Žena bez srca

SRCA

Copyright

Copyright © 2018 Klasika

LICA

Dr Jakšić, profesor univerziteta i šef hirurške klinike

Dr Stefanović

Dr Perišić

Dr Novak

Dežurni lekar

Prvi asistent

Drugi asistent

Jedan student

Jedna žena

Jedna majka

Policijski pisar

Policijski agent

Žena bez srca

Onaj mladić

Toma, poslužitelj u kabinetu dr Jakšića

Sva tri čina dešavaju se na klinici, u kabinetu dr Jakšića koji se nalazi kraj same operacione sale.

PRVI ČIN

Kabinet šefa hirurškog odeljenja na klinici, koji se nalazi odmah do operacione sale. Sto za pisanje, biblioteka i orman s instrumentima. Na ormanu i na biblioteci razni preparati ili konzervirani čovečji organi u staklenim sudovima. Na stolu za pisanje, na jednoj gomili tvrdo povezanih knjiga, jedan stakleni sud sa špiritusom i u njemu jedno srce čovečje. U zidu porcelanski lavabo, nad njim ubrusi a malo dalje vešalica o kojoj visi doktorov kaput i šešir kao i više belih, bolničkih mantila.

I

Dr JAKŠIĆ i OSTALI

Dr JAKŠIĆ (u belom, kliničkom mantilu. Tek je završio operaciju te pere ruke na lavabou. Ostali, kolege, asistenti i studenti, od kojih su asistenti takođe u belim mantilima, sabrani u dve-tri grupe živo razgovaraju među sobom).

Dr NOVAK (seda paleći cigaretu): Izvinite, ali ja ne mogu duže da izdržim. Nisam pušio već... Koliko je trajala operacija?

PRVI ASISTENT: Ravno četrdeset dva minuta.

Dr JAKŠIĆ: Ne više...? Meni se činilo...

Dr PERIŠIĆ: Za takvu operaciju to nije mnogo.

Dr NOVAK: Za takvu operaciju moglo bi se reći da nije uspeh samo kolege doktora Jakšića; to je uspeh mnogo šireg značaja!

Dr STEFANOVIĆ (odvaja se od grupe studenata s kojima je dosad razgovarao i seda i sâm. Dr Jakšiću): Mislim, kolega, nećete propustiti da nam stvar prikažete na prvoj sednici lekarskog društva?

Dr JAKŠIĆ (završio je pranje, te sad brišući ruke): Objavite, gospodo, kolegama, studentima da ću na sutrašnjem predavanju govoriti o današnjem slučaju operacije.

JEDAN STUDENT: Blagodarimo, gospodine profesore.

Dr STEFANOVIĆ (studentima): Gospodo studenti, ako ko od vas bude u prilici da o ovoj operaciji govori s novinarima, nastojte da stvar bude zabeležena pod naslovom: „Jedna hirurška drskost". Da, gospodo, to je pravo ime današnjeg uspeha doktora Jakšića.

Dr JAKŠIĆ (skidajući mantil i oblačeći kaput): Nazovite je i tako; jer ima tu odista i nešto drskosti ili bar odvažnosti. Ali, bez te odvažnosti hirurg ne treba ni da uzima nož u ruke; onako isto kao što vojnik ne treba da uzima pušku bez odvažnosti da puca. (Sedajući.) Slučaj nije bio tako običan. Nesrećnik, koji je malopre ležao na operacionom stolu, bio je već namenjen smrti. On je noćas u nekakvoj tuči zadobio vrlo tešku ranu, ozleđen mu je bio nožem srčani mišić. Nastupilo je unutarnje krvoliptanje i, uverili ste se i sami, puls je gotovo potpuno iščezao. Postupio sam po Roterovoj metodi, otvarajući grudni koš. I naišao sam na sve one teškoće koje se javljaju u takvim slučajevima: ozleđena srčana maramica, unutarnje krvarenje i ubrzana radnja srca.

Dr NOVAK: Mene je najviše zanimao sâm šav srca koji ste izveli.

Dr STEFANOVIĆ: Hoćete li mi objasniti, kolega, zašto ste izvršili i podrskavičavu resekciju rebara?

Dr JAKŠIĆ: Da otklonim mogućnost zapaljenja srčane kesice. Resekcijom rebara srce biva pokriveno nekim delovima grudnog koša, što mnogo olakšava rad oslabljenog srca.

II

DRUGI ASISTENT, PREĐAŠNJI

DRUGI ASISTENT (dolazi iz operacione sale): Gospodine profesore, bolesnik je prenesen.

Dr JAKŠIĆ: Još je pod narkozom?

DRUGI ASISTENT: Čini izvesne kretnje.

Dr JAKŠIĆ: Puls?

DRUGI ASISTENT: Ubrzan.

Dr JAKŠIĆ: Budite kraj njega, ne udaljavajte se od postelje. Operacija se ne može smatrati uspelom ako se pacijent... Svaku promenu mi javljajte! (Asistentima i studentima): Gospodo, vi ste slobodni.

ASISTENTI i STUDENTI (klanjaju se i odlaze u operacionu salu).

III

Dr JAKŠIĆ s KOLEGAMA

Dr JAKŠIĆ (dr Perišiću i Stefanoviću): Gospodo kolege, izvolite sesti! Mogli bismo uz cigaretu i po jedan konjak. Zar ne? Zaslužili smo! (Zazvoni. Tomi koji ulazi spolja): Donesite, Tomo, po jedan konjak, a meni uz to i jedan čaj. Osećam potrebu za nečim toplim. Ako još ko od gospode želi? (Svi odbijaju.) Dakle, čaj samo za mene. (Toma odlazi.) Ipak je to, gospodo, jedna vrsta pobede, ovakva operacija. Donose vam na sto nesrećnika koji je već osuđen na smrt ili, kao što se to u penziji veli – koga smrt već drži u naručju. Vi pristupate s nožem u ruci i pogledate se sa smrću oči u oči, kao dva protivnika koji će se malo zatim uhvatiti ukoštac; zabadate nož u telo, prolivate krv; zakrvavite ruke i – stavljajući nož, krvav nož, u službu životu a ne smrti kojoj je namenjen – vi otimate smrti plen i naterate jedan prirodni zakon, izražen u smrti, da kapitulira pred jednim zakonom čovečjega uma, izraženim u medicinskoj nauci. U tome leži, vidite, draž ovakvog jednog posla koji bi, inače, u osnovi mogao biti i odvratan.

Dr PERIŠIĆ: Da, tako govore sve vojskovođe