Šedouzova¹⁴ difolt slika koralnog grebena. Na ogradi Tišmâ danas stoji neko golemo grožđe.

„Dakle, ovo je taj famozni Svetlarnik 529. Jedan od 4 središnja svetlarnika u Gajbi. Ovako vam to izgleda iznutra – svetlarnik k’o svetlarnik, ništa posebno. Na našem nivou su baš svi dombiti stambeni, ali odmah ovde na nivou iznad nas je frizerski salon. Ostali nivoi su dosta šareni, recimo na drugom je stambeno manje od pola dombita. Ili bita, kako Gajbosi vole da skrate. To su te osnovne prostorne jedinice od kojih je sastavljena Gajba."

Nagnem se preko ograde i pogledam naviše na brendiranu terasu salona iznad nas, pa onda dižem pogled sve više uz svetlarnik, do kvadratnog plavetnila neba i jarkog bleštanja roto-ogledala koja odozgo presipaju sunce u dubinu svetlarnika. U tom trenutku bleštavilo presecaju 2 drona za brzu hranu, a odmah zatim sa šestog nivoa jedan prazan teretni dron uzleće nazad.

„‘Ajmo sad do Karela, mog ćaleta. On će biti prvi ljudski stanovnik Gajbe koga ćete upoznati."

Odlazim naglo sa terase nazad u hodnik i hodam do vrata Karelove sobe, pa stanem.

„Želim da uđem."

„Karel je spreman za goste."

„Divno. Otvori se."

Vrata se otvaraju, odmah ulazim. Karel sedi na podu, u majici s kratkim rukavima, podignutih kolena, naslonjen na zid. Kad uđem, mahne rukom da ugasi pano na suprotnom zidu.

Soba deluje sređeno, nema razbacanih stvari okolo, ozbiljno je shvatio najavu snimanja. Ustaje s poda i seda u fotelju, a ja sedam u drugu. Gleda me i smeška se. Pored njegovog kreveta ćutke stoji naš porodični hausbot¹⁵ Dobi.

„Znači, počeo si?"

„Imaš čast da si prvi lik u prvom narativu."

„8!"

Smeje se pa se smiri.

„Dakle, šta se sad od mene očekuje?"

„Evo, ti si sada jedan tipičan beli stanar jednog tipičnog svetlarnika u centru Gajbe. Pokloni se i počni."

Karel se smeje.

„Dobro, dakle, ja sam Karel Gedalt, imam... je l’ ti bitno koliko imam godina?"

Ćutke klimnem glavom.

„Imam 53 godine, rođen sam tačno na smeni milenijuma u Brnu, u Češkoj. Radim na Balkanu više od trideset godina, u Gajbi sam od 2042. i renderujem turističke aplikacije – za Simens, Najanandu, Lašez... "

„Nećeš se pohvaliti za svoj render¹⁶ Beograd šezdesetih?"

„Da, to mi je najpoznatiji rad. Dobio sam prvu nagradu na Festivalu kortikalnih komunikacija u Grenoblu."

„Bilo je to prilično para..."

„Tako je, ali sve te pare smo nas dvojica pojeli u narednih godinu dana, do mog sledećeg velikog posla."

„Dobro, dosta o tebi, ‘ajmo sad kontekst."

„Kontekst... Šta kontekst?"

„Šta znam, nešto o našem svetlarniku?"

„Može li Gajba umesto svetlarnika? Čini mi se da je mnogo značajnija. Jer šta svetlarnik? – ovaj naš je neki opšti prosek, možda baš zato što je u samoj sredini Gajbe. I ja sam u njemu jedan prosečni beli najamnik. I ti si tinejdžer prosečne veličine."

„Dobro, ‘ajde onda Gajba."

„Onda evo objavljujem da je moj sin potpuno opsednut Gajbom. Ja to razumem jer sam i ja, ali za Jana je razumevanje Gajbe pitanje smisla života."

Gleda me sa smeškom, posmatra moju reakciju. Onda se uozbilji.

„Mislim da je ipak bolje da ti to ispričaš, na svoj način. To je tvoja tema na ovom kanalu. Stvarno. A ako baš želiš da ti kažem kako ja vidim Gajbu – pa, ti znaš da to meni sve izgleda kao jedna velika boleština. Ali u isto vreme mislim da je ovo mesto jedan veliki eksperimentalni kavez za nešto što nam tek dolazi. I to nešto me na neki čudan način baš kopka i privlači."

Prelazim pogledom po njegovoj kolekciji toljaga, motki i drugih drvenih oblika pored zida u sobi. Među njima po patosu vrluda jedna od Karelovih pet narandžastih čistačkih botošvaba¹⁷.

„Prvo sam želeo da odemo odavde čim skupim neke pare, pa sam ih u nekom trenutku i skupio..."

