Bez dlake na jeziku

Bez dlake na jeziku je kompilacija ogoljeno istinitih, brutalno satiričnih tekstova koji na jedan potpuno drugačiji način sagledavaju svakodnevni život u Srbiji. Nastali su u periodu od godinu dana, od aprila 2015. do aprila 2016. godine i predstavljaju svojevrsni osvrt na najvažnije događaje koji su se desili u tom periodu.

Ova knjiga se ne čita između redova. U njoj je sve napisano crno na belo i čitalac ne mora da zamišlja šta je pisac hteo da kaže. Na zanimljiv, humorističan i ličan način obrađene su najrazličitije teme koje su obeležile pomenuti period.

Uživajte u čitanju.

Ajnštajn je bio u pravu…

Sve je relativno, samo je relativnost apsolutna. Ili, da parafraziram, našim političarima bi mnogo bolje stajalo sve je relativno, samo je glupost apsolutna. Teško je drugačije opisati projekat Beograd u vodi (do guše). Svašta smo lepog čuli od premijera, gradonačelnika i drugih zvaničnika. To je investicija vredna 3.5 milijarde evra, to će biti najpoželjnija lokacija u Evropi za stanovanje, to će podići našu industriju na noge, te biće gotova za dve, ne za tri, ili tačnije za četiri, odnosno 10, u stvari za 30 godina…

A i onih 3.5 milijardi evra nekako se prilikom potpisivanja ugovora istopilo na 300 miliona. Jasno mi je i zašto. Učestale poplave u Srbiji odnele su ostatak. Ali, ne brinite, Beograd u vodi sprečiće i to… Još nekako pomenuše da ćemo na tih 300 miliona uzeti zajam od investitora u iznosu od 130 miliona evra. Kad naši praunuci to budu vratili koštaće nas verovatno baš 300 miliona evra. I tako, naši dragi prijatelji, pardon, dragi prijatelji našeg premijera dobiće 67% Beograda u vodi za dž. Ja nisam ekonomista, ali nisam ni glup, pa mogu da shvatim da tu nešto ne miriše kako treba. Pre bih rekao da smrdi na ustajalu vodu Beograda u vodi… Ili na ustajale jajare koje su nam servirale ovaj projekat milenijuma.

A tek priča o rezervaciji stanova. U Srbiji ima 150.000 stanova koji ne mogu da se prodaju iako im cena pada već godinama. A onda se za 24h javi 1000 potencijalnih kupaca za stanove koje ne znamo kako izgledaju, ni koliko će koštati, ni da li će ikad biti napravljeni. Jer, čak i da se naprave za 30 godina, to će biti kao nikad… Jedino ako postoji neka informacija da će takvi stanovi da se prodaju po ceni od 300 evra po kvadratu, kao što nam je naš premijer najavio ranije. A on nas nikad nije lagao… U tom slučaju, ja se odmah javljam da kupim bar dva... Ma šta cicijašim, uzimam celu zgradu – onu kulu. Ona zauzima jedno pola kvadrata na maketi. Sasvim mi je OK da platim 150 evra za nju. Još kad ubacim sijalicu biće baš lepa lampa u dnevnoj sobi.

Uglavnom, od Beograda u vodi imamo samo jedan, fantastičnom brzinom podignut eksluzivni kafić koji je otvorio neko očigledno blizak vlasti. Cena je bila prava sitnica, tričavih 400.000 evra. Najlepše je što je vlasnik obećao da će ga srušiti u toku leta kad navodno počne gradnja Beograda u vodi. To znači da planira da za šest meseci vrati uloženo i još zaradi u kafiću… Ma dajte, koga to zajebavate, osim naroda (što se svakom ko dođe na vlast valjda podrazumeva)…

Promena ne briše sramotu

Znate li da avio-kompanije najčešće menjaju ime nakon vazduhoplovnih nesreća? To rade zato što putnici počinju da izbegavaju tu kompaniju smatrajući je nesigurnom za putovanje. Ne znam zašto, ali nekako mi na takav način razmišljanja miriše promena imena Megatrend Univerziteta u Univerzitet Džon Nezbit.

Kao slučajno, univerzitet čije se ime već nekoliko godina unazad provlači po stupcima (ozbiljne) štampe isključivo u negativnom kontekstu, odjednom je rešio da promeni svoj identitet i da od jednog od najprepoznatljivijih brendova u akademskim krugovima odabere javnosti potpuno nepoznato ime. U stvari i nije tako nepoznato – već nekoliko godina to ime piše na prozorima iznad glavnog ulaza njihove centralne zgrade na Novom Beogradu.

