Stilovi nameštaja

Predgovor

U ovoj knjizi prikazaćemo Vam stilove nameštaja od početaka civilizacije do modernog doba.

Nameštaj još od antičkih vremena nije imao samo funkcionalnu vrednost, već je predstavljao kulturni i civilizacijski izraz društvenih prilika. On je jedan od izraza likovne umetnosti kojim se kroz svakodnevnicu oslikava duh vremena u kom je nastao.

Tako se, posmatrajući celokupan razvoj stilova nameštaja, može videti kako se smenjuju dva različita pristupa dizajnu nameštaja: klasicistički i romantični.

Klasicizam, koji vuče korene iz antičkih vremena odlikuju simetrične linije, ozbiljnost i otmen izgled, strog i uravnotežen oblik. Najbolji primer klasičnog stila u dizajnu nameštaja je nameštaj sedamnaestog veka u doba baroka.

Romantizam nasuprot klasicizmu, svojim izgledom kao da poziva na radost, strast, humor i pokret. Rokoko stil nameštaja iz osamnaestog veka je najbolji primer romantičnog pogleda u kućni dekor.

Sumer – najstarija civilizacija

Naučnici smatraju da je prvi čovek nastao pre oko dvesta hiljada godina u Africi. Narednih sto pedeset hiljada godina je napredovao i migrirao, pa je pre četrdeset hiljada godina naselio Evroaziju i Okeaniju.

Do pre deset hiljada godina, ljudi su bili lovci i sakupljači, a onda su počeli da se bave poljoprivredom i pripitomljavanjem životinja, pa su tako nastala i prva naselja. Pronalaskom metala, počeli su da proizvode više, pa se razvila i trgovina i saradnja, što je dovelo do stvaranja složenih država.

Po američkom misliocu Vilu Djurantu, za jedno društvo se može reći da čini zasebnu civilizaciju onda kada ima svoju ekonomiju, posebnu političku organizaciju, izgrađenu moralnu tradiciju i kada je potrazi za znanjem i umetnošću.

Najstariju takvu visoku civilizaciju uspostavio je narod Sumera pre šest hiljada godina u Mesopotamiji (na teritoriji današnjeg Iraka).

Oni su gradili velike gradove, hramove, ustanovili robovlasničke odnose, razvili su prvo pismo, sistem mera, kalendar...

Kuće

Sumeri su kuće zidali od ćerpiča – nepečenih cigala koje se prave od blata sušenog na suncu.

U prizemnim kućama su živele zanatlije i sitni trgovci, a više klase, kao što su sveštenici i veletrgovci, imali su kuće na sprat.

Kuće su zidali tako da u sredni građevine ostane dvorište, odakle su prostorije dobijale dovoljno vazduha i svetla.

Sobe na spratu bile su previđene za spavanje i imale su balkone duž celog dvorišta. U prizemlju su bile sobe za prijem gostiju. Imali su posebno izdvojene kuhinje sa ognjištem, i kupatila koja su imala odvod za otpadne vode.

Nameštaj

Nameštaj je bio jednostavan. Koristili su niske stolice i stolove.

Za ostavljanje stvari koristili su sanduke, kojih je bilo po nekoliko u svakoj kući. Krevete su ponekad koristili, ali su najčešće spavali na prostirkama na podu.

Dvorski nameštaj je bio detaljno ukrašen, reljefima, a nogare nameštaja rađene su u obliku životinjskih šapa. Bio je i elegantno presvučen.

Sumeri su nestali pre oko četiri hiljade godina, mešanjem sa semitskim narodima – Asircima, Arapima, Jervrejima... ali je baština koju su ostavili za sobom postala osnov za razvoj civilizacija do danas.

Drevni Egipat

Odlične trgovačke veze, bogata poljoprivredna proizvodnja omogućena sistemom kanala za navodnjavanje, stvorili su bogatu državu u kojoj je procvetala kultura – književnost, medicina, matematika i astronomija.

Odlične trgovačke veze, bogata poljoprivredna proizvodnja omogućena sistemom kanala za navodnjavanje, stvorili su bogatu državu u kojoj je procvetala kultura – književnost, medicina, matematika i astronomija.

Kuće

Postojala je ogromna razlika u životnom standardu između bogatih i siromašnih.

Kuće siromašnih zidane su od ćerpiča ili su pravljene od asure koja je premazivana glinom. Imale su dnevnu sobu, spavaću sobu i kuhinju sa možda jednim ili dva podruma za skladištenje.

Kuće bogatih su bile mnogo složenije. Zemljište za zidanje je bilo ograničeno, jer je ono u blizini vode bilo potrebno za poljoprivredu, pa su kuće zidali na sprat.

U prizemlju se u prostorije ulazilo iz centralnog dvorišta. Tu su se nalazile pekara, pivara, kuhinja i spavaće sobe za poslugu. Na prvom spratu su se nalazile gostinske i poslovne prostorije, a na drugom je bio porodični stambeni deo. Krov kuće je bio ravan i često je korišćen za spavanje u toplim i suvim noćima.

Egipćani su posebno vodili računa o svojim vrtovima, koji su bili zasađeni cvećem i hladovitim drvećem. Vrtovi su izgledali otmeno i elegantno, obavezno su imali bunar, a često i bazen.

Nameštaj

Kako su Egipćani verovali da stvari mogu da se koriste u zagrobnom životu, u zatvorene grobnice su ostavljali i delove nameštaja. Topla i suva klima Egipta omogućila je da mnogi od njih ostanu očuvani kroz vekove i u današnje vreme su