„Stvarno? Kad si ti to imao para?"

„Ti si tada imao možda nekih devet ili deset godina, u vreme kad se nisi razdvajao od onog hedkema¹⁸. Imao sam tada u jednom periodu dovoljno para da se odselimo iz Gajbe u Beč, i to sam ozbiljno planirao."

„Kako to da smo onda i dalje ovde? Jesi li prokockao te pare?"

„Ne tada, to sam malo posle."

Smeška se, pa nastavlja.

„U jednom momentu stvarno sam imao i kombinaciju i želju da odem iz ove... ove kutije. Ali onda sam se jednog dana prosto upitao a šta će se to bitno promeniti u mom životu ako odem u neki drugi deo sveta? Dobro, ulice će biti napolju a ne u zgradi, i lepe su im te stare kuće u Beču, ali haos neke vrste će uvek biti svuda okolo, gde god da te odvedem."

„Znači, mrzelo te je da se seliš?"

„Znaš da sam lenština. A u međuvremenu sam se i navikao na Gajbu, potpuno je prestala da mi izaziva otpor u stomaku. Šta, mesto k’o mesto..."

„Jesi se plašio Gajbe kad smo se tek doselili?"

„Kako da ne! I sad mi se ponekad vrati taj osećaj u stomaku. Kao da dolazim u neki matematički organizovan geto s komunističkim uređenjem. Ali zapravo ne znam da li treba da se plašimo. Viđao sam i ranije uvrnute stvari i boleštine uma, i šta god nas je zadesilo, nekako smo se snašli i preživeli."

„Misliš li da ćemo preživeti i ovo?"

„Živi ljudi nađu način, pa na kraju prisile sistem da se promeni ako im postane pretesan. Gajba je jedan veliki eksperiment, nastao iz meni prilično čudnih pobuda. Ali dobro, svaka državna tvorevina oko nas je bizarno postavljena na neki svoj način. I svaka jednako ne funkcioniše u nekim bitnim oblastima. Sva društva su sjebana na svoj način. Tako da je u suštini prilično svejedno gde živiš."

Gledamo ga i Dobi i ja.

„I stalno osećaš kao da smo svi na rubu katastrofe, kao da se svet stalno raspada. Napretka tu teško da će biti. Bar još sto godina – ako izdržimo toliko svi zajedno na planeti. Ali iznutra... iznutra svašta može. Vidiš da svi beže nešto da se zanimaju u sebi. Evo i ti si nabio taj hens da si rendaš mozak."

„Misliš da je u umetnosti spas?"

„Spas? Ko je pomenuo spas?"

Karel se sablasno ceri, pa se uozbilji.

„A Beč k’o Beč. Biće ionako to sve Gajba jednog dana. Ako već nije. I Austro-Ugarska je postala roblje."

Sad jedan zagonetni smešak.

Gledam Karelove biljke na terasi. Opsednut je pasuljima i svakog proleća ih sadi kao najdražu puzavicu, tako da sada mnoge stabljike vijugaju uz motke na našoj terasi, u cvatu ili već s tankim zelenim mahunama. Iz svih pravaca se čuje kako bruji život u svetlarniku.

Između pasulja ima nekog prizemnog cveća i dosta raznih kaktusa i sukulenti. Ima i žbun ruzmarina. Ništa posebno, ali dobro održavano. Dok gledam Karelovu floru, preko terase pređe senka devojke kroverke, koja visi na sajli i obavlja nekakvu tehničku inspekciju ogradnih panoa. Na majici joj piše „home is where you hack the system".

Nasmeši mi se ljupko kad spazi da je posmatram kroz saksijski paradajz. Noge joj vise dok je sajla podiže na gornji nivo.

11 Narativom se ovde, u širem smislu, naziva neko od pripovednih umetničkih dela (roman, film, klip); u užem smislu, ova reč se u ovo vreme najčešće koristi za video ili mentalni klip.

12 Prorok koji se ukazao Džozefu Najanandi, osnivaču Binarne deno­minacije.

13 Na terasama svih dombita ograda je zapravo veliki ekran.

14 Shadoze operativni sistem na kome se zasniva funkcionisanje Gajbe.

15 Kućni uslužni robot, bez statusa državljanina.

16 Vizija materijalizovana u obliku nekog narativa, obično filma, klipa, modela ili aplikacije (u žargonu: rend).

17 Mali higijenski robot veličine krupnijeg insekta.

18 Video kamera koja se pričvršćuje na glavu.

Kraj škole + 2. narativ: 

Eto, tako je izgledao moj prvi narativ na Mantiskopu. Da se zabeleži, kanal je rođen 11. juna. Sledeće godine proslaviću prvi rođendan kanala s novim Psionom, koji ću sâm kupiti. To je plan. Izvini, Huonže, ali nema nikakve diskusije ko je tu bolji.