Ko je taj Džon Nezbit? Ako niste znali to je vodeći svetski futurolog. A po čemu je on poznat? Predvideo je svetsku krizu i ekonomski rast Kine. Važi, hvala… Čak i ja, koga ekonomija apsolutno ne interesuje mogao sam to da predvidim. Pitam se zašto nisu uzeli ime nekog poznatijeg futurologa. Imamo ih mi dosta. Evo na primer baš mi lepo zvuči Univerzitet Milan Tarot, Univerzitet Vidovite Džemile… Ili, ako su hteli da univerzitet nazovu po nekoj internacionalnoj ličnosti mogli su da odaberu Baba Vangu ili belog maga Lava Geršmana.

E, da. Džon Nezbit se razlikuje od njih po tome što je dobitnik gomile počasnih doktorata (interesuje me samo da li ima bar jedan pravi), a posebnu težinu ima to što ga je sada istoimeni univerzitet takođe okitio istom titulom.

Inače, kad već pominjemo doktorate, vreme je da se vrati usluga. Univerzitet Džon Nezbit mora pod hitno da proglasi počasnim doktorom lepog Miću (Jovanovića). Mislim, kad već nije uspeo da doktorira na svom fakultetu, možda će na ovom novom uspeti, makar i počasno.

Još jedna stvar mi nije jasna. Zašto su birali novo ime kad su imali dobre kandidate, već prihvaćene u narodu? Segamega Univerzitet ili Megableja Univerzitet! Mada, kad malo bolje razmislim, odabir imena Džon Nezbit ipak ima smisla. Sada će naši budući ministri i državnici moći da se hvale kako su završili stranski univerzitet…

Mentalna lobotomija

Doskorašnji anonimus, a sada najbolji kandidat za rialiti programe, Marija Maxima pokazala je koliko neki ljudi nemaju mozga. OK, možda ga i ima, ali način na koji on funkcioniše daleko je od normalnog. Kako inače protumačiti idolopoklonstvo ka ljubljenom joj premijeru AV-u, koje smo (nažalost) imali prilike da čujemo prethodnih dana i nedelja.

Ovo nije prvi put da se vođe opevavaju u pesmama. Setimo se samo Zdravka Čolića i Druže Tito, mi ti se kunemo, ali to je neko potpuno drugo vreme i potpuna zamena teza. Zdravko Čolić je u to vreme već bio veličina, a i svi smo voleli najvećeg sina jugoslovenskih naroda. Rezultat toga bilo je da je i pomenuta pesma je postala veliki hit. I mlađana pevaljka i (kanta)utorka je ubola hit, ali na način koji verovatno nije želela (ili možda jeste???).

Pesma Vučić Aleksandar je toliki šund i toliko je lijgava, da turbo-folk koji sam do sada smatrao najodvratnijim načinom iskazivanja osećanja i stavova (oprostićete mi, ali TO nikako ne mogu da nazovem umetnošću) u ovom kontekstu čak počinjem da shvatam ozbiljnije nego do sada. Žao mi je i Eliota Nesa koji se ničim izazvan našao u sred zbivanja… Čovek mora da se danima prevrće u grobu.

Ne znam šta AV misli o ovoj pesmi, ali da sam kojim slučajem ja ovako opevan (puj, puj, daleko bilo…), ne bih mogao danima da spavam, a (kanta)utorku bih smestio u mentalnu bolnicu. Mada, ovih dana se pominje da je vrlom nam premijeru već treći put pozlilo, pa nagađam da je uzrok možda baš Marija Maxima. Još tužnije je što su se javili pojedini poslanici, pogađate iz koje nastranke, koji su pozdravili ovu pesmu i oberučke je prihvatili. Ne bi me čudilo da je predlože i za himnu… I dok je Marija Maxima pojedinac kome možemo da se smejemo u neverici, zbog takvih poslanika ne preostaje nam ništa drugo nego da plačemo, jer još jednom pokazuju ko nam vodi državu… Ili da uzmemo stvar u svoje ruke. Ali neću o tome, ovo nije mesto za to.

Uglavnom, predviđam da će Marija Maxima uskoro da se nađe u Parovima zajedno sa najvećom 'ticom na svetu i sa ostalim učesnicima ovog ogavnog reality programa. Možda je baš to i htela.

Uzmi, pa pričaj kako ćeš vratiti...

Kako volim našeg premijera. Kad on priča, umesto reči, iz usta mu teku med i mleko... Evo, upravo nas je obradovao i rekao kako će da nam porastu plate. Lepo obećanje. Samo pitanje je da li će ga ispuniti. Jer, pre nego što to uradi mora da pita one namrštene čike iz MMF-a, koji će mu reći "No, no" i onda će on sav potresen da se za nekoliko meseci izjada narodu kako nam ta zločinačka monetarna organizacija ne dozvoljava da se to desi...

Na konferenciji za štampu održanoj povodom te teme naglasio je da će, citiram, Građani će dramatično da osete promene u svom novčaniku do kraja godine. I to je još jedan dokaz da naš premijer ne laže. Svi smo već osetili dramatične promene, a osećaćemo ih sve više. Plate i penzije su nam smanjili, minuli rad takođe, ukinuli su dečije dodatke, ali zato su komunalije već povećane, cena goriva kod nas raste iako je u svetu na istorijskom minimumu, najavljeno je poskupljenje struje...

Kad smo već kod struje, imamo istu situaciju kao sa platama. Prvo su pričali kako će da poskupi 15 odsto, pa su velikim zalaganjem uspeli da izboksuju samo polovinu toga. I narod će onda da bude srećan što će struja poskupeti samo 8 odsto, a mogla je i duplo više. Vlada će dobiti na hiljade pozitivnih komentara plaćenih sendvičima i sokovima, a mi ostali ćemo zahvaljujući drastičnim promenama uskoro biti na hlebu i vodi.

A plate rastu, tu se slažem sa premijerom. Evo, gospođa Jorgovanka redovno sebi usklađuje platu sa evrom, pa još i malo preko toga, čisto da ne bude u minusu zbog šticovanog kursa u bankama. Svojim predanim radom zaslužila je da se počasti sa četrdesetak hiljada dinara većom platom. To je ionako sića. Običan radnike ne radi ni puna dva meseca za taj iznos. Superhik bi bio ponosan na Srbiju koja danas funkcioniše po njegovim načelima. Jeste da smo svi u mladosti voleli da čitamo Alan Forda, ali zašto su od toliko likova, ovi iz Vlade odabrali baš njega za uzor? Možda zato što na najvišem nivou proizvodimo gorivo za njegove super-moći? Kombinacija Tomovača-Superhik izgleda funkcioniše bez greške.

Da ne bude kako samo kudim, moram da priznam da naša Vlada ima i neke uspehe. Naša, već pomenuta Cica, na primer. Njen posao je zaista težak, ali ona je pokazala da ume udarnički da povuče. Ne verujete? Evo na primer, svi su predviđali da će evro dostići 120 dinara do kraja 2014, a ona je uspela da taj nivo dostigne čak dva meseca ranije. To se zove efikasnost. Čak se i AV zabrinuo i zamolio je da malo brani evro od dinara, a ne samo obrnuto.

A konačno je krenuo i trend zapošljavanja. Sve više mladih počinje da radi na radnom mestu Bot, a konkurs je izgleda stalno otvoren. Poznavanje rada na računaru je obavezno, kao i članska karta, dok je pismenost bonus. Ako neko i nije pismen, završiće to časkom. Na Megatrendu, pardon Džon Nezbit Univerzitetu, studentska služba radi u tri smene, tolika je navala na diplome. Kao da su džabe, a ne nekoliko hiljada evra.

Uzmite kolač, hleb se teško zarađuje

Javno proslavljanje naprednih rezultata priredio je premijer Aleksandar Vučić rečima Molim vas da se poslužite malo, ovi brojevi to zaslužuju.... Čovek je prvi put otvorio svoj novčanik i o svom trošku (u neverovatno preskupoj skupštinskoj kantini) izvadio nekoliko črvenih i počastio ministre i ostale u Vladi. Zaslužili su kolač, rekao je tom prilikom. Neka samo krkaju te kolače, a mi ostali ćemo da se sa golubovima svađamo oko mrvica hleba. Jer hleb se teško zarađuje, danas teže nego ikad, upravo zahvaljujući rezultatima koje proslavljaju... Ali kako bi